Tribina Novog optimizma „Srbija pod ’bratskom’ agresijom” u Hotelu „Kragujevac” Foto: Z. S. M.
Izuzetno jak proruski uticaj na sve sfere srpskog društva posle početka rata u Ukrajini još više je povećan.
Veliki broj građana smatra da ne treba uvoditi sankcije Rusiji, zabrinjava što se najčešće kao glavni krivci za rat u Ukrajini navode „svi osim Rusije”, kao i enormna podrška Vladimiru Putinu, dok se Rusija vidi kao „zaštitnik interesa” Srbije na međunarodnom planu, a zapad gleda sa mržnjom, teze su koje su inicrale tribina pod nazivom „Srbija pod ’bratskom’ agresijom” u organizaciji Novog optimizma održanom večeras u Kragujevcu.
– Ratovi su nešto što je na ovim našim prostorima postalo uobičajeno. Kad počne rat to je, eto – nije neka vest za nas, jer mi čitavog svog života živimo u stalnoj napetosti, manjoj ili većoj tenziji, ratu pravom ili nekom „drugom”, otvorio je tribinu uvodničar Miroslav Miletić, novinar „#Iz glave”.
On je dodao da živimo u vremenu totalne ofanzive internet „specijalaca” i „stručnjaka”, „sveznalica”.
– Pametniji popušta, pa smo mi opuštali i otpuštali i neznalice su u javnom mnjenju preovladale, istakao je on.
Kao neko ko dolazi iz Vojvodine Branislav Guta Grubački, osnivač Novog optimizma i Nove odgovornosti i organizator tribine podsetio je koliki je utiacaj ruske propagnde kod nas bio i pre ovog rata ilustrujući to primero prodaje NIS Naftagasa „za tepsiju ribe”.
– Sada uticaj Rusije u Srbiji povećan do neslućenih razmera. Za nas je rat u Ukrajini počeo još 2014. godine i sadašnja eskalacija tog sukoba je samo nešto što je postalo vidljivo za širu javnost. Pitanje d ali ćemo se mi okrenuti zemljama EU i u okruženju kojima i geografski pripadamo jer je uticaj ruske propagande ovde je neverovatan i neprihvatljiv za svakog ko misli dobro svojoj zemlji i državi, zaklučio je on.
Moderator tribine Željko Bodrožić, novinar i predsednik NUNS-a vodeći razgovor nije se libio da istakne i svoje mišljenje. Po njegovim rečima danas doživljavamo „deža vi ratne histerije kao početkom devedesetih godna sa skoro istom matricom a samo promenjenim geografskim koordinatama”.
– I tada se svuda isticalo kako odavde vojska ide ne samo da oslobađa krajeve u kojima je bilo većinsko srpsko stanovništvo, nego i da denacifikuje „one druge” i „pokaže im kako živi slobodarski i demokratski narod”, istakao je on.
Novinarka portala „Raskrinkavanje” Mlica Ljubičić učestvovala je u istraživačkom radu koji je obuhvatio više od 4.000 tekstova objavljenih u pet dnevnih novina u Srbiji tokom prvih šest meseci rata u Ukrajini. Uočljiv je dominantni ruski narativ, negativna inotonacija nije toliko usmerena prema Ukrajini, već prema EU i SAD. U istraživanju „Raskrinkavanja” analizirani su tekstovi objavljeni u Informeru, Srpskom telegrafu, Večernjim novostima, Blicu i Danasu.
– Za razliku od Srbije koja makar zvanično, zauzima neutralan stav prem ratu u Ukrajini, mediji su se svrstali,kaže on, navodeći da je čak 40 posto analiziranih tekstova – 1.600 ostrašćeno, prema nekoj od zaraćenih strana.
Više od 800 tekstova bilo je isključvo pozitivno prema Rusiji, u čemu su prednjačili Večernje novosti i Informer. Približno isti broj tekstova je negativan prema Zapadu, NATO, SAD i EU. Ona je navela primere Informera koji je na dan početka rata na naslovnici objavio da je Ukrajina napala Rusiju kao i tekst iz Noviosti u kome je ofanziva ruskih tenkova na frontu „opisana” kao „naši napreduju”.
Po rezultatim aovog istraživanja Danas i Blic imali su oko četvrtinu tekstova koji su negativno izveštavali o ruskoj agresiji, a Srepski telegraf koji je pre rata pozitivno pisao o Putinu i Rusiju kako je sukob odmicao promenio je svoj narativ u negativan prema njemu i ruskoj politici.
– Nije Rusija Putinov režim. Nikada ni jedna zemlja nije jednaka režimu. Marko Nikezić iz sedamdesetih godina istakao da „naši nacionalisti ne vole Ruse i Rusiju toliko koliko vole i žele autokartiju”, jer je Rusija, još od carske simbol autokratske vladavine, smatra Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Po njegovom mišljenju Vučić pokušava da igra na više stolica u pokušaju zaštite ličnu vlasti, ali nikada nije bilo sumnje da će svi mediji pod njegovom kontrolom odmah i listom da se svrstaju na Putinovu stranu – jer jednostavno „vole taj i takav model vladanja”.
– Doduše, svaki autokratski lider, a ne samo Vučić, u zavisnosti koliko mu okolnosti dozvovoljavaju, poput Orbana, u EU, kao i svi mediji pod njihovom kontrolom, takođe, daju sve od sebe makar da opravdaju ako ne smeju da glorifikuju agresiju Putinovog režima na Ukrajinu, ističe on.
Za Popovića je tema tribine ne samo veliko svetsko već i povod razgovor o našoj unutrašnjoj politici – šta mi hoćemo sa našom zemljom, kakvu Srbiju želimo i da li je ta autokratija, ta famozna „čvrsta ruka”, najviše doke „možemo da dobacimo”.
– Mislim da kao građani Srbije možemo više. Vreme je da postavimo pitanje na kojim temeljima hoćemo da postavimo svoju zemlju. Da ovu temu prebacimo sa spoljnje na unutrašnju politiku, kako se postavljamo prema autokratskom režimu u Rusiji koji je do sada gazio svoje građane a sada je krenuo da gazi i one okolo, zaklučio je on.
I predsednik Pokreta slobodnih građana i narodni poslanik Pavle Grbović, slaže se da je „proruska propagnda u Srbji neraskidivo povezana sa aniti-zapadnom i da u Srbiji ne vole Putina koliko mrze zapad i SAD.
– Putin je ovde omiljen, kao posledica ove propagande i kao „jedini koji je sposoban i kapacitetan sa se tom strašnom i zlom Zapadu odupre, sa njim obračuna i na kraju ga pobedi”, rekao je Grbović, dodavši da je činjenica da u niko više u svetu nema ni promil razumevanja za našu nejasnu poziciju po pitanju sankicja zbog ruske agresije na Ukrajinu, kao i da je Srbija zbog toga pod „neformalnim diplomatskim sankcijama”.
Po Grboviću problem je što tim naivnim tezama ruske i proruske propagnade ne veruju samo pojedinačni građani „njene žrtve” već i oni koji se predstavljaju kao alternativa ovom režimu.
– Prourska i antizapadna propagnda uvek su „podržavali” Srbiju u svakom našem porazu i našoj nesposobnost da se prilagodimo vremenskom, geografskom, političkom i svakom drugom konetkstu u kome smo trebali da budemo. Podržavali su nas da ne uredimo svoju zemlju na način kako su to učinile zemlje zapdne Evrope. Uumesto teških rešenja, odricanja, bolnih priznanja, dugotrajnog rada, neizvesnih ishoda nudili su nam laka opravdanja koja su ovde čak izdignuta na nivo moralne vertikale i principa, zaklučio je on zbog čega ruska propagnda u Srbiji „uvek nailazi na plodno tle”.
Za njega, ovo je istorijski trenutak u kome mi trebamo da se opredelimo ali ne na koju stranu, ka Rusiji ili Zapadu već da li ćemo krenuti ka nečemu što su realne potrebe ljudi u Srbiji koj žele životni standard kao u EU i SAD, slobodu medija i ljudska prava kakva postoje u tim zemljama a ne u Rusiji.
– Prosto je neverovatno da se neko zove opozicijom u Srbiji a podržava Putinov režim u Moskvi gde ne možete da budete opozicija. Opozija je tekovina demokratskih režima. Mi između toga biramo, ne da li ćemo nekoga podržati u „tuđim ratovima”, nego da li ćemo podržati sopstvene potrebe, zaključio je Pavle Grbović.
Organizator tribine Branislav Guta Grubački ispred Novog optimizma najavio je, posle Beograda i Kragujevca, nastavak serije ovih razgovora o štetom uticaju ruske propagnde u Srbiji u Novom Sadu, Pančevu i Subotici.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
