Ne diktiramo mi drugima put – nego oni nama

* Šta za Vas znače ove godišnjice vezane za Vaš povrtak u Srbiju i kako vidite svoju ulogu u javnom i političkom životu tokom ovih proteklih godina?

– To su značajne, rekao bih istorijske godišnjice. Ne samo za mene. Mnogo se izdogađalo za to vreme, promenio se naš život, ali i život naroda u našoj zemlji i izvan nje. O svojim aktivnostima mogu da kažem samo sledeće: radio sam ono što sam mogao i koliko god sam mogao da pomognem svom narodu i svojoj zemlji. U čemu sam uspeo, a u čemu nisam, svedočiće istorija. Moja supruga i ja smo sa velikim zadovoljstvom uradili dosta toga i na humanitarnom i obrazovnom polju u Srbiji i ponosni smo na to. Bilo je mnogo aktivnosti kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Uz velike napore smo održavali Dvorski kompleks, što predstavlja ogromnu odgovornost, ali se nadamo da ćemo uspeti da očuvamo ovaj srpski Versaj.

* Šta smatrate Vašim najvećim doprinosom napretku Srbije i da li postoji nešto što biste sada, sa sadašnjim iskustvom, drugačije uradili tokom protekle dve decenije?

– Pored humanitarnog rada i rada na polju obrazovanja, izuzetno sam ponosan na svoj doprinos u dovođenju stranih investitora u Srbiju. Takođe, moja supruga i ja se uvek trudimo da popravimo imidž Srbije u inostranstvu i u tu svrhu koristimo i svoja međunarodna prijateljstva. Naravno, mogli smo postići i više da je bilo dobre volje među nekim našim političarima da bolje sarađujemo za dobrobit Srbije. Moja supruga, moja deca i moja familija nisu konkurencija, nego osobe koje su uvek spremne da pomognu za dobrobit građana Srbije.

* Pre godinu i po izjavili ste da se Vaše „ambicije“ ne završavaju na humanitarnom radu i promociji Srbije u inostranstvu. Koliko Vaše zalaganje za koncept ustavne monarhije nailazi na odziv među srpskim političkim strankama?

– Zanimljivo je da članstvo mnogih političkih partija sa simpatijama gleda na ustavnu monarhiju, dok je partijski vrh vidi kao konkurenciju i pretnju za sebi, što je u suštini potpuno pogrešno. Ja bih svim političkim partijama bio od velike pomoći, a to bi bilo korisno i za promociju Srbije i naš imidž. Treba istaći da bi u ustavnoj monarhiji političari imali istu ulogu koju imaju i danas, s tom razlikom što bi šef države bio nepristrastan. Koliko su ustavne parlamentarne monarhije ekonomski razvijena i demokratski napredna društva, najbolje govore primeri Ujedinjenog Kraljevstva, Kraljevine Španije, Kraljevine Holandije, Kraljevine Belgije, Kraljevine Norveške, Kraljevine Danske, Kraljevine Švedske, da se zadržimo samo na evropskim državama.

* Da li se i kako Vaš prvorođeni sin princ naslednik Petar priprema za eventualno obavljanje vladarske dužnosti? Zbog čega ste svojevremeno odbili predloge Vašeg strica pokojnog kraljevića Tomislava i pojednih srpskih vladika da sinove dovedete u Srbiju, da se ovde školuju?

– Jako sam cenio moga pokojnog strica i s njim razmenjivao mišljenja i sukobljavao stavove. Ipak, niti sam ja savetovao njega kako da podiže svoju decu, niti je on o tome savetovao mene. Moji su sinovi ozbiljni mladi ljudi, koji vole svoju otadžbinu, svoj narod i koji nastoje da stvore sopstvenu karijeru kako bi mogli da donose odluke i upravljaju onako kako treba i dolikuje, a ne onako kako im drugi govore i nalažu. Oni dolaze u Srbiju, neki češće, neki ređe, u zavisnosti od toga gde trenutno žive i čime se bave. Voleo bih da su ovde češće i verujem da će se to i ostvariti.

* Kako komentarišete Predlog zakona o zaštiti Dvorskog kompleksa na Dedinju, koji već duže vreme čeka da se o njemu raspravlja u Skupštini Srbije, a prema kojem bi brigu o Dvorovima umesto Fondacije Kraljevski dvorovi trebalo da vode nadležne državne službe?

-Dok god se ne donese zakon o restituciji koji bi uključivao sva dobra koja su oduzeta mojoj porodici i meni, od izuzetne je važnosti da se Kraljevski kompleks održava na odgovarajući način jer dve palate zahtevaju velike popravke. Imali smo velike probleme kako bismo održali palate otvorenim za javnost i plaćali osoblje koje na tome radi.

* Da li ste se zaista odrekli vlasništva nad Dvorovima u korist države, kako tvrde u Komisiji za pripremu ovog zakona?

– Ničega se ni ja ni moja porodica nismo odrekli, niti imamo razloga za to. Mi želimo i podržavamo da se jedna teško održiva situacija na neki način sistemski reši, kako se ne bismo raspravljali nad ruševinama nečega što jeste istorijski spomenik, nacionalno kulturno i istorijsko blago.

* Koliko su u sadašnjim političkim okolnostima realna Vaša očekivanja da bi vlast u Srbiji posle donošenja zakona o restituciji, što je jedna od njenih obaveza za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, mogla zakonski da reguliše status Kraljevskog doma Karađorđević?

– Zašto da ne? Pa te evropske vrednosti o kojima se priča i kojima svi teže nisu roba na policama u samoposluzi, pa da uzmete ono što vam treba, a račun ispostavite drugom. U raznim zemljama to je pitanje različito rešavano, ali je gotovo svuda razrešeno! Koja bi to srpska vlada imala obraza da smatra svojim pretkom Karađorđa, a Karađorđeve potomke svojim neprijateljima?

* Nedavno se navršilo pola veka od upokojenja Vaše bake kraljice Marije. Postoje li šanse da joj se ispuni želja da počiva na Oplencu i da li je sadašnja srpska vlast spremna da dopusti prenos posmrtnih ostataka i sahranu Vašeg oca, strica i babe – kralja, kraljice i jednog kraljevića s državnim počastima?

– Ne samo kraljica Marija, nego i kralj Petar, kraljica Aleksandra, kraljević Andrej, svi oni počivaju u posmrtnom izgnanstvu. Od kada sam se vratio u Srbiju, razgovarao sam i pisao i predsednicima i premijerima i patrijarsima. Crkva je dala svaku podršku, ostali su bili ljubazni i rekli da su saglasni, ali niko ni prstom nije mrdnuo. Pre 22 godine crnogorska vlast je prenela i dostojno sahranila kralja Nikolu, kraljicu Milenu, kneginjice Kseniju i Vjeru. U Adis Abebi je sahranjen zverski ubijeni Haile Selasije, u Francuskoj su sahranili srce Luja XVII, u Beču su sahranili caricu Zitu, a evo sada i njenog sina Ota Habzburga. Ovde, izgleda, imamo preča posla. I to nije netačno, samo je poražavajuće!

* Srpska javnost podeljena je u vezi sa procesom rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića, komandanta Kraljevske vojske u otadžbini i vođe Ravnogorskog pokreta, čije je mesto ubistva nedavno i zvanično utvrđeno. Kako Vi na to gledate?

– Svako zaslužuje poštovanje, a to se posebno odnosi na generala Mihailovića. Veoma je važno da se s poštovanjem setimo svih koji su na raznim stranama izgubili život tokom strašnog građanskog rata koji je besneo Srbijom tokom Drugog svetskog rata. Moramo poštovati sve svoje mrtve i opet se ujediniti kao nacija.

* Ko su „zavedeni desničari“ koji bi, kako ste nedavno upozorili, „mogli da ugroze budućnost Srbije kao člana EU“?

– Upotrebio sam, zaista, termin „desničari“, iako je to samo termin koji u današnjem vremenu, a posebno u Srbiji, ništa ne znači. Zašto bih, zaista, ja govorio o levici i desnici, pa ova je zemlja puna onih koji su na tome doktorirali. Govoreći o ugrožavanju srpskog puta u EU, hteo sam da podsetim da ne diktiramo mi drugima put kojim se krećemo, nego oni nama. To nije ni lepo, ni elegantno, ni dostojanstveno, ni demokratski. Ali to je tako. Možemo pričati do sudnjeg dana o tome ko je za to kriv. Ja ne čujem na političkoj sceni Srbije nikoga ko jasno i otvoreno kaže da Srbija ne treba da ide u EU. Čak i među onima koji su žestoko protestovali na Gazimestanu, slutim, postoji mnogo njih koji se tome nadaju ili streme.

* Šta mislite o stavu da „EU nema alternativu“?

– Čini se da bi u ovom trenutku za Srbiju najbolje bilo, u smislu ekonomskog napretka i razvoja države i političke stabilnosti, da postane punopravni član Evropske unije. Uostalom to pokušavaju ili su uradile i sve druge zemlje u našem regionu.

Mladićevo hapšenje čestitao sam kao zabrinut Srbin

* Vaša čestitka predsedniku i Vladi Srbije na hapšenju haškog optuženika generala Ratka Mladića izazvala je oprečna reagovanja, a ni pojednim monarhističkim krugovima, najblaže rečeno, nije se dopala. Postavljeno je i pitanje da li ste Vi to kao „britanski oficir čestitali hapšenje hapšenje jednog srpskog generala“. Šta Vi kažete na to?

– Bio sam svestan da će moja poruka biti shvaćena i ovako i onako, i zbog toga žalim. Njen povod je bio jednostavan: Srbija, u liku svoje vlade, predsednika, Narodne skupštine, donela je odluku koja je teška, nepopularna, potencijalno politički samoubilačka. Ne verujem da su je doneli lako i nesvesno, ali su procenili da je to jedini put. Smatrao sam da se u takvom času narod ne sme deliti. To i dalje mislim. U svakoj vojsci, uključujući i našu, postoji pravilo da je oficir odgovoran za dela svih onih koji su pod njegovom komandom, kao i za svoja lična dela. Moj pradeda kralj Petar Prvi bio je oficir u egzilu u francuskoj vojsci, kao što sam i ja bio oficir u egzilu u vojsci Velike Britanije. Hoću da istaknem da sam na hapšenju čestitao našoj vladi i predsedniku kao zabrinut Srbin. Naravno da postoje mnoge nepravilnosti u radu međunarodnih sudova, ali ono što se dogodilo u Bosni nije urađeno sa znanjem ili po odobrenju srpskog naroda. Rekao bih da nije bilo anđelčića u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Sećam se da sam na našoj televiztiji video snimak koji je prikazivao vojnika kako puca u vezane zarobljenike i ostao sam zgrožen. Po meni, i jedna ubijena osoba je isuviše. Monarhisti koji se ne slažu s mojom izjavom sasvim jasno nisu za ustavnu parlamentarnu monarhiju, već pre za neku ekstremnu diktaturu. Ja sam za demokratiju i vladavinu prava. Znam da je jedan broj ljudi monarhističkog opredeljenja bio razočaran, povređen, iritiran mojom porukom.To je njihovo pravo i ja ih razumem.

* Kako ste doživeli incident na Gazimestanu, gde su Vas Srbi do sada dočekivali povicima „Hoćemo kralja“? Oni koju su uzvikivali Mladićevo ime tvrde da su bili izazvani tom Vašom čestitkom za hapšenje.

– Ono što ne razumem to je da se za izražavanje nezadovoljstva i protesta koristi Gazimestan. To ne može. To je sveto mesto na kojem se svedoči srcem, umom, verom i ljubavlju. Kada odete sa Gazimestana, radite šta mislite da treba. Kada ste na Gazimestanu, to nije vaš dom, to je dom duše jednog naroda, dom slave i časti, dom mučenika, tu se tiho gazi i štede reči. Tu govore mrtvi! Mi živi, koji smo prisvojili, uzurpirali ili osvojili pravo da govorimo na tom mestu, govorimo tim mrtvim, a besmrtnim dušama. Možda ne znamo da govorimo, ali pokušavamo da im se ne rugamo. Možda neuspešno, neka nam je Bog na pomoći.

Podbadanje medija

* Kako objašnjavate stalni medijski strah da država daje novac za porodicu Karađorđević koji se, navodno, nekontrolisano troši?

– U ovom trenutku država ima nadležnost nad Kraljevskim kompleksom i sasvim je logično da mora biti odgovorna za održavanje i popravke dok se ne donese odgovarajući zakon o restituciji. Postoji potpuna kontrola troškova i naša porodica ne dobija nikakav novac iz tih fondova. Ja ne vidim da je u pitanju strah medija, više mi liči da neko stalno podbada medije da prave pitanje od nečega što ne postoji.

Kraljevska venčanja

– Leto nije period samo za odmaranje. Mnogo se stvari dešava tokom leta i ja nastojim da budem u toku. Moja supruga i ja ovog leta bili smo gosti na dva kraljevska venčanja – u Monaku i Jordanu. Bili smo gosti Njegovog veličanstva jordanskog kralja Abdulaha, s kojim se dugo poznajemo, takođe smo iskoristili priliku da se sretnemo sa nekim dragim i značajnim ličnostima. Svakako, planiramo da se uskoro vratimo u Beograd – kaže prestolonaslednik Aleksandar o svojim planovima za ovo leto.