Ne postoje sistemski napori da se položaj žena popravi

U ovakvoj nezapamćenoj globalnoj krizi u novijoj istoriji po svim pokazateljima žene su podnele nesrazmeran teret bilo da se on ogleda u neplaćenom kućnom radu ili brizi za decu i starije članove porodice u uslovima pandemije – ističe u razgovoru za Danas Natalija Simović iz Ne davimo Beograd.

Naša sagovornica posebno ističe borbu žena na prvim linijama fronta, jer više od 70 odsto žena radi u sektorima trgovine, a čine i većinski deo radne snage u zdravstvu kao i među pružateljkama primarne nege bolesnima.

„Istovremeno je prema izveštajima organizacija koje pružaju usluge SOS telefona u velikoj meri porastao broj prijava porodičnog i partnerskog nasilja. Uprkos svemu navedenom ne postoje sistemski napori da se suštinski doprinese boljem položaju žena, sem isključivo na pojavnom nivou. Što se između ostalog ogleda u tome što još uvek nije predložena nijedna politika kao odgovor na teži položaj žena u doba korone“, ukazuje Simović

* Nasilje prema ženama je svakodnevno. Mnoge žene, nažalost, stradaju u porodično/partnerskim odnosima. Kolika je krivica institucija i na koji način društvo može da pomogne žrtvama?

– U poslednjih nekoliko godina podaci o femicidu su poražavajući, ne vidimo smanjenje broja slučajeva i između 30 i 40 žena godišnje bude ubijeno od strane supružnika ili partnera. Nasilje nad ženama, a posebno njegove najekstremnije posledice, nikako nisu privatna stvar, pa ni slučajnost, te samim tim treba da postoji odlučan društveni i sistemski odgovor u vezi sa ovim gorućim problemom. Nažalost, institucije sistema neretko zakazuju u pogledu zaštite, kažnjavanja počinilaca, a u kriznoj situaciji to se dodatno komplikuje. Dobra vest je da i kao pojedinci i kao društvo možemo da doprinesemo tako što čemo biti solidarni sa ženama, na prvom mestu verovati im i ne oklevati da prijavimo kada čujemo nasilje u komšiluku.

* Žene i dalje ne zauzimaju bitne pozicije moći. Iako imamo ženu na premijerskoj funkciji, ona ne odlučuje, već odluke donosi Aleksandar Vučić. Žene i dalje zauzimaju niže pozicije od muškaraca, manje su plaćene za isti rad… Šta je potrebno uraditi kako bi žene konačno došle do odlučujućih pozicija u državi i društvu?

– Ako gledamo isključivo brojke i stanje na papiru, mnogi se ne bi složili sa tom izjavom, baš zbog toga što nova vlada ima skoro polovinu ministarki baš kako je Aleksandar Vučić „zamolio“ premijerku Anu Brnabić. Postavljanje žene na položaj moći ne mora da znači da ona ima moć odlučivanja, pa ni da će zagovarati stvarne interese žena i donositi politike koje mogu transformisati položaj žena. U slučaju naše vlade žene se nisu autentično izborile i zauzele taj položaj moći već su tu postavljene po volji jednog muškarca koji o svemu odlučuje. Prvi korak je da upravo taj obrazac promenimo: da žene ne budu na mestima moći postavljene voljom lidera ili po partijskoj pripadnosti, već da one same zauzimaju položaje na osnovu svojih kompetencija, znanja, ideja i vizije za promene. U okviru Ne davimo Beograd temeljno radimo na tome da promovišemo drugačiju politiku u ovom pogledu, da naše delovanje i program uključuje žensku perspektivu kojoj doprinose naše aktivne članice i zainteresovane građanke jer smo svesni da je dobar grad za žene dobar grad za sve.

* Koliko je u borbi za ženska prava važna pobeda Marije Lukić?

– Pravda za Mariju Lukić je pravda za sve žene u Srbiji koje se svakodnevno suočavaju sa različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja u kući, na poslu, na fakultetu, na ulici. Slučaj Marije Lukić je važno posmatrati u širem kontekstu institucionalnog i društvenog odgovora na seksualno uznemiravanje na radnom mestu, a posebno kada se kao u ovom slučaju radi i o zloupotrebi moći muškarca na položaju. Činjenica da je Jutka bezuslovno osuđen, da je odluka potvrđena od strane Višeg suda i da će Jutka ovu kaznu, ma koliko bila minimalna, odležati u zatvoru, ipak daje ohrabrenje sadašnjim i budućim žrtvama nasilja da je pravda moguća.