Ne može bez trećeg poluvremena

Da nema laži, a ni prevare publika je mogla da se uveri na licu mesta, jer je pre početka ovog lokalnog fudbalskog spektakla organizovano merenje. Uz vagu koja meri veliku težinu, bio je tu i šumarski šubler kako bi se precizno utvrdio obim igrača. I mršavih i debelih koje su verni navijači u publici zdušno bodrili, očekujući i ovog puta sve izuzev pravih fudbalskih egzibicija. Jer ovde fudbal, po mnogima najvažnija sporedna stvar na svetu, ipak nije u prvom planu.

– Za 41 godinu fudbalerskog staža igrao sam i za Mršave i za Debele, zavisno od težine. Ranijih godina na terenu su snage odmeravali samo Donjomilanovčani, sada zbog ove utakmice u Milanovac dolaze i ljudi iz Majdanpeka; Rudne Glave, Petrovca, Dobre… Znači da je naša fudbalska utakmica prava stvar – kaže za Danas sedamdesetčetvorogodišnji Joži Bibesković kome su godine ovog puta dodelile ulogu sudije kod merenja igrača.

Početkom devedesetih porodica Jelić je u Donji Milanovac stigla iz Hrvatske i već 1994. se pater familias Stevo Jelić priključio Debelim. Potrebne predispozicije ima – gotovo dva metra visine i impozantnih 148,5 kilograma.

– Ovom fudbalskom spektaklu priključio sam se radi druženja. Nije bitan rezultat koliko da se makar jednom godišnje, kad već ne možemo češće, zabavimo na ovaj način i, naravno, da se održi tradicija – kaže Stevo Jelić.

Sušta suprotnost kapitenu Debelih, koga od milošte zovu i Steva Internacionale, jedan je od ovogodišnjih debitanata Čedomir Adamović sa svojih 38 kilograma.

– Prvi put igram za Mršave i ako nisam jak kao protivnički igrači, sigurno sam brži. A druženje je jedini razlog zbog koga sam ovde – ispričao nam je, kako ga ovde zovu, Čedica, spremajući se da istrči na teren.

– Druženje je pravi razlog da obučem dres Mršavih, ali i da se nastavi tradicija ove posebne fudbalske utakmice – objašnjava policajac Dragan Stanojević iz Dobre. Kao Stanojević, na 55. susretu Mršavih i Debelih Donjomilanovčana, debitovao je, doduše za protivničku ekipu, Mile Simonović nastavljajući stopama oca Radomira koji je doskora bio nezamenjivi igrač korpulentnije ekipe. Radetu Mižajki narušeno zdravlje ne dozvoljava da za loptom trči po terenu, ali se zato na ovogodišnju utakmicu dovezao u drvenim kolicima u koja je bio upregnut magarac. Četvoronožac je tokom utakmice mirno pasao travu i povremeno , zajedno sa publikom navijao.

– Ovo je tradicija koju treba poštovati i održati. Fudbal je ovde u drugom planu, jer je mnogo važnije da se ljudi okupe, našale na svoj račun i zabave. Kao što su radile ove specijalne fudbalske ekipe od pedesetih godina prošlog veka kada su Mršavi i Debeli počeli – kaže Žika Pešić, dugogodišnji sudija ovog fudbalskog spektakla koji je ovog puta budilnik, pištaljku i ogromne crvene i žute kartone zamenio organizatorskim poslom.

I mada svi ističu da rezultat nije bitan, pribeležimo da je 55. fudbalski okršaj Mršavih i Debelih u regularnom vremenu završen nerešeno 2:2. Za produžetke teško da je bilo snage, pa je posle izvođenja izvođenja penala, pobednički pehar pripao Debelima. Treće poluvreme, naravno nije izostalo.

Steva Internacionale i Čedica

Steva internacionale i Čedica ekstremi su jedne i druge ekipe, a između njih se smestilo još pedesetak igrača jednog i drugog tima. Jovan Milosavljević, poznatiji kao Jova Manda, odigrao je čak 41 utakmicu za tim Mršavih, Dragan Petrović Zelenko i Dragalin Nikolić, u mladim danima bili su prvotimci FK Poreč, najbrži je Vlastimir Đorđević, Vlasta car, najmlađi tridesetsedmogodišnji Dragan Aleksić koji se svojom trocifrenom kilažom već ustalio u timu Debelih. Utakmica se igra dva puta do 20 minuta, pre svega zbog kondicije igrača.