Svi smo mi ljudi, ako možemo da pomognemo jedni drugima, to treba i da učinimo. Nikakav drugi zakon u trenucima nesreće ne postoji – sem zakona empatije, priča za Danas Habder Z. iz Gane, azilant koga je poplavni talas dočekao u Obrenovcu.
Sirena je, poput i ostalih Obrenovčana, probudila i stotinak azilanata smeštenih u gradskom hotelu. U prvi mah nisu znali šta se događa. Bilo je oko pet časova ujutru. Videli su vodu kako nadolazi i čuli krike uspaničenih građana.
Imao sam prilike da se susretnem sa poplavama, ali nikad u ovim razmerama. Bilo je stravično – priseća se Habder. Azilanti su tokom dana evakuisani u Barič, a potom je usledio apel premijera Aleksandra Vučića da se krene za Šabac kako bi se pomoglo u izgradnji nasipa.
Oko 80 nas azilanata odazvalo se bez razmišljanja. Prijavili smo se kao volonteri, niko nas na to nije terao. Trebalo je pomoći narodu. Pomagali su i drugi nama… – priča Habder.
U petak popodne, 16. maja, dva autobusa sa azilantima krenuli su ka Šapcu. Oni koji su ostali u Obrenovcu pomagali su u evakuaciji građana.
Čitave noći i narednog dana punili smo džakove sa peskom i gradili nasipe. Oko četiri popodne, u subotu, posao je bio završen, pa smo pošli nazad. S obzirom da se nije moglo u Obrenovac, neki su otišli u centar u Bogovađi, drugi u Tutin ili Sjenicu – kaže Habder.
Naš sagovornik trenutno je u Sjenici. U Srbiju je došao pre šest meseci. Razlog zbog kog je otišao iz rodne Gane je religijske prirode. Potiče iz hrišćanske porodice koja ima probleme sa pripadnicima islamske veroispovesti. Pre dolaska u Srbiju bio je u Grčkoj, ali mu se tamo nije dopalo. Ima svega 25 godina i voleo bi da ostane u našoj zemlji, kada bi imao uslova za život.
– Sviđa mi se ovde. Nisam nailazio na diskriminaciju, mržnju. Dobri ste ljudi i voleo bih da ostanem, kada bih našao posao. Ali teško da će se to dogoditi, jer je nezaposlenost velika. Ne znam gde ću sutra biti.. – sa setom izgovara Habder.
Priča našeg sagovornika trebalo bi da bude nauk svima. Pre samo nekoliko meseci, žitelji Obrenovca su organizovali proteste protiv smeštaja azilanata u njihov grad. Palili su im barake. Situacija se, na sreću, u međuvremenu popravila, a posebno su posle poplava mnogi građani Srbije promenili svoje mišljenje.
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za Danas da je pored sve nesreće poplava iznedrila i nešto pozitivno, a to je razbijanje predrasuda prema azilantima.
– Nažalost, trebalo je da se desi prirodna katastrofa da bi stanovništvo Srbije shvatilo da su i oni ljudi, a ne pretnja na koju treba gledati sa podozrenjem. Za svaku pohvalu je volonterska angažovanost azilanata, i to nikad ne smemo zaboraviti – naglašava Đurović.
Na pitanje kako objašnjava to što tražioci azila pozitivno govore o Srbiji, uprkos svemu što su preživljavali, naš sagovornik odgovara da je njihov život pre dolaska u našu zemlju bio još gori.
– Oni dolaze iz različitih država. Priča svakog od njih je drugačija, ali ono što je zajedničko, teže im je bilo nego u Srbiji. To su siromašni, nesrećni ljudi, koji su u svojim državama bili izloženi različitim pritiscima. Većina njih je pre dolaska u Srbiju određeno vreme bila u centrima u Grčkoj, gde je odnos prema azilantima mnogo gori nego kod nas. Ovde je bilo predrasuda prema njima, ali im životi nisu bili ugroženi. Ne treba njima puno za sreću – poručuje Đurović.
Da humanost i empatija nemaju granice, pokazali su upravo azilanti u Srbiji koji su među prvima pritekli u pomoć stanovništvu ugroženom poplavama. Sada je naš red da im uzvratimo.
Novi zakon zabrinjavajući
– Novi zakon o azilu je u pripremi, ali zabrinuti smo da bi on mogao da bude restriktivniji prema tražiocima azila. Postojeći zakon je dobar. Problem je što se on ne primenjuje. Ne treba nam novi zakon, već adekvatna primena postojećeg – zaključuje Radoš Đurović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
