Ne zaboraviti zločine komunista

Dok Nemačka obnavlja svoj predlog da se na nivou Evropske unije uvedu minimalne kazne za podsticanje rasne mržnje i poricanje genocida, neke države članice zauzimaju čvrst antikomunistički stav zahtevajući da „totalitarni režimi“ postanu deo mogućeg zakona. Estonija, Poljska i Slovenija, koje nose teret komunističke prošlosti, traže da u tekstu eksplicitno bude pomenuto i negiranje zločina totalitarnih režima, uključujući i komunističke.
„Cilj je dostići moralno jednak tretman zločina nacista i komunista“, izjavio je jedan diplomata u Briselu. Međutim, čak su i države postkomunističkog bloka Unije podeljene kada je reč o ovoj temi. Primera radi, slovački ministar pravde Stefan Harabin rekao je da se fašizam i komunizam ne mogu izjednačavati.

Rumunska pravoslavna crkva: Nismo sarađivali s policijom

Bukurešt – Sinod Rumunske pravoslavne crkve odlučio je da osnuje specijalnu komisiju koja će ispitati ponašanje svojih predstavnika za vreme komunizma, izjavio je portparol Patrijaršije Konstantin Stojka. On je rekao da je Sinod reagovao na učestale napade na Rumunsku pravoslavnu crkvu da je navodno sarađivala s komunistima i tajnom službom Sekuritatea.

Portparol rumunske Patrijaršije je rekao da je proteklih godina bilo izrečeno „previše neistina i nedokazanih tvrdnji“ na račun Rumunske pravoslavne crkve. Za vreme komunističkog režima sve veroispovesti su stradale, a ateistička propaganda se sve snažnije afirmisala. Sveštenstvo je bilo proglašeno za „neprijatelja naroda“. Crkve su rušene, 2000 pravoslavnih sveštenika su bili politički zatvorenici, veronauka je zabranjena.

Neke države Unije, prema diplomatskim izvorima, zalažu se za poseban predlog o političkim zločinima, budući da se nemački predlog odnosi na mržnju zasnovanu na rasi, boji kože, veri i nacionalnoj pripadnosti. Nemačka ministarka pravde Brigita Cipris oklevala je da otkrije detalje razgovora održanih u četvrtak koji nisu doneli napredak. Ciprisova je rekla da su sve države „snažno nagovestile“ da su spremne da se bore protiv rasizma i ksenofobije, te da uvođenje „pravnog instrumenta“ uživa njihovu jednoglasnu podršku.
U nemačkom predlogu izdvojene su dve grupe krivičnih dela za koje bi trebalo da sleduju kazne od jedne do tri godine zatvora. Prva grupa uključuje „javno podsticanje na nasilje ili mržnju, čak i rasturanjem ili distribucijom pamfleta, slika i drugih materijala“. Druga obuhvata „javno opraštanje, poricanje ili znatno potcenjivanje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i zločina koje je definisao Nirnberški sud“, što posredno upućuje na holokaust.
Prethodno predviđeno „podsticanje na diskriminaciju“ uklonjeno je iz predloga. Prema nemačkoj ministarki „nije svaki čin rasizma i ksenofobije krivično delo“, jer značajno je „poštovanje slobode izražavanja“. Nemačkom predlogu Poljska želi da doda klauzulu prema kojoj bi korišćenje rečenice „poljski logori smrti“ u medijima bilo zabranjeno, jer upućuje da su Poljaci, a ne nemački nacisti, izgradili i vodili logore na okupiranoj poljskoj teritoriji.
„Ako neko govori o poljskim logorima ozbiljno izvrće činjenice“, rekao je za list Žečpospolita zamenik poljskog ministra pravde Andžej Duda. Ambasada Poljske u Vašingtonu uložila je protest Beloj kući zbog korišćenja izraza u programu televizije CNN i tekstovima agencije Asošijeted pres.