Nebojša Đuranović: Viteštvo je duhovna kategorija

Kad se posvetite krajnje pošteno ovom velikom izazovu, onda vam je potrebno nekoliko godina da dovršite započeto. Plan je bio jasan: napisati faktografski tačnu i komunikativnu knjigu o srednjovekovnom viteštvu, biografijama, bitkama, sa mnogim zanimljivim primerima, ali poseban tretman treba da pruže originalni likovni prilozi. Krajnji ishod je, bez lažne skromnosti, monografija koja ja na ponos i izdavaču i meni kao autoru – kaže za Danas slikar i ilustrator Nebojša Đuranović, koji je za knjigu Srpski vitezovi u doba Nemanjića, u izdanju IK Evro Book, na 63. Beogradskom sajmu knjiga dobio nagradu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) za klasičnu ilustraciju.

Đuranović je dvostruki autor – tekstopisac i ilustrator ove velike ilustrovane enciklopedije srpskog srednjeg veka, nastale povodom 800. godišnjice srpske državnosti. Knjiga se bavi srednjovekovnim ratovima – vitezovima, oružjem i vojnim formacijama, životom u srednjovekovnoj Srbiji, srpskim vladarima iz loze Nemanjića i posle Nemanjića.

* Kako ste se uopšte našli u ovoj srednjovekovnoj viteškoj priči?

– Ideja je odavno pronašla mene. Još na Akademiji sam bio inspirisan srednjovekovnim temama i u grafici i slikarstvu. U jednom trenutku odlučio sam da se vratim srednjem veku i tako je počelo. Sledeće godine obeležavamo osam vekova autokefalnosti Srpske crkve i ustoličenje prvog kralja iz loze Nemanjića. To je ne samo povod, nego i želja da se ovaj značajan jubilej ovekoveči i obeleži na poseban način. Ova nagrada mi je važna, jer dolazi iz respektibilnog udruženja. Beogradski sajam knjiga je velika i značajna manifestacija, pored velike konkurencije prepoznata je estetska vrednost ove knjige što me veoma raduje, a što je najvažnije možda će pomoći da brže i lakše nađe put do čitalaca.

* Koliko je za bavljenje ovom temom bila podsticajna knjiga arheologa Marka Aleksića „Srpski viteški kod“, koju pominjete i u spisku korišćene literature?

– Arheolog Aleksić je bez sumnje izuzetan stručnjak iz ove oblasti. Blisko mi je to što piše na popularan način i voleo bih da u naredom periodu napravimo nešto zajedno.

* Žiri ULUPUDS-a pohvalio je „pedantno rekonstruisane bitke, njihove tokove, izgled vojskovođa, vitezova, vojne opreme i oružja iz doba Nemanjića“. Koje ste izvore koristili u likovnim rešenjima za izgled i objašnjenje načina rada pojedinog oružja i opreme?

– Bio je to veliki posao u svakom smislu. O viteštvu, posebno na Zapadu se zna gotovo sve, istorijska građa je sačuvana, ali na Istoku, zbog svima nama poznatih razloga, daleko manje. Viteštvo je pre svega duhovna kategorija. Pravi, ili bolje rečeno, prvi primeri viteštva u hrišćanskoj Evropi su Sveti ratnici sa vizantijskih fresaka, koji su inspirisali srednjovekovnog čoveka i ratnika da krene tim putem. Koristeći literaturu domaćih i stranih stručnjaka iz ove oblasti probao sam da na osnovu istorijske nauke, prepričam jednu epohu i približim je današnjem čitaocu koji može, ali i ne mora, da ima predznanje o tom vremenu. Ako slika govori hiljadu reči, onda je to još razlog više da verujem da će ljudi zavoleti ovu knjigu.

* „Krunisanje Stefana Prvovenčanog“ iz ove knjige nedavno je kao slika bilo izloženo u Galeriji RTS. Koliko je ova slika inspirisana „Krunisanjem cara Dušana“ Paje Jovanovića“?

– Gotovo sve ilustracije korišćene u ovoj knjizi su zapravo slike. Kao takve one mogu biti predstavljene pojedinačno i u celini, nezavisno od knjige. To je slikarski ciklus koji bi trebalo predstaviti javnosti u narednom periodu. Što se tiče Paje Jovanovića, on pripada našoj i svetskoj slikarskoj baštini. On je veliki majstor i svako poređenje sa njim inspiriše i obavezuje. Ipak, pripadamo različitim epohama, ja sam slikar ovog vremena. Naslikao sam Krunisanje Stefana Prvovenčanog na formatu tri puta pet metara. To je bio ogroman izazov i veoma sam ponosan na to. Ima još scena i tema koje želim da uradim. Slika je još uvek izložena u Holu RTS, jer je izložba produžena zbog velikog interesovanja publike.

* Zašto sve vreme u priči o srpskim vitezovima povlačite paralelu sa Zapadom?

– Srbija je u srednjem veku predstavljala važan integralni deo hrišćanskog sveta. Prolazila je kroz slične faze razvoja i teškoća kao i ostale zemlje srednjovekovne Evrope, ratovala, ali i sarađivala sa velikim i malim silama. Braneći sebe, kupovala je oružje iz Mletačke Republike i Dubrovnika, a u službi srpskih vladara često su bili najamnici, obično iz zapadnih zemalja. Krstaši su preko Balkana putovali u Svetu zemlju. Otuda paralela sa Zapadom.

* Zbog čega o srednjem veku u Srbiji tako malo znamo i tek ga sad otkrivamo zahvaljujući književnosti i TV serijama, makar one bile i kontroverzne?

– Kao narod, u zadnjih sto godina, prošli smo toliko nedaća da je čudo da još postojimo. U toku tog perioda iz opravdanih i neopravdanih razloga, boreći se za goli opstanak izgubili smo kontinuitet sa sobom i svojom prošlošću. Zbog toga nam je nepoznato ono što je odavno napisano i dokazano, ali zbog svega navedenog nismo bili u prilici da se upoznamo sa tim. Televizija je bitan medij u popularizaciji ove teme. Imamo dokumentarne ili poludokumentarne serije o Nemanjićima i srednjem veku, ali želim da se nadam da će neko u sledećim pokušajima napraviti dobru igranu seriju ili film, o toj epohi.

Vertikala

* Šta je vama kao umetniku najfascinantnije u nemanjićkom dobu što želite da prenesete čitaocima i da li će se to vaše putovanje kroz domaći srednji vek naći i u vašoj muzici?

– Ako volite tu epohu, onda vam se mnoge karakteristike srednjeg veka i danas čine bliskim. Dugo je važila ona floskula o mračnom periodu srednjeg veka u svakom smislu, ali nije bilo samo tako. LJudski duh, osnažen kroz veru, ta vertikala koja se ogledala u kulturi, životu i umetnosti polako se otkriva i menja sliku o tom vremenu. Viteštvo koje, takođe, predstavlja duhovnu kategoriju čini bitan deo karaktera srednjovekovnog čoveka. Zato se danas divimo arhitekturi, odelu i oružju koje osim upotrebne, sadrži naglašenu estetsku i duhovnu vrednost. Srednjovekovna muzika je inspirisala mnoge popularne kompozitore, volim da je slušam, ali za sada nisam razmišljao o tome. Ali ko zna… čudni su putevi Gospodnji.

Igra boja

Nebojša Đuranović (1968), rođen je u Beogradu, gde je završio Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka Ćirića. Usavršavao se u Francuskoj. Član je slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS i ima status samostalnog umetnika. NJegove slike nalaze se u privatnim i muzejskim kolekcijama širom sveta. Izlagao više puta samostalno i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada. Živi i radi u Beogradu. Bavi se i muzikom, sarađivao je sa mnogim beogradskim sastavima, uključujući i Generaciju pet. Prošle godine objavio je album Igra boja.