Neće biti satanizacije onih koji izađu na izbore

Pojedini politički lideri kosovskih Srba kažu da u situaciji samoproglašene nezavisnosti KiM uslova za izbore nikada neće biti i traže konkretno izjašnjavanje države?

– Stav Beograda nije jasan onima koji po ceo dan „guslaju“ po medijima i ljudima koji su odlučili da izađu na kosovske izbore, pa traže alibi. Ne želimo da ponavljamo scenario posle koga je bilo lošije i Beogradu i kosmetskim Srbima. Neće biti osvete i satanizacije onih koji izađu na izbore, ali tačno je i da oni moraju da budu svesni činjenice da neće moći istovremeno da imaju dva poslodavca. Nismo hteli da idemo na „čvrstu“ kvazipatriotsku retoriku, jer smo takve situacije već imali i znamo kako smo prolazili. Zar Piter Fejt i Priština ne bi priželjkivali s naše strane visokopatriotsku retoriku koja bi, možda, dala pokriće za svako njihovo nasilno i nelegalno postupanje.

Ako na ove izbore, ipak, izađe značajniji broj srpskih birača, pa kandidati za koje kažete da nisu relevantni, 15. novembra, ipak to postanu, šta onda? Postoji li alternativa ili kontrapredlog koji Beograd može da ponudi kosovskim Srbima i Albancima?

– Verujemo da na birališta neće izaći veliki broj Srba i da ti kandidati, ako i budu imali legitimitet da predstavljaju srpsku zajednicu, neće imati kredibilitet. Naša kontraponuda su naše lokalne samouprave, izabrane 11. maja 2008. To su jedine lokalne samouprave koje će biti legitimne i s kojima ce Vlada Srbije sarađivati.

Da li to znači da Beograd nema nikakvu ponudu za albansku zajednicu?

– Naš stav je jasan: svaki građanin KiM koji smatra Srbiju za svoju državu može da ostvari svoja ljudska i građanska prava. Ono što nudimo Srbima, nudimo i Albancima. Što se tiče decentralizacije, Beograd ne smatra da je ona nužno povezana s lokalnim izborima. Bilo bi lakše da se imalo malo sluha za naš stav, koji smo mesecima unazad ponavljali: da je potrebno pronaći formu kojom bi se ispoštovala Rezolucija 1244 SB UN. Tada bi Srbija imala drugačiji stav. Decentralizacija je proces suštinski bitan za Srbe, neophodan srpskoj zajednici i za opstanak i za povratak. Ali, ne decentralizacija po Ahtisarijevom planu i ne na ovakav način. Proces decentralizacije koji se odvija na prostoru KiM samo još više dezavuiše srpsku zajednicu. Imamo opštine Gračanica, Ranilug, Klokot, Parteš, a da se uopšte ne zna koje su njihove granice, nadležnosti, ingerencije, čime će se baviti lokalna samouprava. Išlo se grlom u jagode. Ne sme se dozvoliti da proces decentralizacije bude zloupotrebljen u kontekstu forsiranja lokalnih kosovskih izbora koje Beograd smatra nelegitimnim. Spremni smo da posle ovih izbora ozbiljno razgovaramo o decentralizaciji u statusno neutralnom okviru s međunarodnim organizacijama, jer svi znaju da Beograd ima ključnu ulogu i da se ne može zaobići ako se želi održivo rešenje.

O čemu može da se razgovara posle izbora ako na osnovi i minimalne izlaznosti Srba Kancelarija Pitera Fejta i Priština formiraju lokalne vlasti u novim, većinski srpskim opštinama?

– Apsolutno se slažemo da su potrebne opštine Gračanica, Ranilug, Klokot, Parteš…, ali to je nedovoljan broj. Moramo da obuhvatimo i druge sredine gde Srbi žive. Šta je sa Babinim Mostom, Plemetinom, Prilužjem, Gradcem gde kompaktno živi više od 5.000 Srba i gde postoje svi uslovi za održivu lokalnu samoupravu.

Helsinški odbor za ljudska prava je u apelu koji je potpisalo 100 javnih ličnosti pozvao Srbe sa KiM da glasaju 15. novembra. Da li to znači da država nije bila dovoljno ubedljiva ni u Beogradu?

– Mi smo jasni, a da li smo ubedljivi ili ne, to je na građanima da odluče. Ovo je prvi put da su privremene vlasti u južnoj pokrajini raspisale izbore, a ne međunarodna misija UN, zbog čega su ti izbori protivni jedinom validnom dokumentu – Rezoluciji 1244 SB UN. Vlada Srbije poštuje demokratsko pravo svakog građanina da sam odluči o svom izlasku na izbore, ali građani treba da imaju na umu da li njihov izlazak na izbore doprinosi ukupnoj borbi koju Srbija vodi za očuvanje KiM ili ne doprinosi. Lično smatram da ne doprinosi, ali svako ima legitimno pravo da pozove na ovaj ili onaj način Srbe da izađu na izbore. Više bih voleo da su ti potpisnici uputili apel albanskoj javnosti i vlastima da Priština popravi težak položaj, obezbedi elementarna ljudska prava i omogući da se posle 10 godina razreši bar jedan etnički motivisan zločin počinjen nad Srbima.

Na koji način Beograd propagira svoje stavove na terenu?

– Nismo vodili antikampanju, niti smo hteli da koristimo kvazipatriotsku retoriku da bismo odvraćali Srbe od izlaska na kosovske izbore, jer smo na vreme, pre tri-četiri meseca zauzeli stav na potpuno jasan i transparentan način. Vlada Srbije vodi odgovornu i dugoročnu politiku kada je KiM u pitanju. Naš interes je da se položaj Srba i drugih ugroženih zajednica u južnoj pokrajini poboljša. Ne želimo da otežavamo položaj građana u Pokrajini, ukupnu poziciju Srbije, a ponajmanje da za nas nelegitimni izbori budu jabuka razdora, uzrok neslaganja i sukoba unutar srpske zajednice.

Možete li konkretno da navedete koje su glavne smernice politike zvaničnog Beograda prema KiM, a da to nije samo verbalno zalaganje za očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije?

– U centru pažnje politike zvaničnog Beograda i ovog ministarstva je život običnog čoveka koji je ostao na KiM. Bez Srba na KiM nema politike koja može sačuvati Kosovo u sastavu Srbije. Prioriteti su opstanak i povratak, dva procesa koja moraju da se odvijaju paralelno. Opstanak se više ne sme svesti, kao dosad, na puko preživljavanje, humanitarnu i socijalnu pomoć države. Zato smo počeli sa ekonomskim osnaživanjem srpskih sredina, pomažemo razvoj preduzetništva, renoviramo škole, gradimo obdaništa… Cilj je da u srpskim sredinama stvorimo uslove za pristojan život, da ljudima povratimo nadu i ulijemo samopouzdanje da imaju perspektivu na svojim vekovnim ognjištima. Radimo na više frontova paralelno – od poboljšanja uslova života u srpskim sredinama do diplomatije. Svaka naša aktivnost bila je odmerena, bez previše reklamiranja i hvalisanja po medijima. Ne želimo da nesreću svog naroda koristimo u dnevnopolitičke svrhe.

Zašto se Srbi na KiM žale da od države nisu dobili nikakve preporuke kako da se postave u elementarnim životnim situacijama, od ličnih dokumenata, problema sa strujom, osim da se sami snađu sa KEK-om, do kontakata s kosovskim institucijama?

– Kakve preporuke, pa nisu oni mala deca. Stav države i vlade je potpuno jasan – ne priznajemo nezavisnost KiM, a samim tim ne priznajemo ni njihova dokumenta. Opšte je poznato da s kosovskim dokumentima niko ne može da uđe u ostatak Srbije. Šta je jasnije od toga. Na KiM ljudi izuzetno teško žive. Kad nema slobode kretanja, pravne zaštite, ekonomske sigurnosti, postoje problemi koji moraju postepeno da se rešavaju. Poslednjih 10 godina svi problemi su gurani pod tepih i sad, kad dole imamo novu okolnost isplivavaju na površinu.

Vlada Srbije nije spremna za podelu Kosova

Kako komentarišete tvrdnje stranih analitičara da između međunarodne zajednice i Beograda postoji neka vrsta dogovora da Srbija ne reaguje vojno na samoproglašenje nezavisnosti i da prema KiM vodi „uzdržanu“ politiku, a da za uzvrat sever Pokrajine ostane izvan kontrole Prištine?

– To je, nažalost, percepcija koja postoji i u javnosti i kod dela međunarodne zajednice. Voleo bih da ti analitičari pruže adekvatne dokaze za takve ocene. To apsolutno ne stoji. Ova vlada nije spremna ni za kakvu podelu KiM. Smatramo da je KiM sastavni deo Srbije i biće uvek.

Saučešće i politički poeni

Zbog čega se državni vrh Srbije, a posebno Ministarstvo na čijem ste čelu, nisu oglasili povodom utapanja 16 kosovskih Albanaca u Tisi, pri pokušaju da ilegalno pređu u Mađarsku?

– Saučestvujem u bolu porodica tih nesrećnih ljudi, ali moram da kažem da ne želimo da ubiramo jeftine političke poene na ovakvoj tragediji. Siguran sam da bi naše javno saučešće u ovoj situaciji bilo zloupotrebljeno i ispolitizovano, što nije dostojno pijeteta prema žrtvama ove užasne nesreće naših sugrađana Albanaca.