Pošto je nezaposlenost u SAD viša (7,2 odsto), nego što Američke federalne rezerve smatraju prihvatljivim (6,5 odsto), a godišnja stopa inflacije niža (1,2 odsto) nego što se očekivalo, američka centralna banka je odlučila, kako se uglavnom očekivalo, da nastavi sa dosadašnjim obimom (85 milijardi dolara mesečno) kupovine dugoročnih američkih državnih obveznica i hartija od vrednosti obezbeđenih hipotekom, a da svoju kamatu zadrži na istorijski niskom nivou od nula i 0,25 odsto.
Fed kamatu nije menjao od 2008. Ipak, ključno obrazloženje ove mere – znaci američkog privrednog oporavka nisu još dovoljno ubedljivi – zateklo je berzanske analitičare i investitore nedostatkom očekivane alarmantnosti u opisu američke privredne i finansijske situacije. Iz čega izvlače zaključak da Fed iako svoju dosadašnju monetarnu politiku neće dalje relaksirati već će je zadržati na sadašnjem nivou, nije sasvim otklonio mogućnost da u neko dogledno vreme od nje ipak počne da odustaje. U februaru kormilo Feda napušta Ben Bernanke, a za njegovu naslednicu je predložena njegova zamenica Dženet Jelen.
Na saopštenje Fed-a američke i azijske berze su pale. Evro je pao, a pritisak na dolar iz prethodnog perioda je oslabio.
Nemački Handelsblat saopštenje Fed- a sa oktobarske sednice okončane u sredu naziva nebuloznim, a investitori na Berzi u Frankfurtu čiji ključni indeks je iza sebe ostavio „zlatan mesec“, kako komentariše list, u velikoj su nervozi – šta dalje? I Može li se zakasnelim uključivanjem u oktobarski berzanski reli još zaraditi. Odnosno koliko će ključni nemački berzanski indeks još rasti, pre nego što počne da pada?
Dax indeks najznačajnijih nemačkih akcija koleba se oko svoje istorijske vrednosti od preko 9000 poena (u petak 9035), ali taj rast vrednosti akcija ne prati i odgovarajući rast obima njihovog prometa. Analitičari na koje se poziva Handelsblat to tumače oprezom investitora koji dosad nisu uskočili u lift nagore i ne nameravaju to ni da učine. Pa se u prilog tome citira veliki Norveški državni fond koji je objavio da prilive novca neće više ulagati u akcije, a sličan je stav i drugih velikih fondova, navodi list.
Handelsblat se, međutim, poziva i na analize berzanskih grafika i trendova: „Sa te tačke gledišta, ništa ne govori protiv daljeg rasta kurseva“, rekao je za taj list Frederik Altman, stručnjak za grafičke analize i dodao da iz tih analiza proističe kursni cilj ključnog nemačkog berzanskog indeksa od 9580 poena do kraja godine. „Iako ni pad tog indeksa nije sasvim isključen, ali on neće ići ispod 8770 i 8577 poena“, podstiče Altman investitore.
Firme su počele da objavljuju izveštaje o svojim kvartalnim rezultatima. Mada je Folksvagen obradovao investitore, sa sumnjičavošću se gleda na izglede da ti rezultati, ukupno uzev, prate rast nemačke berze.
ECB snižava kamatu?
Evropske akcije su i juče, dva dana posle odluke Fed-a da svoju politiku ne menja i pošto je počelo objavljivanje kvartalnih rezultata firmi, ostale prvi izbor investitora, prenosi finansijski portal boerse.de izjavu frankfurtskog berzanskog analitičara Jerga Romana. Jer, ocenjuju berzanski analitičari, mnogi znaci govore u prilog očekivanju da bi Evropska centralna banka uskoro i sama mogla da relaksira svoju monetarnu politiku i dalje spusti već nisku kamatnu stopu od 0,50 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
