„Ne vidim benefite od ovako zamišljene mature“: Danijel Sinani o državnoj maturi

Pored toga, fakulteti bi bili urušeni kao organizacione jedinice, pošto bi se za upis nudili samo pojedinačni studijski programi kojih gotovo po pravilu ima više na jednom fakultetu (na Filozofskom ih ima 10 na osnovnim studijama) i bili bi potpuno isključeni iz procesa upisa studenata. Pošto državna matura prepoznaje samo „akreditovane studijske programe“ postoje snažne indicije da bi se na ovaj način privatnim fakultetima omogućio upis studenata i studiranje o državnom budžetu – navodi Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, neke od razloga zbog kojih fakulteti nemaju poverenje da buduća državna matura zameni prijemne ispite.

Sinani dodaje da je zamišljeni proces u vezi sa organizacijom i izvođenjem državne mature isuviše složen, pun nedorečenosti i propusta, tako da Univerzitet u Beogradu na brojna postavljena pitanja nema odgovore.

– Pored toga, potpuno je jasno da niko ne može bolje da osmisli prijemne ispite i organizuje distribuciju slobodnih mesta od samih fakulteta – kaže profesor Sinani za Danas.

Kada Senat Univerziteta u Beogradu predlaže prelazni period od tri do četiri godine u kome bi se matura testirala, da li to znači da bi se u tom periodu bar delimično računali i rezultati državne mature ili bi prijemni ispiti bili osnov za upis studenata?

– Kao i do sada, budući studenti će donositi deo poena koji će se vrednovati pri upisu iz srednjih škola, a deo će dobijati na prijemnim ispitima na fakultetima. Da li će deo poena koji nije vezan za prijemni ispit biti ishod državne mature ili će se dobijati po nekom drugom osnovu je pitanje koje treba da razmotre Ministarstvo prosvete i škole.

Univerzitet u saopštenju kaže da podržava uvođenje državne mature imajući u vidu njenu sertifikacionu funkciju, dakle, da ona bude dokaz o završenom srednjem obrazovanju. Jeste li razmišljali koliko bi bilo opterećenje za učenike da se paralelno spremaju za dva ozbiljna ispita – i za maturu i za prijemni?

– Na nastavnicima i direktorima srednjih škola, kao i na roditeljima budućih studenata je da procene da li im državna matura odgovara kao sertifikacija stečenih znanja. Mišljenje mojih kolega i moje mišljenje je da i u tom segmentu postoje ozbiljni problemi, naročito imajući u vidu činjenicu da još uvek nije izvršena reforma srednjoškolskog obrazovanja. Ponuđeni model državne mature praktično nameće učenicima da se već posle osnovne škole opredele za svoj životni poziv, pošto će od srednje škole koju upišu zavisiti koje će fakultete moći da pohađaju. Učenici srednjih stručnih škola će, na primer, ukoliko žele da upišu fakultet koji nije usko vezan za profil koji su izabrali nakon osnovne škole, morati da polažu ispite za državnu maturu u drugim školama ili možda čak i u drugim gradovima, ukoliko dolaze iz manjih mesta. Isto tako, ovim modelom je praktično onemogućeno da se tokom studija promeni fakultet, što se veoma često dešava u praksi. Imajući samo prethodno navedeno u vidu, a postoje i drugi razlozi, mislim da je jasno da je bolje polagati prijemni ispit na fakultetu za koji se opredelite.

U Zakonu o visokom obrazovanju već stoji odredba da fakulteti mogu da zadrže prijemne ispite, ali iz visokog obrazovanja stalno stiže poruka da ste protiv da matura zameni prijemni. Da li to znači da su fakulteti pod pritiskom Ministarstva prosvete da se ispiti za proveru sklonosti i sposobnosti zadrže samo na specificnim fakultetima, poput arhitekture, sporta, umetnosti…?

– Ne mislim da su fakulteti pod pritiskom. Od nas je traženo da prilagodimo svoje upisne regulative državnoj maturi, ali planiranje ovakve reforme bez učešća i saglasnosti visokog obrazovanja nije moguće. Ideja da fakulteti mogu da zadrže prijemne ispite i pored obaveznih ispita koje srednjoškolci prolaze kroz polaganje državne mature, vodi svojevrsnoj negativnoj selekciji. Dosadašnja iskustva pokazuju da nije veliki broj studenata koji vrlo jasno i nedvosmisleno znaju šta žele da studiraju, a razlozi iz kojih upisuju određene fakultete su različiti. Imajući to u vidu, teško je očekivati da će se učenici opredeljivati da pored testova iz državne mature polažu i dodatne testove na fakultetima. Na taj način, fakulteti koji zahtevaju bilo kakvo dodatno znanje će biti slabije popunjeni i snižavaće svoje kriterijume, što će, u krajnjoj liniji, dovesti i do pada kvaliteta visokog obrazovanja uopšte.

Kažete da ne vidite nikakvu korist za fakultete od državne mature. Ako se zadrži i matura i prijemni verujemo da korist neće videti i učenici i njihovi roditelji. Očigledno je da nadležni nisu uspeli da objasne svrhu mature i prednosti njenog uvođenja ako javnost i dalje ne zna kakvi su benefiti. 

– Lično ne vidim benefite od ovako zamišljene mature, a diskusije koje smo vodili na fakultetskim i univerzitetskim telima po ovom pitanju mi govore da ih ne vide ni ostale kolege.

U kojoj meri je, prema Vašim saznanjima, visoko obrazovanje bilo uključeno u donošenje odluka?

– Na sastanku koji je održan u februaru ove godine, na kojem su prisustvovale tek ustanovljene nove uprave fakulteta, postalo je jasno da se projekat državne mature suočava sa brojnim problemima i alarmirana je univerzitetska javnost. Pošto rad na ovom projektu traje već nekoliko godina, ne mogu da zaključim ništa drugo do da dosadašnji rad na ovom problemu nije bio dovoljno transparentan.