Za petak 5. jun bili smo planirali da na Trgu republike nastavimo umetničku intervenciju „A gde su komunisti?“, koja se realizuje u okviru projekta „Protiv zaborava – četiri logora u Drugom svetskom ratu u Beogradu“. Verovatno se sećate da je prvi deo ove akcije bio zakazan za 15. maj ove godine, takođe na Trgu republike, ali da smo je na sam dan održavanja premestili na Trg Nikole Pašića, gde je i održana.
Radilo se o tome da nas je 15. maja ujutru kontaktirao izvesni Marjan Nakov, obrađivač predmeta u opštini Stari grad, i bez ikakvog obrazloženja, po principu „uzmi ili ostavi“, naterao da najavljeni događaj premestimo na drugu lokaciju. Gospodin Nakov je obećao i pisano obrazloženje odluke da nam se ne odobrava održavanje akcije na Trgu republike, međutim nismo ga dobili.
Naredne nedelje smo ponovo zatražili odobrenje opštine Stari grad da se akcija održi na Trgu republike 5. juna, ali smo odlučili da je ne oglašavamo dok ne dobijemo odgovor. U sredu 3. juna Marjan Nakov nam je u telefonskom razgovoru ponovo naložio da premestimo akciju na Trg Nikole Pašića. Tako su odlučili, sa usmenim obrazloženjem ne daje se Trg republike. Na insistiranje da dobijemo obrazloženje obrađivač Nakov je prekinuo vezu i posle se više nije javljao na telefon. Naknadno ćemo vas obavestiti o nastavku akcije „A gde su komunisti?“, u okviru koje ćemo takođe nastaviti i da istražujemo ko se to, kome i šta sve ne daje u Beogradu. Deo odgovora na ovo pitanje dobili smo u četvrtak 28. maja oko 10 ujutru, kada su sudski izvršitelji uz pomoć oklopljene policijske jedinice na prepad osvojili Trudbenikov objekat na Novom Beogradu, blokirali ulaz i prinudno iselili tri stanara. Ne daje se, dakle, opljačkanim bivšim radnicima Trudbenika ne samo pravo na stanovanje, već ni zakonom propisano obaveštenje o datumu i vremenu prinudnog iseljenja.Ne daje se radnicima i malim akcionarima Novosti i Štamparije borba nikakva mogućnost odštete za dosadašnju privatizacionu pljačku, niti prilika da makar danas spreče potpunu propast svojih preduzeća. Nije se 2010. ova mogućnost davala ni radnicima Trudbenika koji danas na prepad ostaju bez krova nad glavom.
Ne da je se mogućnost reakcije na brojne neistine koje su poslužila kao osnov za rehabilitaciju Draže Mihailovića i kapitalističkog poretka koji je branio, okupacije kojoj je služio i terora koji je sprovodio.
Šta raditi kad se ne da pravo na otpor teroru, progonu na ulicu sa radnog mesta i iz stana, progonu sa ulica i trgova kad hoćemo da dignemo glas protiv? Nekad se pevalo: „Pravo naše ugrabljeno/ Amo natrag dajte nam!/ Ne date li, ne molimo/ Uzet će ga narod sam“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
