Nebojša Zelenović: Grad po evropskom ukusu

Po mnogo čemu Šabac je napravio veliki iskorak u odnosu na prethodni period, pre svega po otvaranju novih fabrika i radnih mesta, postao značajan kulturni centar za Srbiju, a u političkom pogledu slovi za jedini slobodni, opozicioni grad u Srbiji sa slobodnim medijima. Za proteklih pet godina, od kada ste na čelu grada, učinjeni su brojni pomaci, a rezultat toga može se meriti po evropskim standardima.

– Mi u Šapcu imamo viziju i plan kako da osavremenimo i život u gradu učinimo po volji njenih građana. Ovde je jedinstven primer istinske decentralizacije i lokalne samouprave da građani odlučuju o najvažnijim pitanjima u svoj sredini i da se na referendumu izjašnjavaju o projektima koje finansiraju iz poreza na imovinu. Ove godine sve mesne zajednice, kako seoske tako i gradske, učestvuju u tome, a projekti su vredni dva miliona evra. To je dokaz da postoji demokratska volja gde su građani nosioci suverenog prava odlučivanja. Šabac je po svim parametrima slobodan grad, gde su mediji slobodni, gde nema pritisaka na građane političkih i druge vrste, što nije praksa u drugim gradovima Srbije, kao i u prestonici. Po mnogo čemu ovde su primenjeni evropski standardi i u tome imamo punu podršku Evropske unije. U oblasti ekologije završeni su kapitalni objekti: postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda jedno je od tri takva u Srbiji koja su u funkciji. Godišnje se preradi 3,5 miliona kubnih metara vode koja je 40 odsto čistija od savske vode. Zatvorili smo gradsku deponiju na Dudari, otpad i smeće koje prikupljamo na celoj teritoriji grada, od prošle godine i na seoskom području, odlaže se na regionalnu deponiju u Mitrovici. Učinjeni su značajni koraci na selekciji i reciklaži, tako da od nekadašnjih sto tona koje se dnevno lagerovalo i to samo sa gradskog područja, danas su te količine gotovo tri puta manje. Ovde smo imali značajnu pomoć Evropske unije, a ona finansira i gradnju obaloutvrde na Savi i Drini, čime je grad obezbeđen od poplava u dužem periodu. Ono čime se ponosimo – kod nas nema čekanja za upis dece u vrtiće, a za predškolsko obrazovanje izdvajamo 15 odsto iz budžeta. Jedini smo grad iz Srbije koji se poziva na sesije tzv. pametnih gradova (smart city). Učinjeno je mnogo na termoizolaciji stanova, više od 1.700, a u planu je termoizolacija čitavog naselja Benska bara, sa oko šest hiljada stanova. Uštede toplotne energije su oko 30 odsto, a primera radi Srbija ima višestruko veći utrošak energije od evropskog proseka upravo zbog neracionalne upotrebe. To je izuzetno važno opredeljenje za program pametnih gradova, jer samo u Kini gradovi će utrošiti oko 500 milijardi evra za savremena rešenja.

Kultura u Šapcu ima posebno mesto. Za razliku od države koja izdvaja 0,7 odsto za kulturu u Šapcu se daje sedam odsto iz budžeta.

– Kulturom mi branimo naš identitet. I upravo naše institucije kulture Šabac čine posebnim. Nedavni pozorišni festival,“Pozorišno proleće“, bio je centar teatarskog života Srbije. Biblioteka šabačka ima oko 15.000 članova, što je evropski prosek, ovde se knjiga čita i poštuje. Odavde su potekli značajni književnici, a, na primer, Stanislav Vinaver je najevropskiji srpski pisac. Studirao je filozofiju na Sorboni kod Anrija Bergsona, matematiku kod Anri Poankarea, i svojim potonjim delom doprineo razvoju kulture i umetnosti u Srbiji. Formirali smo Fondaciju sa njegovim imenom, a upravo iz štampe je izašlo prvo kolo sabranih dela Radomira Konstantinovića. To je kapitalno delo za kulturu i filozofiju, jer je Konstantinović ostavio dubok trag u tim oblastima za Srbiju. Bilo bi dobro kada bi i druge sredine sledile naš primer, a pogotovo država, i naš predlog je da to bude dva odsto iz republičkog budžeta. Time bi se umnogome promenila mapa i snaga kulture Srbije, a da rijaliti programi, kič i neukus budu skrajnuti, gde im je i mesto.

Ove godine iz budžeta će se za kapitalne investicije izdvojiti oko 30 odsto, odnosno više od milijardu dinara. Time će se promeniti izgled grada, ali i doprineti dolasku novih investicija.

– Na početku smo građevinske sezone i već su asfaltirane neke ulice, a najvažnija je rekonstrukcija Masarikove i Karađorđeve ulice. Za rekonstrukciju Doma Vojske opredeljeno je 50 miliona dinara, gradiće se sportska sala u OŠ „Nata Jeličić“, jer odavde je potekla rukometna škola „Metaloplastike“, ulažemo i u Gradski stadion. Konačno je na red došla i rekonstrukcija Sokolskog doma, ponosa Šapca, istinskog doma šabačkih sportista, a u tome učestvuje i Evropska unija. Najveći zahvat je uređenje naselja Benska bara, za što je opredeljeno oko 170 miliona dinara. Velika su ulaganja i u saobraćajnice, izgradili smo Lučku ulicu, gde smo uložili oko 90 miliona dinara, a time smo povezani sa lukom koja će udvostručiti kapacitete na dva miliona tona roba. Naš prioritet je slobodna zona, a to je prepoznala i Evropska unija koja je opredelila značajna sredstva za saobraćajnice. Sa uređenim ulicama imaćemo i novi, evropski koncept gradskog saobraćaja. Plan je da svakih 20 minuta polaze autobusi koji će stizati do gotovo svih destinacija. Time ćemo smanjiti upotrebu automobila, a plan nam je i da biciklistima otvorimo sve ulice, jer u nordijskim zemljama biciklisti čini polovinu celokupnog gradskog saobraćaja.

Za razvoj grada najbitnija je privreda. Za poslednje četiri godine ovde je otvoreno više od četiri hiljade radnih mesta, što je dokaz da je Šabac privlačno mesto za investitore.

– Jedan od važnijih događaja za privredni razvoj bio je dolazak japanske korporacije Jazaki. I dok se republička vlast svim silama upinjala da ovu fabriku smesti u Kruševac, predstavnici ove velike japanske korporacije opredelili su se za Šabac, jer smo ispoštovali sve što smo se dogovorili. Ova fabrika zapošljava dve hiljade radnika i što je najvažnije to nam je najveća reklama da jedna takva svetska korporacija dođe u Šabac. Naravno, tu su i druge firme u slobodnoj zoni, koja je najveća u Srbiji, a ove godine dolazi 12 novih firmi, što stranih što domaćih. Čuveni „Fajnenšal tajms“ Šabac je uvrstio u deset top destinacija za ulaganje, a NALED nas je proglasio šampionima u privlačenju investicija. Kod nas se dozvole dobijaju u najkraćem roku i čitava gradska uprava radi po najvišim svetskim standardima ISO 9000.

Vi ste kao jedan od retkih gradonačelnika koji najbolje šabačke studente promoviše u svoje savetnike. Koliki je značaj obrazovanja i koliko grad ulaže u tu oblast.

– Najboljim studentima, sa prosekom iznad 9,20, grad daje stipendije u iznosu od oko 15.000 dinara. To je za njih podsticaj i način da im se olakšaju studije, a cilj nam je da se ti studenti posle studija vrate u Šabac. Oni bi trebalo da budu nosioci daljeg razvoja i da pokažu da je Šabac privlačno mesto za život i rad. U školstvo ulažemo značajna sredstva, oko 200 miliona dinara godišnje, a do sada smo rekonstruisali i uredili sve škole na seoskom području. Plan je da sve škole idu u jednu smenu, da tu učenici dobijaju topli obrok, da imaju mesto za sport i razonodu, da sa svojim nastavnicima produbljuju znanja, jednostavno kao što se radi u razvijenim zemljama. Jedino razvojem školstva, obrazovanjem možemo da se uključimo u savremene svetske tokove, a do sada smo propustili brojne šanse, a već se nalazimo na pragu četvrte tehnološke revolucije.

Finansijska kontrola i upravljanje

Šabac prvi uvodi projekat FUK – finansijsko upravljanje i kontrolu, a na ovaj način će se bolje upravljati finansijskim sredstvima poreskih obveznika. Osim što će se usluga koja se pruža građanima poboljšati, službenici u gradskoj upravi imaće daleko bolje uslove i kvalitetnije alate za obavljanje svojih poslova, što dalje predstavlja efikasniju lokalnu samoupravu. Finansijsko upravljanje i kontrola je zakonska obaveza svake lokalne samouprave i države u procesu pristupanja EU, ali to još niko nije uveo u Srbiji. FUK je penicilin protiv kapilarnih glasova i najbolje oružje naroda u borbi za pristojan život u uređenom društvu i pravnoj državi. Projekat FUK će početi da se primenjuje sukcesivno, a prvi njegov deo već krajem ovog meseca, ističe Zelenović.