I žene se bave sportom, zar ne? Niko i nikada nije javno rekao da su Novom Pazaru nepotrebne ženske kolektivne ekipe. Niko i nikada nije javno rekao da nema dovoljno novca za razvoj ženskog sporta u gradu. Ništa od ovoga nije rečeno, a kao da jeste. Utisak je da Novom Pazaru nije potreban nijedan ženski klub. Živi se u modernim vremenima, a razmišlja na drevni način. Nije situacija u novopazarskom ženskom sportu bila sjajna ni u prošlosti, ako izuzmemo rezultate košarkašica. Bila je to jedna blistava generacija, koja se nije zadovoljavala prosekom.
Živelo se u vremenu kada su sportske kase bile nešto punije, a sportisti imali redovne stipendije. U takvim uslovima i po završetku srednjoškolskog obrazovanja ili studija ostajalo se u sportu. Danas je sve drugačije. Da biste uklopili sportske sa ostalim obavezama potrebne su ogromne žrtve. U postojećim uslovima mlade i talentovane sportistkinje nemaju dilemu, između sporta i posla biraju posao. Nekada su samo iz bioloških razloga odlazile u prevremenu sportsku penziju. Danas, zbogom sportu kažu u ranim dvadesetim jer od nečega se mora i živeti. Za ženski sport se ne samo u Novom Pazaru izdvaja malo, zato i nema zapaženih rezultata. Klubovi postoje, a jedva sastavljaju kraj s krajem. Ženski odbojkaški klub Novi Pazar je jedan od primera kojim ćemo ilustrovati do sada rečeno.
Na njihovim utakmicama ima publike, lepote i neizvesnosti. Igraju u Međuopštinskoj ligi Kraljevo, u kojoj posle 16 odigranih kola zauzimaju četvrto mesto. Ove godine klub slavi trideset godina postojanja. Najveći uspeh postigao je time što je opstao u ludim godinama, kada su sa sportske karte Srbije nestajali mnogo veći klubovi, koji još uvek nisu obnovili svoj rad. Ekipu predvodi Vezira Župić – Cica. Prezime više nego prepoznatljivo. Ona je rođena sestra bivšeg fudbalera Partizana Bajra Župića. Ljubitelji fudbala pamte ga po tome što je srce ostavljao na terenu. Neverovatno uporan i istrajan. Sve ove karakteristike važe i za Veziru. Pratila ga je tokom čitave karijere. Bila uz njega i u momentima uspona, ali i padova. Njegov sportski put je najbolji primer da talenat bez mukotrpnog rada ne daje nikakve rezultate.
Ona radi, u ni malo lakim uslovima, i očekuje rezultate svoga rada. Ne odustaje od cilja da ženska odbojka zauzme značajniju poziciju u porodici novopazarskih sportova. O problemima i ambicijama kluba, kaže: „Predsednik Sportskog saveza Novog Pazara Enver Gusinac maksimalno se trudi da nam u svakoj situaciji izađe u susret. Obezbedimo nešto sredstava za putovanja preko te institucije, nešto preko instant sponzora. Nikad ne znamo da li će neko od njih otkazati pomoć, i da li će neko drugi preuzeti ulogu spasioca. Sve što imamo je nedovoljno za rezultate o kojima će se pisati slavopojke. I devojke i ja smo zadovoljne trenutnim igrama. Možemo mnogo bolje, imamo kvalitet i za jaču ligu. Međutim, često se upitam, šta bi bilo kad bi bile prve na tabeli. Morale bi da igramo baraž za kvalitetniju ligu. To znači da bi pet dana u nedelji trebala da trčim za novcem potrebnim za putovanja. Da ne govorim o tome da, uglavnom, nemamo na sam dan utakmice nijedan obrok. Svesna svega, radim posao kao da treniram šampiona Evrope. Samo na taj način moguće je plivati u vodama ženskog sporta, bez obzira u kojoj ligi se ekipa takmiči“, reče Vezira Župić.
Devojke treniraju tri puta nedeljno u sali Ekonomsko – trgovinske škole, u kojoj igraju i prvenstvene utakmice. Trening koji smo posetili održan je bez prisustva najbolje igračice Esme Brunčević. Radilo se opušteno i bezbrižno. Ulazak u viši rang je nedostižan, ali sezona nije neuspešna. Stasale su neke nove igračice, koje će naredne sezone biti oslonac ekipe. Sve odbojkašice ističu da je lep osećaj kada ste prvi na tabeli, gde su se one nalazile na startu prvenstva. Zadovoljne su učinjenim, a ako se neke od narednih sezona poklope i ostali detalji potrebni za najviši plasman, u lov na ligu više može da se krene. Jedna od najboljih igračica u timu bila je Amina Numanović koja sad igra za crnogorskog ligaša, ekipu Rožaja. Često trenira za bivšim saigračicama. Zatekli smo je na treningu Novog Pazara. „Igrajući za Novi Pazar u ovoj ligi dosta sam napredovala u igračkom smislu, a steklo se i zlata vredno iskustvo. Ovde su me primetili ljudi iz Rožaja, tako da nijednog trenutka nisam razmišljala kada mi je bilo ponuđeno da pređem u njihove redove. Igram za tim koji je finansijski stabilan, i u ligi koja je jako kvalitetna. Vidim da iz dana u dan napredujem, najviše zahvaljujući kvalitetnim utakmicama koje igram u crnogorskoj ligi“, kaže Numanovićeva. Uvek kada je u Novom Pazaru prisutna je i na treninzima ekipe. Posebno ističe želju da klub u kojem je ponikla jednog dana bude bar na nivou organizovanosti njenog sadašnjeg kluba.
Do nedavno odbojkašice su bile jedina ženska gradska ekipa. Obnavljanjem košarkaškog i formiranjem fudbalskog kluba porodica ženskih sportskih ekipa se uvećala. Kuriozitet vezan za odbojkašku žensku ekipu je da još nema kompletiranu upravu, a do kraja prvenstva ostala su da se odigraju još samo tri kola. U takvim okolnostima radi Vezira Župić, kojoj je uloga trenera samo jedna od nekoliko koje obavlja. Kao da nije dovršila priču koju je započela. Dok objašnjava odbojkašicama, na treningu, šta želi da sprovede u delo, kaže da su od sponzora dobili trenerke, torbe i dresove. „Hvala im, bar smo jednoobrazno „uniformisane“ na terenu. Dešava se da na nekim utakmicama na domaćem terenu u poslednjem trenutku sakupimo novac kako bi isplatili sudije. Na utakmice u Kruševac i Trstenik odlazimo tako što u sportskim torbama između patika i dresova obavezno mora da se nađe mesta i za sendviče koje su spremile mame. Boljeg primera za nemaran odnos prema sportu i sportistima od ovog nema. Navikle smo se da nemamo. Volim odbojku i spremna sa na velike žrtve da bi nešto postigla. Zato stižem da radim i sa devojčicama od osam do petnaest godina. One imaju turnirska takmičenja. Tu već vidim nekoliko devojčuraka koje su pred vratima prvog tima“, tvrdi Vezira Župić.
Sastav Novog Pazara čine igračice između 15- 22 godine starosti. Najiskusnija u timu, Zana Tripković, ima samo 22 godine. Student je treće godine Ekonomskog fakulteta u Novom Pazaru. Priča tečno i bez poštapalica o odbojci i treneru tima. „Da nije naše Cice ne bi bilo ni kluba. Slobodno to napišite. Ona je stub na koji se sve igračice oslanjaju. Obostrano se razumemo. Zasukla je rukave i iz ničega stvorila nešto. Sad imamo nešto iz čega ćemo uskoro zajedničkim snagama napraviti nešto više. Da sam u pravu kad ovo kažem potkrepiću to sledećom činjenicom. Na našim utakmicama najambicioznije su najmlađe odbojkašice. Daju ton igri kad nama iskusnijim ne ide onako kako bismo to želele. Nema boljeg znaka da je klub postavljen na zdravim osnovama od ovoga“, reče, Zana Tripković.
Uloga libera u modernoj odbojci je od ključnog značaja. Na toj poziciji u ekipi Novog Pazara igra 19- godišnja Amra Bihorac, koja o svom mestu u timu kaže da od raspoloženosti libera najčešće zavisi igra čitavog tima. „Na svakoj utakmicama dajem sto odsto svojih mogućnosti. Drugačije i ne znam da igram. Nije mi lako kad ne ide, ali to nije tako čest slučaj. Loš dan libera negativno se odražava na igru kompletnog tima. Nije slučajno to što libero nosi dres drugačije boje od ostalih igračica. Ključ rešenja nekih delikatnih situacija je u rukama nas slobodnih igrača. Popularnost stiču uglavnom korektori, blokeri i tehničari, mi smo pre svega radnici. No, i tu se u poslednje vreme menjaju stvari, zahvaljujući svetski poznatim liberima koji su uneli mnogo noviteta u igri na ovoj poziciji. Uživam u igri, i verujem da su mogućnosti ove ekipe daleko veće od onog što trenutno pružamo“, skoro u jednom dahu reče Amra Bihorac.
U kući Romane Milić (18 godina) odbojka je bila i jeste česta tema. Njen otac Radoslav Milić predvodi muški odbojkaški tim, a godinama je bio nezamenljiv u prvoj postavi ekipe. Nije ga gledala kao igrača, ali je od njega naučila najosnovnije odbojkaške poteze. Iz njegovih priča zna da odbojkaši nikada nisu imala preterano dobre uslove za rad, ali i da je ono vreme bilo nekako sportskije od ovog sadašnjeg. Kada priča o odbojci, Romana posebno ističe neostvarenu želju. „Volela sam da gledam primače. Odmah mi se dopala ta pozicija u igri. Žarko sam želela da na parketu igram samo u toj ulozi. Sad kad kao tehničar raspoređujem lopte saigračicama shvatam da je ovo mesto u ekipi na kojem mogu najviše da pružim. Gledajući na TV najpoznatije svetske tehničare dodatno sam otkrila lepotu igre i značaj moje pozicije u njoj. Jedino što mi je na početku igranja za prvi tim smetalo su predrasude vezane za ženski sport u našoj sredini. Još postoje oni koji nikako ne mogu da shvate da je najnormalnija stvar videti devojku u šorcu i majici. Dobro je što su u manjini. Mada, takvim razmišljanjima više ne poklanjam pažnju. Bitno mi je šta kažu poznavaoci našeg sporta. Oni kažu da smo na pravom putu. Mislim da su u pravu“, reči su Romane Milić.
Poraz u Trsteniku
U poslednjoj prvenstvenoj utakmici, Esma Brunčević, Dženita Koničanin, Romana Milić, Emina Osmanović, Zana Tripković, Amela Hodžić, Emina Kolašinac, Almina Međedović, Paša Mihović, Amela Zuković i Amela Šaćirović, poražene su u Trsteniku od istoimene ekipe rezultatom 3 :0 ( 25 : 16, 25 : 20, 25 : 17 ).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
