Prema rečima američkog predsednika Baraka Obame, nuklearni terorizam je „najveća opasnost sa kojim se suočavamo“. Iako bi nekolicina opovrgla ovu konstataciju, svet ima nedovršen posao u smislu minimiziranja ove opasnosti. Deset godina nakon što su se svetski lideri složili da se izmeni Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala (CPPNM) iz 1987. kako bi teroristima bilo teže da ga se domognu, nove mere tek treba da stupe na snagu.
U julu 2005. godine, potpisnici CPPNM su se složili da se Konvencija izmeni kako bi se efikasnije borili protiv rizika od terorizma. Nove mere koje bi bile uvedene otežavaju teroristima mogućnost da oslobode radioaktivni materijal tako što će napadati nuklearne elektrane ili detonirati radioaktivne uređaje, poznatije kao „prljave bombe“. Pre nego što taj amandman stupi na snagu, potrebno je da ga ratifikuju 152 potpisnice originalne Konvencije. Iako je postignut značajan napredak, jer su u julu to učinile SAD, Italija i Turska, potrebni su potpisi još 14 zemalja.
Činjenica da nikada nije bilo velikih terorističkih napada koji su obuhvatali nuklearni ili neki drugi radioaktivni materijal ne bi trebalo da nam zatvori oči pred pretnjama. Postoje dokazi da su terorističke grupe pokušale da se domognu materijala potrebnog za izgradnju sirove nuklearne eksplozivne naprave ili „prljave bombe“.
Na primer, 2011. moldavska policija je od grupe švercera zaplenila visoko obogaćeni uranijum, koji su oni pokušavali da prodaju. Krijumčari, koji pokazuju zabrinjavajući nivo tehnološkog znanja, pokušali su da hapšenje izbegnu tako što su izgradili oklopni kontejner. U ovom slučaju, priča se završila srećnim krajem. Zahvaljujući naporima Moldavije, uz pomoć Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), materijal je identifikovan i konfiskovan, a šverceri uhapšeni.
Ne postoji način da saznamo da li je krijumčarenje u Moldaviji izdvojen slučaj ili vrh velikog ledenog brega. Ali, jedna stvar je sigurna: u porastu je količina nuklearnog materijala u svetu. Od 1999. godine iznos takvog materijala koji se koristi u miroljubive svrhe je povećan za 70 odsto – što je trend koji će biti nastavljen uz rast upotrebe nuklearne energije. Veoma je važno da postoje efikasne mere kako bi se osiguralo da se ovi materijali ne zloupotrebljavaju ili ne izgube, bilo to slučajno ili namerno.
Države članice IAEA su od 1995. godine prijavile gotovo 2.800 incidenata u vezi sa radioaktivnim materijalom. Iako je u samo nekoliko ovih incidenata bio korišćen materijal koji se može koristiti za pravljenje nuklearne eksplozivne naprave, relativno mala količina radioaktivnog materijala se može kombinovati sa konvencionalnim eksplozivom da bi se napravila „prljava bomba“. Takva vrsta oružja bi mogla da ubije mnogo ljudi, zagadi velike urbane sredine i izazove masovnu paniku.
Od napada na SAD u septembru 2001. godine mnogo toga je postignuto da se obezbedi bezbedno upravljanje nuklearnog materijala. Mnoge zemlje su uvele efikasne mere za sprečavanje krađa, sabotaža ili ilegalnog transfera nuklearnog ili drugog radioaktivnog materijala, a bezbednost na mnogim nuklearnim postrojenjima je poboljšana. Međutim, još puno toga treba da se uradi.
Prvobitna Konvencija fokusirana je samo na međunarodni transport nuklearnog materija i ne pokriva zaštitu nuklearnih postrojenja. Amandman, koji je usvojen pre deset godina, obavezuje države da zaštite nuklearna postrojenja, kao i svaki materijal koji je korišćen, skladišten ili prevožen. To bi moglo da proširi saradnju na lociranju ukradenog ili prokrijumčarenog nuklearnog materijala i da koordinira odgovor na svaki napad na nekom nuklearnom objektu. Takođe, to bi doprinelo i tome da nuklearno krijumčarenje postane krivično delo, a od potpisnica Konvencije bi se zahtevalo da poboljšaju nacionalni sistem protekcije i minimiziraju posledice sabotaže.
Zaštita nuklearnog materijala nije samo pitanje zemalja koje koriste nuklearnu energiju. Teroristi i kriminalci će pokušati da iskoriste svaku ranjivost u globalnom sistemu bezbednosti. Svaka zemlja, ma u kom delu sveta bila, može biti iskorišćena kao tranzitna tačka, kao što svaka država može da postane meta napada. Zbog toga je efikasna međunarodna saradnja od suštinske važnosti. Posledice velikog bezbednosnog propusta mogu dovesti do katastrofe. Sve zemlje opasnost od nuklearnog terorizma moraju da shvate veoma ozbiljno. Jedan od najefikasnijih načina da se to učini jeste da se osigura da amandman na CPPNM stupi na snagu što je pre moguće.
Autor je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Copyright: Project Syndicate, 2015.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
