Ne postoji stoprocentna zaštita

Region Balkana kao bogata riznica ostataka starih civilizacija, od praistorije, Rimskog carstva, avarskih osvajanja, Vizantijskog carstva, izložen je velikom riziku od krađa i posebno je ugrožen ilegalnim izvođenjem arheoloških iskopavanja.
– Imali smo velike gradove, bili deo velikih imperija i zato imamo mnogo umetničkih dela i drugih artefakata – kaže docent dr Bojan Dobovšek, šef Katedre za kriminalistiku, kriminologiju i krivično pravo na Fakultetu za sigurnosne nauke u Ljubljani, predstavnik sudske grane vlasti u Komisiji za sprečavanje korupcije, član odbora međunarodne Asocijacije za istraživanje kriminaliteta u vezi sa umetninama nedavno osnovane u Rimu (ARCA). Zbog toga smo zanimljivi kolekcionarima iz razvijenih zemalja i ne znamo da cenimo to što imamo. Mi nemamo uredno popisane umetnine, a tokom istorije mnogo umetnina nakupilo se u privatnim kolekcijama.

Krađa Munkovih slika

Nakon krađe Munkovih slika 2004. godine, muzej u Oslu revidirao je sistem obezbeđenja, u šta je uloženo oko 4,5 miliona evra. Umetnička dela smeštena su iza blindiranog stakla, što je izazvalo reakcije istoričara umetnosti. Posetioci su na ulazu u muzej suočeni sa istim merama bezbednosti kao na aerodromima. Kako se smišljaju sve noviji i noviji sistemi obezbeđenja, tako i kriminalci ulažu napor da ih prevaziđu. U skladu sa teorijom branjenog prostora, kriminalci koriste situacije kada nema dovoljne zaštite. Najvići broj krađa izvršen je u crkvama koje nisu bile zaštićene, a na meti su i privatne zbirke. Zbog toga je u porastu delatnost privatne zaštite umetnina.

– Sve može biti ukradeno, ne postoji 100 odsto zaštita. Kada je reč o fizičkoj zaštiti, niko ne može da bude koncentrisan sve vreme ili može biti potkupljen, jer ipak, velike su sume novca u igri. Tehničku zaštitu moguće je nekako „zaobići“ novim metodama. Problem je u tome što umetnička dela moraju biti izložena tako da ljudi mogu u njima da uživaju kada ih vide. Ako su suviše zaštićena, uživanje je smanjeno. Ipak, ta dela namenjena su celom društvu. A kao što sam već rekao, privatni kolekcionari želeli bi da ih imaju samo za sebe. Kombinacija oba sistema je najbolja. Dobar sistem obezbeđenja imaju Tate Modern u Londonu ili Prado u Madridu. Treba imati u vidu da je sistem zaštite različit za vreme trajanja izložbi i u vreme kada je npr. muzej zatvoren.

– Ilegalno izvođenje arheoloških iskopavanje ne smatra se opasnim kriminalitetom jer nema direktnog oštećenog – oštećeno je društvo. Ljudi imaju problema kako da prežive mesec, a ne interesuje ih toliko umetnost. U tranziciji se događa mnogo toga što ne zapažamo ili na šta ne reagujemo. Neki ni ne znaju da bi to moglo biti protivzakonito, pa se ilegalna iskopavanja ni ne prijavljuju. Ljudi čak i pomažu, da bi dobili neki novac na crno. – kaže on. A dobit onih koji organizuju posao je velika.
– Baš zbog toga nužno je da počnemo priču o tome da zaštitimo ono malo što nam je ostalo. Da ljudi znaju da je to istorijska i kulturna baština, da ima vrednost i da je treba zaštititi. To je preventivna uloga sa kojom možemo učiniti mnogo više nego sa policijom koja progoni tu vrstu kriminaliteta – kaže on.
Za krijumčarenje umetničkog blaga iz zemalja bivše Jugoslavije, kaže naš sagovornik, koriste se isti putevi kao kada je reč o transportu droge i ljudi (Balkanska ruta). – Postoje neke indicije da su ikone iz srpskih manastira na Kosovu dospele i do Slovenije, ali ne na legalno tržište – kaže dr Dobovšek.
Na prostoru bivše Jugoslavije cvetala je i ratna trgovina, u kojoj su prema rečima našeg sagovornika, profitirali oni koji sada imaju novac da kupuju na berzi, da kupuju firme ili finansiraju projekte.
– Vandalizam i ikonoklazam sve manje su stvar prošlosti. Nažalost, toga ima sve više. Što je više nacionalizma koji se krepi svuda po svetu, veća je destrukcija kulturnih dobara. Destrukcija je inspirisana religijama i fanatizmom. U 20. veku, razdražene ideologije favorizovale su ratoborni, vojni vandalizam. Zato je još jedan od ciljeva ARCA, realizovanje studije o umetničkim delima koja su bila predmet vandalizma. Ranije studije sugerišu da su na udaru vandala bila određena umetnička dela, pa bi informacija o kom tipu umetničkih dela je reč povećala efikasnost njihove zaštite.
Borba protiv krađa i nedozvoljene trgovine umetničkim delima posebno je otežana otkada su se u nju umešale velike kriminalne organizacije. Prema rečima dr Bojana Dobovšeka, boriti se treba ne samo represijom, nego više prevencijom, edukacijom ljudi, posebno mladih, ali i policije, tužilaštava i sudova, da znaju šta da traže. Treba približiti umetnost ljudima. A kao najvažnije, značajna je saradnja institucija, stručnjaka, galerija, državnih institucija i sl.
– Organizovani kriminalitet bori se za prevlast i kontrolu tržišta na kome želi da ima monopol, a zbog toga podmićuje i stvara krug saradnika u najvišim krugovima, da te akcije ne bi štetile njegovom delu – kaže sagovornik Danasa.
Uvek postoje neke pravne norme na osnovu kojih bi se ta vrsta kriminaliteta mogla progoniti, ali ako država nema interes i prioritete u toj oblasti, onda se tu ništa ne može učiniti. Bitno je da to ne donosi političke bodove na izborima. Ako bismo uspeli da senzibilizujemo društvo da je art crime značajan za narod, onda bi i političari posvetili pažnju tom pitanju – ističe dr Bojan Dobovšek.
– Ako bismo popisali sva umetnička dela, tačno bi se znalo gde se šta nalazi i ne bi se moglo prodavati na crnom tržištu. Kupac bi mogao proveriti provenijenciju dela, ko to delo ima i ko prodaje. Provenijencija otkriva dokumentovanu istoriju umetničkog dela. To su papiri koji svedoče kako je delo prelazilo iz ruke u ruku, po kojoj ceni, ko je vršio stručnu procenu, gde i kako je restaurisano. Tada bi znali i ko ima originale, a ko prodaje falsifikate.
Na pitanje da li su policije država balkanskog regiona edukovane i profesionalno obučene za istraživanje ove forme kriminaliteta, ili se art crime na Balkanu još uvek ne shvata ozbiljno, dr Bojan Dobovšek odgovara da je reč više o egzotičnoj vrsti kriminaliteta, pa mu se ne posvećuje dovoljna pažnja, tako da prilikom istraživanja drugih vrsta krivičnih dela, policija ni ne zapaža da bi ona mogla biti u vezi sa art crime.
– Policija treba da pronalazi indicije koje ukazuju i na art crime. Da pored standardnih pitanja, postavi i po neko pitanje vezano za art crime i da prilikom pretresa stana ima u vidu tu formu kriminaliteta, smatra naš sagovornik.
– Kulturna baština prepuštena je jednom malom broju ljudi. Za državu koja ima veće probleme, ta oblast nije tako važna, pa je moraju uređivati entuzijasti koji to rade dobrovoljno, uz svoj posao. I što više koračamo u kapitalizam, to je manje etuzijasta. Jer danas, svako pita ko će i koliko platiti da nešto uradi. A i moral je slab, pa je sve više tih koji hoće da se obogate na bilo kakav način i što brže, a art crime baš to omogućava – kaže dr Bojan Dobovšek.