„NE“: Šta sve ne možete kada ste LGBT+ osoba u Srbiji?

Ministarstvo unutrašnjih poslova je 13. septembra zabranilo održavanje šetnje u Beogradu, koja je deo Evroprajda (EuroPride) 2022 – evropske manifestacije posvećene LGBT+ pravima čiji je glavni grad Srbije ovogodišnji domaćin.

Šetnja je planirana za subotu, 17. septembar, a organizatori su uložili žalbu na policijsku zabranu. Dok se čeka da li će nadležni promeniti stav, LGBT+ aktivisti poručuju da će izaći na ulice – šta god da država odluči.

RSE je proveravao šta sve ne možete u Srbiji ako ste LGBT+ osoba – od prava na slobodno održavanje Prajd protesta, do nepostojanja zakonom zagarantovanih prava na porodični život istopolnih partnera.

‘Ne’ za šetnju

Prajd šetnjom LGBT+ zajednica, pored ostalog, ukazuje na diskriminaciju i pred vlast iznosi zahteve za poboljšanje svog položaja.

U susret Evroprajdu 2022, šetnji su se usprotivile desničarske partije i organizacije, kao i Srpska pravoslavna crkva. Vlast je, predvođena Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za otkazivanje Prajda „iz bezbednosnih razloga“.

U Beogradu su proteklih sedmica organizovani desničarski skupovi protiv Evroprajda, nazvani „litijama“. I njihovu šetnju, zakazanu 17. septembra na dan Prajda, policija je zabranila.

Da su protesti protiv Prajda praćeni govorom mržnje i pretnjama LGBT+ zajednici u javnom prostoru, podseća Uroš Tanacković, volonter Evroprajda 2022.

„Neverovatno mi je da se u Srbiji u 2022. godini poziva na linč i ubijanje LGBT+ osoba, da hoće ‘očiste’ državu od rođenih sugrađana, nas koji živimo ovde. Niko na to posebno ne reaguje“, naglašava on.

Policijskom zabranom Prajda, Srbija se svrstala u red država u kojima se ovaj događaj takođe zabranjuje – primera radi, uz Tursku i Rusiju, gde međunarodne organizacije ukazuju na ugrožavanje ljudskih prava i sloboda.

‘Ne’ za kažnjavanje nasilja

Samo tokom 2021. godine, u Srbiji su evidentirana 83 incidenta motivisana mržnjom prema LGBT+ osobama, a od tog broja je 19 slučajeva fizičkog nasilja, podaci su nevladine organizacije „Da se zna“.

Ova organizacija, koja dokumentuje nasilje i diskriminaciju koji su motivisani homofobijom i transfobijom, ističe da većina incidenata nije prijavljena nadležnima.
Žrtve, kako se ističe, nemaju poverenja u institucije, u strahu su od počinilaca, ne poznaju procedure ili nisu „autovane“ (rekle porodici da su LGBT+).

„Ne treba uopšte pitati gej ljude u Srbiji da li su nekada osetili diskriminaciju, to osećamo svakodnevno. Navikli smo na to od malena“, ističe volonter Evroprajda Uroš Tanacković.

Ukazuje da je LGBT+ osobama protest da „jedan dan u godini izađu i budu ono što jesu“.

„Protivnici Prajda kažu – da li mi idemo po ulici i slavimo svoju seksualnost? Nije poenta da li idu i slave, nego da li to heteroseksualne osobe mogu da urade, a mogu“, pojašnjava.

Istopolnim parovima nije zakonom zabranjeno da se poljube na ulici ili da se drže za ruke. Ali, ne osećaju se slobodno da to urade. Strah od nasilja je prisutan.

‘Ne’ za venčanje

„Da je moj dečko na intenzivnoj nezi, gde mogu da ga posete samo bliski članovi porodice, ja bih ga kao registrovani partner mogao posetiti – ali to u Srbiji ne mogu“, priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip iz Beograda (prezime poznato redakciji).

Filip je LGBT+ osoba. Njega i njegovog dečka zakoni u Srbiji ne prepoznaju kao partnere.

Zakon o istopolnim zajednicama, koji bi istopolnim parovima omogućio veliki deo onoga što mogu heteroseksualni parovi, nije donet. Nacrt zakona je napisan.

Dok se zakon ne usvoji, Filip i njegov dečko ne mogu da se venčaju. Odnosno, kako piše u nacrtu, da „registruju istopolnu zajednicu“ pred matičarem.

„Želim da se dostojanstveno pred matičarem venčam sa svojim dečkom. Volim taj čin i kao mali sam zamišljao svoje venčanje. Ali zakon ne dozvoljava. I to je paradoks, jer Ustav Srbije svim građanima garantuje jednakost“, ukazuje.

‘Ne’ za zajedničku imovinu i nasledstvo

Pošto pravni sistem ne prepoznaje istopolne parove, to donosi još ograničenja. Oni ne mogu da ostvare porodična, zdravstvena, imovinska prava.

Na primer, Filip ne može da bude zdravstveno osiguran preko partnera.

Ne mogu zajedno da dignu kredit za stan.

Ne mogu da imaju zajedničku imovinu, kao što imaju supružnici.

Ne može da nasledi penziju ili imovinu partnera.

„Imali smo slučajeve: istopolni partneri su dugo živeli dugo zajedno, deset, dvadeset godina. Jedan je umro, a bio je vlasnik stana. Onda dođe rodbina preminulog i istera ovog drugog iz stana. Kažu mu, ovo je naše, ti mu nisi bio ništa, bio si cimer“, priča Filip.

‘Ne’ za donošenje zakona

Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama jedan je od glavnih zahteva LGBT+ zajednice u Srbiji. Ponavlja se na svakoj Paradi ponosa u Beogradu od 2017. godine.

Slične zakone su u regionu usvojile Hrvatska i Crna Gora.

Do usvajanja u Srbiji, ostalo je da se ispune ključni koraci.

Javna rasprava o nacrtu Zakona o istopolnim zajednicama završena je u martu 2021. godine. Procedura nalaže da predlog zakona treba da usvoji Vlada, a potom Skupština Srbije. Ali, bez potpisa predsednika Republike ne može da stupi na snagu.

Zakon je naišao na otpor desničarskih partija, Srpske pravoslavne crkve i dela javnosti.

Za sada nije poznato da li će i kada dokument ući u proceduru za usvajanje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da ga on ne bi potpisao jer je „obavezan da štiti Ustav“ i zakonsku definiciju braka kao „zajednice muškarca i žene“.

Međutim, Zakon o istopolnim zajednicama, prema dostupnom nacrtu, ni u jednom svom članu zajednicu ne naziva „brakom“.

Jedan od čestih argumenata protivnika zakona iz redova desničara je i da bi taj zakon omogućio usvajanje dece. To, međutim, nije tačno.

Istopolni parovi u Srbiji ne mogu da usvajaju decu, a nacrt Zakona o istopolnim zajednicama im takvo pravo i ne predviđa.

‘Ne’ za lične karte trans osoba

Ukoliko ste trans osoba u Srbiji, ne možete lako da promenite lična dokumenta.

Promena ličnih dokumenata je uslovljena medicinskim intervencijama kojima ne mogu ili ne žele da se podvrgnu sve trans osobe, usled čega gube mogućnost da dobiju odgovarajuća lična dokumenta.

Od 1. januara 2019. godine, promena pola se u matičnu knjigu rođenih upisuje na osnovu potvrde zdravstvene ustanove, dok hirurška intervencija više nije uslov za promenu identiteta.

„U matičnu knjigu rođenih, drugi pol i ime transrodne osobe moći će da upišu posle najmanje godinu dana hormonske terapije, praćene od strane psihijatra i endokrinologa“, piše u izmenama Zakona o matičnim knjigama.

Filip, koji je zaposlen je u jednoj od međunarodnih nevladnih organizacija u Beogradu, bavi se i unapređenjem položaja LGBT+ zajednice.

U razgovoru za RSE, prenosi iskustva trans osoba:

„Oni žive godinama bez adekvatnih ličnih dokumenata. Na dokumentu im piše jedno, a oni izgledaju drugačije“, priča on.

Kaže da ih sistem u Srbiji „forsira“ da prođu kompletan proces prilagođavanja pola da bi mogli da promene polnu oznaku i ime u ličnoj karti. A to, ističe, traje godinama – od psihijatrijske evaluacije, preko hormonskih terapija, do operacija.

„Zamislite sad da vi izgledate tipično kao žena, a u polnoj oznaci na ličnoj karti imate M i neko muško ime. Niko neće da ih zaposli, prave im problem na granicama, u svakom delu socijalnog života“, pojašnjava Filip.

Zahtev LGBT+ zajednice u Srbiji je usvajanje Zakona o rodnom identitetu, koji bi unapredio prava trans osoba. Ukoliko ste trans osoba, ne možete prilagoditi pol besplatno.

Prema trenutnim procedurama u Srbiji, prilagođavanje pola se delimično finansira iz fonda zdravstvene zaštite, odakle je obezbeđeno dve trećine novca.