Ne secite mu granje: Inicijativa da se sačuva dudova šuma u Perlezu

Pred Drugi svetski rat, u tadašnjoj kraljeviini Jugoslaviji, bilo je više od dva miliona stabala belog duda, dok danas ima svega par hiljada.

Svilare u Srbiji su već šezdesetih godina 20. veka zatvorene. Ipak, sa gašenjem svilara nije nestalo drveće duda, jer se pokazalo korisnim.

Dudovima su se čuvale kuće, izvlačila vlaga iz zemljanih zidova, služili su za jelo, slatko, za pečenje rakije, ishranu stoke ali i za hlad, kada se ispod njega postavi klupa.

Danas najviše sačuvanih dudova u Vojvodini ima Perlez, gde je uspela da odoli šuma ovog drveća.

„Jedina očuvana dudova šuma nalazi se pored puta između Perleza i Titela, u delu sela poznatom kao Vašarište. Šuma je nastala iz nekadašnje obaveze da svaki bračni par, prema svojim mogućnostima, posadi određeni broj sadnica belog duda“, objašnjava Dragiša Grujić, hroničar Banata.

Dudove na ove prostore su početkom 18. veka doneli Katalonci, kažu u Udruženju „Čuvari Perleza“.

„U vreme eksploatisanja svilene bube dudovi su bili od velikog značaja za selo jer sa njih se bralo lišće, kojim su se hranile bube. Tada je bilo i „obavezno“ da svaki mladi bračni par posadi po jedan dud. Na taj način se šuma širila i očuvala“, objašnjava Maja Trivunac, koja predvodi udruženje „Čuvari Perleza“.

A da ne bi baš sve otišlo u zaborav, udruženje „Čuvari Perleza“ pokrenulo je inicijativu zaštite dudove šume u Perlezu.

Traže da šuma bude proglašena za „Spomenik prirode“ a razloga ima bezbroj.

„Shodno našim saznanjima, dudova šuma na Vašarištu u Perlezu je jedna od retkih sačuvanih dudovih šuma u Vojvodini. Te navode nam je prošle sedmice potvrdila delegacija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Prema mišljenju stručnjaka iz Zavoda dudovi su jedinstveni, ima ih 105 i kao takvi čine najveću dudovu šumu u Vojvodini“, kaže Maja Trivunac.

Kako objašnjava, proglašenje dudove šume na Vašarištu spomenikom prirode bi bilo od velikog značaja za Perlez jer bi na taj način sačuvali jedno od obeležja Perleza i za buduće generacije.

„Prilikom obilaska Perleza od strane stručnjaka iz Zavoda, uočena su još tri stabla koja bi mogla ući u proceduru zaštite i proglašenja spomenikom prirode. Stoga, pozivamo sve meštane ako znaju za neko stablo koje je retko i starije od 50 godina i žele ga zaštititi, da nas kontaktiraju a mi ćemo obavestiti Zavod da obiđu i tu lokaciju prilikom neke naredne posete Perlezu“, priča Trivunac.

Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.

Još vesti iz ovog grada

Stanovnici Čente protestovali zbog ukidanja autobuskih linija, najavljena potpuna blokada saobraćaja

Uhapšen jer nije pomogao pešaku povređenom u saobraćajnoj nesreći

Radnik Linglonga pretio samoubistvom zbog neisplaćenih plata

U Zrenjaninu otvoreno gradilište autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad