Ne želim novi mandat

– Ministarstvo pravde je mišljenja da zakon o zaštitniku građana treba da se izmeni tako da iz kontrolne nadležnosti ovog organa budu izuzeti VSS i Državno veće tužilaca. Sa pravničke strane, u najmanju ruku je neobično da Ministarstvo pravde traži tako nešto, jer bi morali znati da najviši pravni akt ove zemlje, Ustav, izričito propisuje koje organe zaštitnik građana nema pravo da kontroliše i da se taj krug ne može proširivati bilo kojim zakonom – kaže u razgovoru za Danas zaštitnik građana Saša Janković. On dodaje da „ako neko misli da će svima očigledni problemi u radu VSS prestati i nestati ako zaštitnik građana prestane da ukazuje na njih, mislim da duboko greši“. Prema njegovim rečima, ukoliko se predlog Ministarstva pravde prihvati, zaštitnik građana ne bi smeo da primeti ništa u vezi sa pravosuđem.

– Meni, i svakom ko dođe na moje mesto, bilo bi lakše, jer bismo imali manje posla, ali bi za građane nedodirljivost i hermetička zatvorenost bilo kog državnog organa i funkcionera, posebno onih koji su na funkciji doživotno, bili veoma loša vest. Svi koji prate oblast pravosuđa zabrinuti su zbog načina izbora i revizije izbora sudija i tužilaca, iako je jasno da problem nije to što je zaštitnik građana izrazio ono što, sada sve glasnije, govore i drugi relevantni akteri. Neko se opredelio da se bavi ombudsmanom umesto da ispravlja greške koje je načinio, ukazuje Janković. Prema njegovim rečima, primedbe na Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštitniku građana nije iznelo samo Ministarstvo pravde, već i druga ministarstva.

– Ministarstvo prosvete ima problem s tim što se izmenama zakona traži da Vlada predloge zakona dostavlja zaštitniku građana blagovremeno. Važeći zakon već daje pravo ombudsmanu da daje mišljenja na predloge zakona u delu u kome se oni tiču prava građana, ali ja to ne mogu da radim ako mi ih Vlada dostavlja kada i ako ona želi, a u prošlosti je bilo baš tako. Ne mogu da poverujem da je Ministarstvo finansija pomislilo, a kamoli stavilo na papir, da Vlada mora biti u mogućnosti da odloži, zaustavi, ograniči izvršenje budžeta zaštitnika građana koji je utvrđen zakonom koji donosi Narodna skupština. Bez budžetske nezavisnosti nema nezavisnosti koju zaštitniku građana garantuje ne samo zakon, već i Ustav. Vlada ne sme biti u mogućnosti da sama menja budžet ne samo zaštitnika građana, već bilo kog drugog nezavisnog organa, inače oni nisu nezavisni. Da li je za građane bolje da onaj ko štiti njihova prava od samovolje države bude manje ili više zavisan od izvršne vlasti i uprave koju treba da kontroliše? Inače, odredba identična osporenoj odredbi u Zakonu o zaštitniku građana, u Narodnoj skupštini je uneta samo pre nekoliko nedelja u Zakon o Ustavnom sudu, i to na predlog Vlade – naglašava Janković. Primedbe da Nacrt izmena predviđa produženje mandata ombudsmana sa pet na sedam godina, kojima on navodno želi da produži svoju funkciju, naš sagovornik smatra neosnovanim.

– Izmene se sasvim sigurno ne tiču mene. Ja sam izabran na mandat od pet godina koji ističe u julu ove godine, i jasno je da ne može biti retroaktivno produžen. Predlog se tiče onog ko od Narodne skupštine dobije sledeći mandat. Funkcija ombudsmana ne sme da bude manje poželjna za ljude od struke, iskustva i integriteta od drugih državnih funkcija, kao što su sudije i tužioci, koji imaju doživotni mandat, ministri – koji inače nemaju ograničenje u broju mandata, sudije Ustavnog suda – čiji je mandat devet godina sa mogućnošću jednog reizbora, ili poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – mandat od sedam godina sa mogućnošću jednog reizbora. Inače, zbog ovako zlonamernih tumačenja, zamolio sam ministra Milana Markovića da iz Nacrta zakona izbaci odredbu o dužini mandata, mada bi za instituciju i za građane bilo bolje da ona ostane.

Ima onih koji vuku u suprotnom smeru

– Zna se da su snaga ovlašćenja i značaj ombudsmana u neko državi u direktnoj vezi sa „količinom i vrstom“ demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava u njoj. Ovlašćenja ombudsmana u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj su veća nego u Srbiji. U Švedskoj je, na primer, ombudsman specijalni tužilac za sudije. Ima i država u kojima je ombudsman kao državni organ skrajnut, nebitan, jer takav tretman imaju i prava građana. Zaštitnik građana Republike Srbije je, na iznenađenje mnogih, prošle godine u sistemu nacionalnih mehanizama za ljudska prava od tri moguća statusa akreditovan sa najvišim – A. To je rezultat ocene niza međunarodnih stručnjaka da ova institucija radi nezavisno i efikasno, što na međunarodnom planu za našu državu znači priznanje da ona nije mesto gde se ljudska prava nebranjeno gaze – smatra Saša Janković.