Ne davimo Beograd: Novi sistem naplate u gradskom prevozu vodi u saobraćajnu katastrofu

„Šapić je najavio da će sada, kada građani kupuju karte u javnom prevozu, moći da obnove vozni park sa novih 500 autobusa i po 100 novih tramvaja i trolejbusa“, navedeno je u saopštenju tog pokreta.

Dodaje se da, „iako Šapiću nije strano da obećava megalomanske promene i ulazi u hazardereske poduhvate, ovo obećanje je vrhunska manipulacija i bacanje prašine u oči javnosti kako bi se sakrio epski promašaj sa novim sistemom za naplatu karata“.

Očigledno je, kako je navedeno, da Šapić nema nikakvu predstavu o cenama, jer „prosta računica pokazuje da je za 500 novih, solo autobusa, iako su potrebni dupli i za po 100 novih tramvaja i trolejbusa potrebno u najboljem slučaju 400 miliona evra“.

To znači da je, kako je navedeno, za taj „poduhvat“ potrebno skoro pola trenutnog gradskog budžeta.

Kupovina 500 Higer solo autobusa, koji koštaju po 200.000 evra koštala bi 100 miliona evra, a za 100 Caf tramvaja, čija je minimalna cena 2,4 miliona evra treba izdvojiti 240 miliona evra. Za 100 trolejbusa po ceni sa poslednjeg tendera Škode od 600.000 evra treba izdvojiti 66 miliona evra, što je ukupno 406 miliona evra.

Ističe se da je Grad od prodaje karata, u vreme kad je naplata bila najbolja (2012.), prihodovao 80 miliona evra godišnje, pa je taj prihod pao na oko 50 miliona evra godišnje, a procena je da će zbog smanjenja cena naplata biti još manja.

Pokret Ne davimo Beograd, kako je navedeno, postavlja pitanje iz kojih će sredstava Šapić nadoknaditi „rupu“ u gradskom budžetu, namenjenu za javni prevoz i ko će platiti penale za jednostrani raskid ugovora sa KenKartom i dodatne penale zbog skidanja validatora pre isteka ugovorne obaveze.

Šef odborničke grupe Ne davimo Beograd i koalicije Moramo u Skupštini grada Beograda Dobrica Veselinović rekao je da je „umesto ovakvih hazarderskih poduhvata i javno-privatnih partnerstava, Beogradu potrebna optimizacija linija prevoza, drugačiji pristup prodaji i kontroli karata i uvođenje ‘takse za urbanu mobilnost'“.

„Ne davimo Beograd obećava da se, kroz bolju organizaciju trasa javnog prevoza, koristeći postojeću infrastrukturu BG voza i širenjem mreže žutih traka na ulicama, može unaprediti kvalitet prevozne usluge i život za skoro 50 odsto Beograđana koji svakodnevno koriste javni prevoz“, rekao je Veselinović.

Dodao je da taj pokret predlaže rešenje da se razlike u cenama karata koje su poslodavci dosad uplaćivali građanima usmere direktno ka gradskom budžetu u vidu „takse za održivu mobilnost“ i da se na taj način obezbedi siguran prihod za Gradsko saobraćajno preduzeće „jer se javni prevoz ne može posmatrati kao komercijalni projekat, već kao usluga od javnog interesa“.