Nebojša Dugalić: Zvezda iz senke

Dugalić na mesto predsednika najstarijeg umetničkog esnafa kod nas (prvi put je osnovan 1919, u vreme Prvog svetskog rata, kao Udruženje glumaca Kraljevine SHS, i UDUS je naslednik njegovih „temelja“), dolazi posle glumca Vojislava Voje Brajovića, koji je sa velikim uspehom obavljao ovu funkciju od 2013. (u dva mandata, ali zbog kovida i dve naredne godine).

A kako Danas saznaje, Dugalić je većinom glasova članova UDUS-a, na sednici koja je održana 17. maja u Ateljeu 212, „potukao“ svoje kolege, glumce Pavla Pekića i Marka Stojanovića, koji su takođe bili u „trci“ za ovu funkciju. I mada se njegov imidž „zvezde iz senke“, tihog umetnika sa najvećim glumačkim priznanjima koji živi van medijskih i javnih reflektora nekako „ne uklapa“ u bilo koju lidersku poziciju, van one umetničke, Dugalić je „overio“ poverenje da se u naredne tri godine bori sa svim onim turbulencijama koje potresaju našu kulturu i naše društvo, i koje se neminovno reflektuju i na život i status dramskih umetnika.

„Svet nikada nije po meri naših kriterijuma. To nikada neće ni biti, niti se ikada kroz istoriju desilo da su se naši kriterijumi poklapali sa istinom sveta. S obzirom na tu činjenicu, ja nemam ambicije da menjam svet, niti mislim da je on spolja promenljiv. Jedino verujem u revoluciju koju čovek učini unutar sebe samog. Naravno, potrebno je da postoje ljudi koji se bave i javnim i političkim životom, ali mislim da je nemoguće da se ikada stvori neki drugačiji i dobar plod, ako ne izlazi iz takvog duha razmišljanja. Ja ne zagovaram defetizam i odustajanje od truda i plemenitog cilja, ali nije svejedno kako se borimo za svoje ciljeve“, izjavio je Dugalić u jednom od svojih nedavnih intervjua.

Koliko će mu religiozna posvećenost kojom pristupa i životu i profesiji pomoći na mestu „prvog čoveka“ UDUS-a ostaje da se vidi, a kolege i ljudi koji ga bliže poznaju smatraju da ima nerv da se upusti i u ovu esnafsku „vratolomiju“.

Glumac koji nas trenutno oduševljava kao Bora Luković Pub u hit seriji „Vreme zla“ u produkcija United Media, i Vilotijević u hit predstavi JDP „Čudo u Šarganu“, rođen je 1970. u Žiči kod Kraljeva, u svešteničkoj porodici. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti 1994. u klasi profesora Vladimira Jevtovića, i do sada je odigrao više od 80 pozorišnih, filmskih i TV uloga. Gotovo da nema visokog priznanja za umetnost teatarske glume koje do sada nije dobio – tri Sterijine nagrade, četiri „Zoranova brka“, „Zoran Radmilović“ za glumačku bravuru, „Miloš Žutić“, dva Zlatna viteza, godišnje nagrade NP, svoje matične kuće, godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, „Vitez Srbije“…

Sa suprugom Draganom, koja je takođe glumica, ali je zbog porodice napustila profesiju, ima petoro dece – Janu, Vidana, Bogdanu, Kalina i Ilinu.