Foto: M. S. / DanasNekada je smokva bila retkost u Srbiji, a onda i limun. Danas ih ima svuda i rađaju. Međutim banana je od skora dekoracija u mnogim dvorištima, a u Vražogrncu kod Zaječara od pre par godina daje i plodove.
Davida Božić iz sela Vražogrnac, kod Zaječara, kaže za Danas da ljubav prema bananama, limunu, i ostalim tropskim biljkama traje godinama.
“Obožavamo ih i suprug i ja. Mogu reći da on više voli cveće od mene. Naravno, ja vodim računa o biljkama, sređujem ih, polivam, i radim sve šta je potrebno kako bi one opstale”, ističe ona.
Još kao deca oni su voleli tropske biljke i sanjali su da nekada u svom dvorištu imaju banane, smokvu, limun. To im se ostvarilo. Vole i cveće, tako da je njihovo dvorište prepuno muškatli.
Prošlo je oko šest godina otkako su u svom dvorištu zasadili prvu bananu.
”Pošto imamo vikendicu na moru, u Crnoj Gori, a tamo već imamo bananu koja rađa, rešili smo da pokušamo da je zasadimo u dvorištu naše kuće u selu Vražogrnac”, objašnjava početke Davida.
Kako ona ističe, pitali su ljude kako se banana čuva, šta se sa njom radi i tako su dobili odgovore da je potrebno u zimskom periodu da se zaštiti, a to se u narodu kaže “ozimi”.
“Znači, potrebno je da se iseče na nekih 80 centimetara, da se pokrije ćebetom, a da se preko toga stavi trina. Preko trine se postavlja najlon, a preko najlona metalni sud, kako se biljka ne bi smrznula. Biljka se potom otkriva na proleće, sredinom marta”, kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, stablo banana ima samo koru, puno je vode, te da bi ona rodila da je neophodno puno sunca, toplote, ali i vode.
Ono što je interesantno jeste da već par godina banana u selu Vražogrnac kod Zaječara rađa i plodove.
“Par godina od kako smo je zasadili, počela je da rađa. Banana je tada još bila u saksiji. Kada smo je uneli u kuću videli smo nešto da ima na stablu. Zapitali smo se šta je to, pošto je nešto visilo pored lista. Kako smo je nosili to se pokidalo, i onda smo shvatili da je banana rodila”, objašnjava naša sagovornica.
Prošle godine prvi put su probali ukus banane iz njihovog dvorišta.
“Ukus je fantastičan. Ne razlikuje se od banana iz prodavnice. Ima isti i ukus i miris. Jedini problem je što plod nije toliko veliki. Ali, ako bi toplo vreme potrajalo još dvadesetak dana, plodovi bi dostigli istu ili sličnu veličinu kao oni iz prodavnica”, ističe Davida.
Ove godine su videli samo jedan struk banana, pošto, kako ona kaže, tek sada su saznali kako je potrebno rezati biljku.
“Ranije smo ostavljali desetak centimetara stabla, ali mi je čovek koji se u to razume, objasnio kako se to pravilno radi, tako da iduće godine očekujemo još više banana”, kaže ona.
Sagovornica Danasa dodaje da je prošle godine poklanjala banane i poznatim i nepoznatim ljudima, a da svako ko je prošao pored njihove kuće i upitao nešto u vezi sa tim voćem, dobio je na poklon jednu bananu.
“Od kada smo mi počeli da sadimo banane, to se proširilo, tako da sada nema ulice da neko dvorište nema bananu. Za razliku od nas koji u zimskom periodu zaštitimo biljku, ostali ih ostavljaju da se smrznu, pa na proleće sade nove. Oni to rade zbog lepote listova, a mi zato što volimo i to, ali i plodove. Ona izuzetno brzo raste. Za par meseci dostigne visinu od nekoliko metara”, zaključila je Davida Božić.
Pored banana, dvorište porodice Božić krasi limun, narandža, smokva i trska, a kako su nam oni kazali, planiraju još neke tropske vrste da zasade.
Banane se godinama sade u Srbiji, ali za sada je ovo samo lepa biljka koja krasi mnoga dvorišta, ali kako se klima godinama menja, nije čudo ako se jednog dana pojave plantaže ove tropske biljke.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
