Ne cene se posebnost i jedinstvenost

Celetoidi i današnji potrošači žive u brojkama i apstrakcijama. Pošto ništa nije konkretno, ništa nije stvarno, sve je moguće, faktički i moralno. Osnovni rezultat ovog procesa je otuđenje. Pod otuđenjem se misli na način iskustva u kome ličnost doživljava sebe kao neko strano biće. Jedna od posledica hipermedijatizacije celetoida (pored narcizma i pseudoslobode) jeste otuđenje. Ne doživljavaju sebe kao stvaraoca sopstvenih dela, već su njihove radnje i posledice postale njihovi gospodari, kojima se oni pokoravaju. Celetoidi nisu u kontaktu sa sobom niti sa drugim ljudima, samim tim ne uspostavljaju produktivnu vezu ni sa sobom ni sa svetom. Svoj identitet vezuju za slavu, moć, novac, prestiž.

Akt potrošnje ne treba da bude veštački izazvana potreba, koja kompenzuje osećanje da je osoba važna i bitna kao ljudsko biće, on nije čin fantazije odvojen od konkretnog bića. Akt potrošnje je konkretan ljudski akt, u koji su uključena sva ljudska čula, telesne potrebe i estetski ukus. Treba da bude smislen, sadržajan i produktivan doživljaj. Može se reći da je i danas prisutna receptivna orijentacija u kojoj je cilj da se prima, da se stalno ima nešto novo. Ova orijentacija meša se sa orijentacijom ka tržištu, jer jedna drugu održavaju i potkrepljuju. Sa jedne strane, društvo podstiče snalažljivog pojedinca sa inicijativom, koji mora sam da se bori i snalazi i koji treba da nauči da bude dopadljiv i adaptivan. Sa druge strane, podstiču se simbioze i zavisnički odnosi i kulturološki se potkrepljuju očekivanja u primanju magičnih rešenja i recepata za brz uspeh. Ovakav pojedinac nalazi se u konfuziji bez pravca i orijentacije.

U procesu socijalizacije, pre svega u školi, a onda i kroz obrazovni sistem uče se društveno poželjna ponašanja i modeluje se poželjan društveni karakter. Međutim, u današnjem društvu ne neguje se individualnost, ne cene se posebnost i jedinstvenost. Cilj je negde se uklopiti i utopiti, po cenu gubitka identiteta i integriteta ličnosti. Vremenom, javljaju se mentalni problemi jer nije u ljudskoj prirodi da se bezgranično prilagođava. U ljudskoj prirodi je da raste i razvija se kao ličnost. Ovo važi i za celetoide koji su predmet ovog istraživanja. Oni ne žive produktivno i, po toj logici, teško mogu biti nosioci društvenog progresa. Iako društvo kroz odgovarajuće sistemske mere treba da ima odgovarajuću ulogu u obezbeđivanju uslova za razvoj individualnosti celetoida, oni i sami treba da rade na sebi, na unapređivanju karakteristika sopstvene ličnosti i osvešćivanju pravih potreba koje streme njihovom razvoju i sreći. Humanistička etika, a pre svega moralne norme i etički principi mogu celetoidima poslužiti kao smernica da se razviju i budu integrisani i produktivni pojedinci koji su izdvojeni a opet su deo sveta, bez potrebe za potčinjavanjem ili saobražavanjem.

Kraj

Od sutra novi feljton

Zoran Mijatović: Strane službe, kovači haške pravde

 Posle dve zapažene i tražene knjige, Zoran Mijatović, dugogodišnji rukovodeći radnik državne bezbednosti, napisao je i treću – „Strane službe, kovači haške pravde“. Knjiga ovih dana izlazi iz štampe u izdanju Dan grafa (Danas) i u njoj, uz glavnu teme: kako strane obaveštajne službe proizvode i prepariraju haške zaštićene svedoke i kako je sam autor svedočio u Tribunalu, nudi se i niz ekskluzivnih i zanimljivih svedočanstava iz rada u Službi.