Ne davimo Beograd: Ekstremno zagađenje se može rešiti, ali vlast ništa ne radi po tom pitanju

„Kontinuirano izlaganje zagađenom vazduhu, koje u pojedinim gradovima traje i više od trećine godine, dovodi do ozbiljih zdravstvenih problema i prerane smrti preko 15.000 građana godišnje. Medicinski troškovi lečenja osoba sa respiratornim problemima koja su izazvana ili su pogoršana zbog zagađenja vazduha mere se stotinama miliona evra“, navodi se u saopštenju tog pokreta.

Istakli su da je pokret Ne davimo Beograd izradio set mera kojima je zahtevao da se „ispune ili da se makar krene u ispunjavanje dugorošnih promena koje bi vodile unapređenju kvaliteta vazduha“.

„Ništa od ovoga nije primenjeno, a jedini potezi koje vlast povlači su marketinške prirode kako bi manipulisali opravdanim nezadovoljstvom građana“, naveli su iz pokreta Ne davimo Beograd.

Prema njihovim rečima, hitne kratkoročne mere podrazumevale bi redovno i tačno informisanje građana, zaštitu osetljivih kategorija stanovništva, mladih i dece kroz privremeno zatvaranje institucija u kojima borave u danima ekstremnog zagađenja.

„Neophodno je obezbediti pravovremene zdravstvene savete i brigu za sve građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje. Takođe, imperativ je odustajanje od svih štetnih projekata, koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje spalionice u Vinči ili izgradnje novih termoelektrana“, navodi se u saopštenju.

Dugoročne mere, kako su objasnili, podrazumevale bi „odlučnu energetsku tranziciju i prestanak korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja, u proizvodnji električne energije, kao i razvoj tržišta obnovljivih izvora energije“.

„Jedna od mera je toplifikacija gradova, ali i transformacija sistema daljinskog grejanja tako da ono ne bude izvor korupcije. Neke od ključnih mera su bolja kontrola industrijskih zagađivača i insistiranje na najsavremenijim i najboljim tehnologijama za smanjenje emisija zagađujućih materija, bez izuzetka“, piše u saopštenju.

Kao duguročne mere naveli su i smanjenje zagađenja iz individualnih ložišta, standardizaciju uređaja za loženje, standardizaciju dostupnih goriva, koja odlaze u prodaju, edukaciju stanovništva o korišćenju ekoloških goriva.

„Zahtevamo kreiranje fonda za zamenu grejnih uređaja građana kako teret mera ne bi pao na već osiromašene građane, ali i stimulisanje poboljšanja energetske efikasnosti zgrada“, navodi se u saopštenju.

Ocenili su i da bi država trebalo da ulaže u razvitak zelene ekonomije, koja će zapošljavati veći broj ljudi i koja će imati minimalni uticaj na vazduh i životnu sredinu, kao i da je neophodno u svemu raditi na prevenciji nastanka otpada, njegovoj ponovnoj upotrebi i reciklaži.

„Zahtevamo odustajanje od seče stabala i uništavanja zelenih površina, kao i masovno pošumljavanje i ozelenjavanje grada. Zatim, potrebno je radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja, stimulisanje velikih dostavnih i transportnih sistema za prelazak na vozila koja manje zagađuju, kao i obezbeđenje uslova za kretanje kroz grad bez zagađenja (biciklizam, pešačenje)“, naveli su iz Ne davimo Beograd.

Prema njihovim rečima, autobuski prevoz trebalo bi preorijentisati na vozila koja koriste ekološki prihvatljiva goriva, a saobraćajnu infrastrukturu trebalo bi u celosti prilagoditi održivim vidovima transporta.

„Beograd može biti zdrav, čist, bezbedan i dobar grad za sve, a Ne davimo Beograd ima plan puta do tog cilja“, ukazali su iz tog pokreta.