Nišlijka Jana Krstić oglasila se nakon što je pretprela brojne negativne komentare jer je išla u Zagreb da gleda utakmicu za treće mesto između Hrvatske i Maroka na Svetskom prvenstvu u Kataru i tamo bodrila „Vatrene“.
Kako je BBC na srpskom pisao, ona je jedno vreme živela i studirala u Zagrebu i smatra to svojom drugom kućom, pa je tako i dobila želju da ode u glavni grad Hrvatske i tamo uz brojne druge ljude bodri tu reprezentaciju u borbi za treće mesto.
Njoj su, kako je ispričala, u tome pomogli i gosti jednog beogradskog kafića, koji su, kada su čuli njenu priču, skupili novac i time joj omogućili da tu svoju želju i ispuni i ode u Zagreb.
Krstić je opisala atmosferu tog dana i tokom utakmice i kako je izgledalo navijanje za Hrvatsku, koja je u tom meču i pobedila i zauzela treće mesto na ovom Svetskom prvenstvu.
Ipak, pored pozitivne priče i poruke koju je ova Nišlijka pokušala da pošalje, dobila je veliki broj negativnih komentara i uvreda.
„Ja želim da gradimo mostove. Želim mir na Balkanu. Zašto je to toliko strašno?“, upitala je Krstić u svom odgovoru.
Ona je naglasila da treba da prevaziđemo nešto što se desilo davno.
„Dešavale su se ružne stvari pre tri decenije, zar ne mislite da je krajnje vreme da to prevaziđemo“, rekla je ona.
Kako je pojasnila, negativni komentari su dolazili sa obe strane i da je dobila puno pretnji i prozivki, kao i da su svi ti komentari i poruke pisani na identične načine.
Koristi se ista retorika i iste ružne reči i pretnje, navela je ona i dodala da se svi osvrću na tu neku „kulturu sećanja na žrtve ratova“.
„Najpre, nisam sigurna da je to dobra kultura jer je istorija pokazala da su ponavljanja zločina češće bili uzroci novih zločina nego što su ih sprečavali. No, to po strani. Kazali su da treba da se ugledamo na Nemce i njihovu kulturu sećanja. Ali niko u komentarima se nije prisećao zločina one strane koju zagovara, nego su svi pričali o svojim žrtvama. Koliko znam, Nemci to rade suprotno. Zato što moramo najpre da gledamo sebe i da pazimo šta radimo, pa tek onda kada to sredimo da uperujemo prstom na ono šta drugi rade“, ukazala je Krstić.
Ona smatra da svako treba da prihvati svoje zločine.
„Hajde da pretpostavimo da zločine treba da pamtimo da se ne bi ponovili. Onda izvolite i pričajte u srpskim školama o zločinima koji su počinjeno u ime Srba i izvolite pričajte u hrvatskim školama o zločinima koji su počinjeni u ime Hrvata. Ako vam se to ne dopada, onda nemojte uopšte da pričate o zločinima u školama jer nas ovako samo učite da se mrzimo“, ukazala je Jana Krstić.
Tužno je što sada, kako je dodala, deca moraju da pomire svoje roditelje.
Ima nas koji želimo da se pomirimo, smatra ona, i ima puno roditelja koji to žele.
Glavna razlika koju je ona primetila između negativnih i pozitivnih komentara jeste to da su negativni svi isti, a pozitivan je svaki poseban po priči ličnog iskustva koju nosi.
„Ljudi su mi se javljali sa svojim pričama punim ljubavi i tolerancije“, naglasila je Krstić.
Nišlijka je uputila i poruku onima koji joj upućuju negativne komentare.
„Mi smo ljudi koji želimo da gradimo mostove svojim iskrenim prijateljstvima. I imamo nešto da poručimo onima koji žele da ih ruše: Ne morate da ih koristite, ostanite kod kuće i sprečite širenje virusa mržnje ako tako volite. Ali ne dirajte nam mostove, pustite nas da se volimo. I čitajte knjige, one menjaju perspektive i svet. Ali pazite šta i kako čitate jer knjiga koja najviše menja život je matična knjiga umrlih. Hajde da više nikad tamo ne upisujemo ljude koje ne moramo višom silom“, poručila je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.