Ne ugrožavaju nas migranti, već hrišćani sami sebe

Papa je svestrano pristupio tom pitanju u posebnoj enciklici koju treba uvek iznova studirati, a što se tiče naše regionalne specifičnosti, mislim da bi Jugoistok Evrope, ali i Istok kao takav, trebalo jače da unaprede interni dijalog koji nedostaje.

Jasno je da ništa ne dozreva bez procesa i određenog vremena, ali drago mi je zbog inicijative koju su pokrenuli Papa i Italijanska biskupska konferencija da se iduće godine u februaru u Bariju održi razgovor sa predstavnicima Crkve iz čitave ove regije.

U prvom delu to će biti razmena iskustava svih biskupskih konferencija iz čitave regije, a u drugom delu susret sa predstavnicima Pravoslavne crkve. Mislim da je mudro da se integralni dijalog postepeno vodi da bi moglo da dođe do stvarnih sagledavanja svih pitanja i njihovog rešenja – kaže u božićnom razgovoru za Danas nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar.

* Zbog čega je došlo do izvesnih izmena u organizaciji Međunarodne biskupske konferencije „Sveti Ćirilo i Metodije“ – prošle godine otvoreno je i njeno sedište u Novom Sadu, a dve grkokatoličke biskupije u Makedoniji i Srbiji, kao i Barska nadbiskupija i Prizrensko-prištinska biskupija sad su direktno pod upravom Vatikana?

– Pojedinačne crkvene strukture dobile su svoju, da kažem, definitivnu formu. To je egzarhat za katolike istočnog obreda u Makedoniji i Srbiji, a Apostolska administratura na Kosovu postala je biskupija. Sada traži odgovarajuće rešenje za Crnu Goru. Tamo su dve biskupije – jedno je nadbiskupija, Bar, ali nije mitropolija, druga je biskupija Kotor, koja zbog istorije pripada pod Mitropoliju splitsku. U Makedoniji je sada jedna biskupija rimokatolička, a druga katolička istočnog obreda. Sveta Stolica želi da jačim pastoralnim delovanjem pronađemo najbolja rešenja za sada jednu Međunarodnu biskupsku konferenciju. Pogotovo što je sad jedan poseban trenutak jer toliko mladih odlazi iz svih naših biskupija. Mi treba da promislimo kako će se sve to pokazati u budućnosti. Lično, uvek sam za regionalni sabor – koncil, kakvi su bili u prvim vekovima. Zato sam uveren da će i konferencija u Bariju pomoći da se sagledaju teška pitanje za sve nas hrišćane, kako da budemo solidarni i jače povezani.

* Koliko savremeni migracioni procesi utiču na „ugroženost“ hrišćana u samoj Evropi?

– Ne bih se usudio upotrebiti izraz ugrožavanje. Ne samo zato što bi mogao nekoga da povredi, već zato što mislim da se danas treba vratiti najelementarnijim pitanjima života – danas su ugroženi sam čovek i sva njegova antropološka dimenzija. Zato se moramo svi zauzeti da bi vratili čoveku dostojanstvo – da bi prihvatili svakog čoveka onako kako je Bog Tvorac zamislio. Ne ugrožavaju nas toliko migranti koliko ugrožavamo mi hrišćani sami sebe unutar Crkve i istočne i zapadne jer smo izgubili snagu svedočenja Jevanđelja kakvu su imali hrišćani u prvim vekovima. Sve dok hrišćani ne budu jače povezani, mi smo nužno skandal za ovaj svet i nužno ćemo gubiti tu snagu. Mi ne možemo živeti kao hrišćani punoću, ako stvarno ne čeznemo za jedinstvom. Ti izazovi ovog sveta za nas hrišćane su pre svega pitanje da li dosledno živimo po Jevanđelju, da li ga svedočimo, da li smo dovoljno povezani. Za nas u Katoličkoj crkvi opasnost je i to što se previše vezujemo unutar granica neke nacije ili države. Mi nikad ne smemo dozvoliti da zbog toga izgubimo osećaj za komšije, čitavu Evropu i čitav svet. Ta prevelika zatvorenost rađa upravo suprotne rezultate – manju snagu za svedočenje zbog čega u te naše „rupe“ dolazi voda migracije.

* Šta kao predsednik Veća za katehizaciju mladih u Međunarodnoj BK „Sveti Ćirilo i Metodije“ mislite o inicijativi Hrvatskog biblijskog društva da se Sveto pismo prevede na savremeni hrvatski jezik?

– To je uvek potrebno, ali Crkva mora da vodi računa da ne menja prečesto neke najelementarnije reči koje imaju veliko liturgijsko značenje, jer time se gubi osećaj o vrednosti reči. Ako se u prevodu samo bolje stilski izražava, to nije problem. Čak je potrebno da bi mladi ljudi lakše shvatali Sveto pismo. Ali, neki pojmovi moraju da ostanu, iako možda govore o nekoj anahronističnosti, ali to je ušlo u naša bića. To je dublje pitanje zbog kog se u Katoličkoj crkvi često rađa želja da liturgija ponovo bude na latinskom jeziku, jer danas živimo u opasnosti da bi svakog dana sve menjali. Onda ljudi gube osećaj da je Bog tu – stalan, večan i neprikosnoven, da je garant našeg života . U tom smislu moramo svi poznavati i psihologiju i mistiku.

* Koliko se u Nadbiskupiji beogradskoj koriste hrvatski prevodi?

– Narodni jezik uključen je u liturgiju posle Drugog vatikanskog crkvenog sabora, a istorija pokazuje da Hrvatska ima vekovno iskustvo u prevođenju. Za nas katolike u Srbiji, gde pripadamo tolikim nacionalnim zajednicama, najlakša odluka je da svaka ta nacionalna manjina koristi svoj maternji jezik. Ali, među nama je puno vernika koji potiču iz nacionalno mešovitih brakova, zbog čega se sve više širi želja da imamo svete knjige na srpskom jeziku. Mi imamo sada Sinodu i na njoj i o tome razgovaramo. Koliko je najviše moguće moramo uvažavati identitet svakog čoveka, ali i graditi ono što je svima zajedničko. Budući da smo u Srbiji, srpski jezik treba da bude osnova svima koji pripadamo različitim manjinama. Zato volimo da često upotrebljavamo i latinski jezik jer to nas povezuje, a i ne isključuje ni jednu nacionalnu manjinu i specifičnost.

* Kako vidite situaciju u Crnoj Gori? Papa Franja se na poziv patrijarha Irineja obratio crnogorskim vlastima upozoravajući na štetnost Predloga zakona o verskim slobodama, premijer Crne Gore je odmah otišao u Vatikan iz kog se vratio sa porukom da će papa na proleće doći u Crnu Goru, a onda sad čujemo da poseta zavisi od SPC da papa pre Crne Gore treba da poseti Srbiju?

– Čitava naša regija ima još puno turbulencija, a ono što je važno jeste da ih Sveta stolica sada jače prati. Papa je uvek spreman da dođe u bilo koju državu, ali neki tu njegovu spremnost prebrzo tumače kao da je to već fakat. To se dogodilo i sa Crnom Gorom. Papa je kao uvek samo rekao: „Ja sam spreman, ali treba da se svi zajedno dogovaramo“. Za njega je važan integralni dijalog, a ono što bi posebno trebalo savetovati svim tim „našim državama“ jeste upravo jači dijalog između Crkve, države i manjina bilo nacionalnih ili konfesionalnih. Treba da prihvatimo sugestiju Svete Stolice i raditi intenzivnije, ne plašeći se ni jednog problema stvarnosti već biti spreman za suočavanje sa svim konfliktima i rešavati ih na takav način da nikoga ne ponižavamo i da ne stvaramo nove konflikte.

* Da li je tvrdnja da papa može da dođe u Crnu Goru samo posle posete Srbiju medijska konstrukcija ili realno stanje?

– Mislim da je to stvar dogovora. Papa je bio u Bosni, gde je prisutna i Pravoslavna crkva.

* Ali tamo nije većinska. Da li se posle pola godine zna ko je u Makedoniji dao saglasnost za papin dolazak – kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva ili Pravoslavna ohridska arhiepiskopija SPC?

– Tu nije bilo nikakve zvanične saglasnosti, već su pokazali toleranciju da Papa može da dođe, nisu se suprotstavljali.

Slučaj Novo Brdo

* Predsednik Srbije tražio je pomoć pape Franje radi zaštite srpske baštine na KiM, a i poglavar i deo episkopata SPC sličnog je uverenja da Vatikanu može da pomogne. Da li događaji na terenu gde u Novom Brdu pripadnici Prizrensko-prištinske biskupije, koja je pod direktnom ingerencijom Vatikana, služi misu na ostacima pravoslavnog hrama, pokazuju da se zvanični Beograd obraća na pogrešnu adresu?

– Zamolio bih sve da tu budu pažljiviji, jer do poslednje knjige Marka Popovića o Novom Brdu koji je definitivno sve razjasnio, postoji mnogo nejasnoća oko tih crkava. Ne treba misliti da je to organizovala Katolička crkva.

* Misu su služili biskupi.

– Problem je što smo svi mi otvoreni za improvizovane brze odluke. Sveta Stolica je odgovorila srpskom ministru za kulturu, a znam da su bili i neki episkopi SPC pri Svetoj Stolici i da je ona potpuno zaštitila srpsko nasleđe, kao što je već uradila u prošlosti. Veliki probleme je što mnoge istorijske činjenice nisu dovoljno razjašnjene, što sve to nije bilo dovoljno proučavano, niti su o tome ranije razgovarali predstavnici Pravoslavne i Katoličke crkve na Kosovu. Pitanje je zašto su Albanci tako reagovali. Na kaju krajeva te rudnike zlata su otkrili katolici Sasi.

* Sase su u svoje rudnike doveli srpski vladari iz dinastije Nemanjića.

– Jeste, ali ako neko tako nešto čuje, na našim prostorima svi sve apsolutizuju, pa ako je arhitekta bio katolik, neki će reći da je ta crkva katolička. Kod nas zbog tih turbulencija niko ne proučava celine stvarnosti, samo jedan deo i svako se tim jednim delom zanosi. To vidimo i u društvenom životu. Zato mora postojati trajni dijalog na naučnoj, međureligijskoj i međunacionalnoj razini. To nedostaje i zbog toga će biti još puno konflikata. Božić nas upravo poziva na integralni dijalog među svima nama.