Ne budi tragično ozbiljan, jer je to komično

Krize gneva mladih ljudi, egzistencijalni nemiri intelektualaca, spiritualističke neuroze buržoazije… građansko društvo samim svojim razvojem rađa protivrečnosti koje ga razjedaju, to jest u njemu se zbiva dvostruki proces autoprodukcije i autodestrukcije. (Edgar Moren, Duh vremena II – Nekroze / L’espirit du temps II – Necrose, Editions Grasset et Fasquelle, 1975).

Četvrtak, 7. januar

Danas je gospođa Ljubica, majka mog muža, napunila 91 godinu. Svečani ručak. Bilo punjenih jaja, bilo ćuretine sa pečenim jabukama i suvim šljivama, bila neizostavna keks-torta i rum bombice. Sve kako treba i kako dolikuje starim beogradskim kućama. Sve napravila majka Ljubica, slavljenica. Bila žurka. U uskom porodičnom krugu, sa maskama, koje smo skidali samo dok smo jeli. I povremeno pili.

I da. Na današnji dan, po verovanju jednog dela čovečanstva, rođen je Isus, Nazarećanin. U bezgrešnom opštenju začet. Propovedao je ljudskost. Po njemu nastala religija. Po njemu se veliki broj ljudi upravlja, njegove reči propoveda, njegova dela slavi. Rođen u pećini Vitlejema. Stradao 33 godine kasnije na Golgoti od ruke predatora rimskih.

Uh, mnogo dobra priča. Jedino ne znam zašto je srpski vernici tako naopako shvataju i tako pogrešno tumače.

A tamo, na Zapadu, ispred koga smo, vazda, šest sati, sve liči na novi građanski rat. Možda ne tako velikih razmera kao onaj u 19. veku, ali šta je drugo nego rat, podela na bar dve Amerike, koje se ne razlikuju duboko, suštinski, revolucionarno, već su njihove razlike više nekako navijačke, a svakako oblikovane liberalno-kaptalističkom mantrom da je u svetu straha i moći najvažnije upravljanje profitom.

Petak, 8. januar

Dan posle. Dan za kontemplaciju. Varimo ručak od juče dogovarajući menú za danas. Neko je ovih dana duhovito primetio da, šta god da Isus uradi, mi kapiramo da je to povod za prežderavanje. To je ozbiljan kulturološki fenomen: praznici i hrana. Prejedanje i prepijanje. Preterivanje. I operetski izlivi sreće, verovanja, empatije. I patetika kvazi-religiozno-pravoslavnog tipa iliti hilandarske mandarine.

Šta se dogodilo sa svetskim vlasnikom demokratije? Da li je moguće da je trampizam više od dosetki analitičara opšte prakse, da je zaista nov oblik društvenog stanja u zemlji koja se, doskora, klela u ljudska prava, slobodu govora i izbora? Meni je izraz i značenje složenice politička korektnost uvek bio pogrešan, a sad se vidi i koliko je isprazna konstrukcija u ovoj negližiranoj stvarnosti.

Šta se desilo sa svetskim vlasnikom demokratije koju su tako izdašno izvozili? Često i bombama kao milosrdni anđeo, sprovodeći nameru da nas sačuva od diktature jednog čoveka. Omar Haki, američki kolumnista iranskog porekla, piše: „Naša su se društva samouništila. Amerika i Britanija su postale najnovije propale države.“

Subota, 9. januar

Još jedan slučaj korone u najbližem krugu prijatelja. I svedočenje o nepostojanju protokola, neznanju zdravstvenih radnika u domovima zdravlja, rivalstvu sa kolegama u kovid ambulantama. Snimiše pacijentu pluća tek na lični zahtev, muči se tri dana sa temperaturom 39 u šetnji između ambulanti…

Alo, ima li tamo nekog da se urazumi? Pa zar je tako teško sprovesti zdravstvene protokole? Zar je i za to potrebno da On odobri ili da On uradi?

Pogledajte dokumentarni film Nova NENORMALNOST (Youtube – FOSDI official channel). O tome šta nas je sve snašlo u ovo doba, doba ne-ljubavi, doba ne-dodira, doba ne-zagrljaja, govore obični ljudi i neki koji se pitanjima javnog zdravlja bave profesionalno. Nije dobro da nam nenormalno postane standard i društveni kodeks. Zato su protesti građana – u Nišu zbog gaženja dvojice pešaka i ovi najavljeni za nedelju u Beogradu zbog otrovnog vazduha koji udišemo, kao i svi drugi koji su se odvijali tokom 2020 – početak i potvrda da ljudi nisu zaboravili da budu ljudi. Dobro, neki jesu.

Nedelja, 10. januar

Srbija bez smoga! Velika tema, možda prevelika za nedeljno tačno u podne. Lepo je što se ekološki pokret ne da, lepo je što je po lošem vremenu došao svet beogradski… Ali, zar nije moglo da se predvidi da je potreban megafon, odnosno ozvučenje, da mora da postoji i plan B ako ne radi, ili čovek zaboravio mikrofon ili već?!

Dragi prijatelji, ekološki i drugi aktivisti, u Beogradu ima onih koji su profesionalni organizatori programa i događaja, znaju kad i šta treba, podržavaju ekološke borbe, tu su… samo ih pozovite, javno, da vam pomognu. Da ne bude ovako mutavo i slabijeg dometa nego što zaslužuje i vredi. I drugo: ako podnosite zahteve Vladi lepeći kovertu selotejpom na vrata Nemanjine 11, gledajte da ti zahtevi budu u nekoj VEĆOJ koverti, velikoj ko vrata! Da bi se VIDELI. Jeste reč o simbolici, ali forma veoma često definiše sadržaj. Ili ga bar čini ozbiljnijim i važnijim!

Na Slaviji je bista Dimitrija Tucovića, jednog od utemeljivača Socijaldemokratske partije, osnovane u Kraljevini Srbiji 2. avgusta 1903. godine!  Ej, da li je stvarno potrebno da se taj NEKO potpiše na tom spomeniku? I da li je Tucović toliko nevažan gradskoj vlasti da nije kadra da pošalje NEKOG da to očisti, stručno, ne oštećujući spomenik? Odgovori su DA i DA. Budala ne zna zašto to čini, a ovi drugi su… ma neću da trošim karaktere.

Svake nedelje, od 10 uveče do ponoći, na dvestadvojci moj Pejak ispisuje enciklopediju bluza. Bluzologija.

Ponedeljak, 11. januar

Drži se podalje od prinčeva. Imaj uvek na umu misao: Ko pogodi cilj, sve promaši.

Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom. Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.

Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja… Nemoj o svemu reći svoje mišljenje. Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.

Encesberger u knjizi Umetnici preživljavanja – u književnim vinjetama o piscima XX veka koji su preživljavali državni teror i čistke, govori i o Kišu. Gornji citat je iz Kišovih Saveta mladom piscu, iz 1984. Encesberger komentariše: a zašto ne i starom piscu? Ja mislim i svakom drugom piscu, pa i piscu ovih redova.

Ne bavim se bankama, al izgleda da moram. Jer, e.banking, digital transfering, elektronski potpisi i sve druge pošasti pristigle svojevremeno pravo iz Silikonske doline, potpuno su irelevantne u odnosu na protokol o međubankarskom prometu. Prostije rečeno: oni će da vam prebace vaš novac kada službenica dođe na posao, ili kad prođu praznici, kad neko vidi mejl, ali zaboravi da javi klijentu… U mom slučaju 17 dana posle dana uplate. Na moj pisani prigovor su se pozvali na zakonski rok od 15 dana da odgovore. Na intervenciju, a bogami i uvrede koje sam im sasula, rekoše nije zakonski nego po uredbi Narodne banke. Ajde!

Utorak, 12. januar

Prošlo je 40 dana od kako je moja drugarica Dragana Petrović odjedrila nebeskim morima. I danas sam sa njom razgovarala. Nije ezoterija. Potreba je.

Sreda, 13. januar

A kako se Srpska Nova godina zove u Rusiji, u Gruziji, u Jermeniji, u pravoslavnim zajednicama gde se ne govori srpski jezik a dočekuje se nova godina po julijanskom kalendaru?

Znam odgovor: zove se ne-kineska. Ionako je sve drugo iz Kine.

Četvrtak, 14. januar

Na Ibarski je marš negde ovih dana pre dve godine krenuo Lokalni front. „Zašto volim ovaj život? Zato što imam prijatelje sa kojima još uvek mogu da maštam“, napisao je danas Vladan Slavković.

Drugovi i drugarice poslanici, mislite o tome. Jer, u njima vri dok u vama mri!

Autorka je politikološkinja, filmska producentkinja