Farma koza Dobrić Bela Reka Foto: privatna arhiva / DanasU podnožju planine Cer, na oko 30 kilometara od Šapca nalazi se mačvansko selo Bela Reka. Porodica Dobrić ovde je 2014. godine, otvorila farmu koza i počela skromnu proizvodnju sira i surutke. Danas, kako kažu, ne mogu da proizvedu dovoljno kolika je tražnja na tržištu.
„Sve je počelo pre sedam godina kada je otac, koji je do tada radio u šabačkoj Mlekari, dobio otkaz, zbog stečaja. Našli smo se u teškoj situaciji i morali da odlučimo šta ćemo dalje. Pošto smo obojica završili mlekarsku školu u Pirotu, doneli smo odluku da krenemo u preradu mleka“, počinje svoju ispovest tredesetrogodišnji Vladimir Dobrić.
Nisu odmah bili sigurni da će to biti kozje mleko, ali pošto su došli do zaključka da na tržištu nedostaje ovih proizvoda, upustili su se, kako kaže, u nepoznato.
„Prvo smo kupili stado od 17 koza u avgustu te godine, a već tokom zime još 20. U početku je bilo veoma teško, jer smo uporedo ulagali u mlekaru, proširenje stada i u objekte. Nikada nikakve donacije nismo dobili, ni od strane države, ni od opštine. Sve smo morali od sopstvnih sredstava da finansiramo i skoro sve što bi zaradili, ulagali smo ponovo u proizvodnju“, priseća se Dobrić.
Jedino što dobijaju od države, a što kasni, jesu subvencije po grlu koje sleduju svakom stočaru. Uspeli su, kako kaže, zahvaljujući isključivo kvalitetu.
„Ljudi su prepozanli kvalitet u našim proizvodima i tako smo uspeli da se probijemo na tržištu i da nađemo svoj put do kupaca. Svake godine, kako se povećavao njihov broj, tako smo uvećavali i stado. Sada imamo 110 muznih grla. Više od toga, trenutno nećemo, jer ne bismo mogli da ispratimo kvaltetom, što nećemo da dopustimo“, objašnajva naš sagovornik.
Danas se proizvodi sa farme koza Dobrić iz Bele Reke mogu naći u trgovinama u Šapcu, Rumi, Novom Sadu i Beogradu.
„Tu su i ljubitelji sira, naše stalne mušterije, kao i restorani koje redovo snabdevamo, ali i roditelji dece koja boluju od bronhitisa, upale pluća i alergija, jer je kozje mleko odlično za oporavak kod ovih zdravstvenih tegoba. Stariji građani najčešće kupuju surutku“, objašnajva Dobrić.
„Sada je mnogo lakše, postali smo prepoznatljivi na tržištu, a uspeli smo i da zakružimo proizvodnju. Imamo sopstvene koze, svoju mlekaru i dostavno vozilo koje poseduje rashladni uređaj. Zatvorili smo krug, nemao kooperante i sve radimo sami“, kaže on.
Na porodičnoj farmi svako ima svoje zaduženje a proizodi su, kažu, potpuno prirodi, od koza koje veći deo godine provedu na ispaši.
„Otac i majka, supruga i naša petogodišnja ćerkica, svi imamo svoja zaduženja i svi radimo. Otac i ja vodimo koze na ispašu, odmah ujutro posle muže, gde ostaju skoro ceo dan“.
Ističu da je reč o proizvodima bez veštačkih dodataka, boja, arome, konzervansa i svega ostalog što se inače može naći na tržištu.
Osim mleka, kozjeg sira i surutke, od prošle godine, na zahtev kupaca, proširili su proizvodnju i na sir od sremuša, odnosno divljeg belog luka, što se kako kažu, pokazalo kao odličan poslovan potez.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
