„Nećemo rudnik i tačka“: Levčani već pune tri nedelje dežuraju u Sibnici kod Rekovca

Već treću nedelju ljudi iz Levča ali i čitave Srbije koji dolaze da ih podrže pružaju jak otpor nastojanju firme „Balkan istraživanja” da izvrši još jednu bušotinu za istraživanje litijuma i bora na teritoriji Opštine Rekovac.

– Meštanin Ivan Marković Čibuk je prodao svoju parcelu kompaniji ali istraživanja nistu stigli da započnu jer smo ih zateklu u pripremanju terena. Uočili smo ih kada su već izvršili apsolutno seču kompletne šume koja je bila na ovoj lokaciji ali tako da se to nije videlo sa puta. Kada su se pre tri nedelje pojavili sa mašinama na ovoj lokaciji već spremnoj za bušenje, lokalno stanovništvo se spontano organizovalo, odmah reagovalo i stopirani su radovi, kaže Marica Živanović Poljo iz Udruženja „nEKO brine za Levač”.

Bušilica koja je bila spremljena za radove nije ni stigla na lokaciju na Čibukovoj krivini, kako aktivisti zovu ovo mesto.

– Ona je stigla samo do Tečića, gde je stajala jedan dan, potom su je prebacili u Jagodinu gde je bila dve nedelje i sada je nema, ističe ona.

Živanović Poljo, podseća da su na teritoriji Levča, već urađene dve bušotine 2020. godine kada javnost „nije ni znala o čemu se radi” a širena je priča da se „ispituju vodoizvorišta”.

– Kompanije stalno menja imena. tada su se zvali „Jadar litijum”, a sada „Balkan istraživanja”. To je jedan zamršeni algoritam firmi koje su se pojavljivale na ovom terenu sa istim ciljem, ističe ona.

Treća bušotina koja je bila u najavi u obližnjem selu Dragovo, pre skoro godinu dana je sprečena, takođe od samih meštana.

– Oni su se sada namerili da odrade ovu bušotinu zbog toga što im ističe istražni period za koji su dobili dozvolu, ali su Levčani ustali protiv toga jer su svesni da takvo ispitivanje vodi ka rudniku koji oni ne žele na svom tlu, pojašnjava naša sagovornica.

Nakon prošlogodišnje situacije u Dragovu meštani i privrednici iz Rekovca i Levča, ljudi koji se bave proizvodnjom vina, meda i voća su se udružili i izvršili pritisak na lokalnu upravu koja je jednoglasno donela odluku da se po hitnom postupku Prostorni plan opštine Rekovac izmeni i dopuni kako bi se u njemu decidirano navelo „da se takve vrste aktivnosti” poput istraživanja i eventulne ekslpoatacije litijuma i bora zabrane na ovom području.

– Ali, na žalost lokalna vlast tu proceduru još nije sprovela do kraja ni posle skoro osam meseci. Zato smo i došli u ovu situaciju da morako na ovakav način da reagujemo, kaže Živanović Poljo, dodajući da ih za ove tri nedelje Aleksandar Đorđević, predsednik opštine Rekovac još nije obišao na lokaciju u Sibnici.

Po njenim rečima, lokalna samouprava kada je videla kako je javnost reagovala, počela je makar pro forme da im daje podršku u javnosti.

– Naša poruka lokalnim ali i svim ostalim političarima je da nama nije potrebno da neko dođe i fotografiše se sa nama, već nama treba ozbiljna podrška u institucijama jer samo preko njih možemo trajno da rešimo ovaj problem, apeluje ona.

Građani su se u Levču spontano organizovali ali od prvog dana sa njima su u Sibnici i kolege iz drugih organizacija SEOS-a (Savez ekoloških organizacija Srbije) iz čitave Srbije: od domaćih „nEKO brine za Levač”, pa „Ne damo Jadar”, „Zaštitimo Dobrinju i okolinu”, „Suvoborska greda”, „Za čist Kosjerić”, „Eko brigada” iz Jagodine i mnoge druge.

– Imali smo podršku, ovde na terenu i od Aleksandra Panića i ekipe sa Stare planine koji su prvoborci u borbi protiv mini hidro elektrana ili Nebojše Kovančića iz Kraljeva i udruženja koje je spasilo reku Lopaticu od ovakve pošasti, navodi ona.

Od prvog dana u Sibnici su i članovi Udruženja „Suvoborska greda”.

– Ovde smo se okupili, jedinstveno oko istog cilja i spremni smo da kao SEOS i svaka pojedinačna organizacija u njemu učestvujemo u odbrani svih delova Srbije. U Levču pokazujemo svima kakve polodove ima Srbija i da su naši „pravi rudnici” – plodovi zemlje, pčelinjaci i košnice, voće, vinogradi i povrtnjaci. Pokazujemo i da nismo spremni „da nas vode za minđušu” i imamo svoje stavove. Znamo šta vredimo i znamo da ne damo, kuražno kaže Jevđenije Julijan Dimitrijević, dok se ne bez ponosa fotografiše pored zastave sa likom vojvode Živojina Mišića, dodajući da su spremni na „svaki vid legitimne borbe” i opiranje „da ih proglase nasilnicima na sopstvenoj zemlji” – „jer se jedino nad nama i našom zemljom vrši pravo nasilje”.

Četvrti put u Rekovcu je i Milan Ristović iz „Zaštitimo Dobrinju i okolinu”.

– Dolazimo u Levač da pomognemo meštanima u borbi i odbrani svojeg zemljišta. Ovde u Sibnici bušenje treba da vrši firma „Balkan istraživanje” koja takođe hoće da obavi ispitivanje i na pet lokacija kod nas u Dobrinji. Mi iz SEOS-a, gde god se pojavi sličan problem, zajednički branimo tu teritoriju, kaže on, dodajući da je otpr Levčana u okolini Rekovca „dobar primer” samoorganizacije građana koja može da posluži kao korisno iskustvo na svim osatalim potencijalnim terenima za ispitivanje u čitavoj Srbiji.

– Nećemo rudnik, kratko objašnjava Dragan Savić, svoj danonoćni angažman na bdenju u Sibnici.

On je iz susednog sela Kaludre, kaže da je „teško” ali „istrajavaju”.

– Propada nam posao, grožće, sezona je drva ali nećemo dozvoliti da nam unište zemlju, kaže on u ime desetak žitelja Kaludre, svi iz sela podržavaju „ovu priču”, koji su najuporniji u dežuranju na ovoj lokaciji.

Aktiviste koji brane Levač od istraživanja litijuma i Bora, u subotu, posetili su i učesnici eko kampa „Green Eden” koji se održavao u Adžinim livadama, sa druge strane obronaka Gledićkih planina, tako da su sa njihovim otporom u okolini Rekovca mogli da se upoznaju i ljudi iz Nemačke, Italije, Etiopije i Kanarskih Ostrva. Oni će priču o borbi za Levač i Srbiju (pro)širiti i van granica naše zemlje.

A, Levčani neće odustati, ne samo u odbrani ove i svih ostalih lokacija, već dok se kompletno ne zabrani istraživanje litijuma i bora na području čitave opštine ali i Srbije.i ostano onu što su oduvek bili – „fabrika zdrave hrane”.

Pomoć levačke dijaspore u odbrani zavičaja

Levačka dijaspora se od prvog dana uključila u borbu za očavanje dedovine.

– Pomažu dosta i prisustvom kada su tu sa porodicama na odmoru, ali i preko društvenih mreža. Pomažu nam i u finansijskom smislu, jer od njihove logistike odštampali smo majce, bedževe, flajere, plakate i zastave, ističe Marica Živanović Poljo.

Dok ona nabraja da ih podržavaju ljudi koji su poreklom Levčani iz Švajcarske, Norveške, Nemačke i SAD, koji ne žele da se njihov zavijačaj devastira i uništi.

Dok razgovaramo na lokaciji se pojavljuje Slađan Đurđević sa porodicom, poreklom iz Belušića a sada sa adresom u Hamburgu. On je doneo sokove i vodu da se dežurni aktivisti odmore i da im da punu podršku.

– Normalno, da ih svi podržavamo. Srbija ima 1,2 posto litijuma a Nemačka i Češka, po zvaničnim podacima mnogo veće rezerve ove rude. A, baš kod nas su rešili da prave rudnike i to u našoj opštini u kojoj je danas (pre)ostalo oko 10.000 ljudi a verovatno i manje gde je priroda bogom dana i prelepa i koji je vekovima poznat kao voćarski i vinogradarski kraj, ističe on, koji je je u Sibncu došao sa suprugom, ćerkom i unukom.

Po njegovim rečima otvaranje rudnika Levač bi zauvek „potpuno uništilo”.

– I moja kuća je ucrtana, proverio sam na lokacijama koje su određene za istraživanja. A, i da nije, ja bih svakako došao da ih podržim, tvrdi on dok se fotografiše pored traktora i kombajna sa zastavicom Srbije.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u