Ko hoće da bude majstor, mora rano da počne nauk, a Miloš Živojinović (19) nije gubio vreme. I pre nego što je valjano i razgovetno umeo da kaže svoje ime i čime će se baviti kada odraste, uveliko se spremao za budući poziv poslastičara. U vrtić je pošao opčinjen brašnom, vazda je nešto, uz majku, mesio. Čim je u Beču završio obavezno školovanje, imao je jasan cilj – poslastičarski zanat. To nije prošlo nezapaženo. Prihvatio je da ga obuči i izbrusi majstor koji, tvrdi Miloš, spada među desetak najboljih u Beču.
– Bio sam veoma dobar učenik i posle pet razreda gimnazije mogao sam da nastavim još tri razreda, ali ja sam želeo da budem poslastičar. Našao sam izuzetnog majstora koji me je primio na zanat i upisao u školu, jedan dan u školi, četiri u radionici – kaže Miloš.
Čovek kada završi zanat, postaje zanatlija, radna snaga. Miloš nije neko ko bi se time zadovoljio. Odmah je prijavio ispite za zvanje majstora i postao najmlađi bečki majstor poslastičarstva. Ostali kandidati stariji po desetak godina bili su neodlučni, prethodno su radili druge poslove, sticali iskustvo. U Beču, procenio je Miloš, ima nebrojeno mnogo poslastičarnica, ali vrhunskih je tek nekoliko. I ostale poslastičarnice su dobre, može da se pojede kolač ali, zaključio je, nema doživljaja, nema zadovoljstva, čula ne reaguju. Pošto je Miloš sve isplanirao, jedina briga mu je bila da zamišljeno i ostvari. Platu koju je dobijao na praksi kao učenik odvajao je za diplomu majstora. Trebalo je, po završenom školovanju, ambicioznom momku da praktično i teoretski položi pet teških ispita i za svaki valjano plati da bi stekao zvanje majstora.
– Sada svako može da napravi kolač. Kupi prah u kesici i drži se recepture otisnute na pakovanju. Kolač pojedeš iz zadovoljstva, a ne da ti izađe plik na jeziku – kaže najmlađi bečki majstor slatkiša Miloš Živojinović. On tvrdi da za svoje poslastice koristi uvozne sastojke, arome, masti, boje i lične recepte. Zato te poslastice imaju majstorovo ime kao znak kvaliteta, mirisa, ukusa i zadovoljstva – „Miloševa malina torta s čokoladnim kremom“, „Miloševa mak torta s kremom od lešnika“, „Miloševa badem torta“.
U centru Smedereva na 200 metara zbijeno je nekoliko poslastičarnica i pekara. Neke opstaju tri generacije. Miloš je u svakoj probao štogod od ponude. – Ne vidim nikog ispred mene, a iza mene je ogromna praznina, tako da se ni oni iza ne vide, a ja u svom poslu napredujem svakog dana – sabio je Miloš u jednoj rečenici utiske.
Od bureka, gorušica
Da bi utvrdio u kakvom će poslovnom okruženju da se bori za prestiž, Miloš je po poslastičarnicama i pekarama u centru Smedereva proučio ponudu i ponešto probao. Ničim nije bio zadovoljan. Probao je i pekarske proizvode. Od bureka je dobio gorušicu. – Želja mi je da ovde, u Srbiji, podignem nivo poslastičarstva – tvrdi Miloš. Na otvaranju poslastičarnice na gradskoj periferiji nije se pojavio nijedan smederevski poslastičar da vidi ili proba kakvi su kolači najmlađeg bečkog majstora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
