Nećemo u ekološko izbeglištvo, da umesto grobova predaka obilazimo jalovinu: Poruka Gružana sa sastanka o istraživanju bakra i zlata u Guberevcu

Na skupu se okupilo više od 200 građana iz sela Leskovac, Gunacti, Pajsijević i Gruža u kojima su već počela merenja i istraživanja ruda bakra i zlata od komanije Stara planina resources, ćerke firma kanadske geološke kompanije Mundoro.

– Sve krenulo pre nekoliko meseci, kada su meštani gružanskih sela Guberevac, Leskova i Guncati počeli da prijavljuju da su u svojim atarima viđali istraživače kompanije Stara planina resources, ćerka firma kanadske geološke kompanije Mundoro. Oni su meštanima rekli da rade istraživanja na prisustvo ruda zlata i bakra ali su ih tada obavljali samo elektronskim uređajima. Počeli smo da se raspitujemo i saznali da njihov istražni teren obuhvata više od 96 kilometara kvadratnih na području planine Kotlenik koja se prostire na teritoriji opština Kraljevo i Knić, kaže Miloš Srejović, aktivista Ekološkog ustanka i jedan od inicijatora ovog skupa, koji je organizovan u subotu.

Po njegovim rečima, meštani su se zabrinuli, a kako nemaju nikave zvanične informacije, ekološki aktivisti im pomažu organizujuću informativne skupove u Leskovcu i Guberevcu kako bi im predočili o čemu se radi.

– Govorimo im o štetnosti samih tih ispitivanja kao i da ako dođe do otvaranja rudnika – tu života više nema, pojašnjava Srejović, dodajući da je, po saznanjima ekoloških aktivista, u bliskoj budućnosti na području Srbije planirano otvaranje čak 70 rudnika teških i obojenih metala.

I Tatjana Mlađen, ekološka aktivistkinja iz Kragujevca, potvrđuje da su već godinu dana imali saznanje da se na teritoriji Donje Gruže nešto sprema ali nisu imali konkretne informacije.

– Firma Stara planina resources, registrovana u Bugarskoj, još od prošlog proleća ima istražnu dozvolu od Ministarstva rudarstva i energetike. Prvo su skupljali uzorke sa terena i ljudi su ih sporadično viđali. Nakon toga usledila merenja koja su invanzivnija i kompliovanija,9 a to je korak koji prethodi bušenju. Oni sada vrše geofizička merenja gde bi postavili prvu bušotinu, kaže ona, dodajući da su „aktivnosti od strane kompanje uznemirile meštane”.

I Tatjana Mlađen ističe da se žiteljima Donje Gruže niko, ni država ni opština nije nikada zvanično obratio da im objasni šta se dešava u njihovim selima u kojma predstoji bušenje. Ona podseća da je Zakon o eksproprijaciji bio usvojen u Skupštini pa povučen i ne zna se trenutno „u kojem statusu”.

– Ljudi, moraju da znaju da kompanija može da buši samo ako je otkupilia ili zakupila zemlju. Na drugi način ulazak u privatni posed je apsolutno protiv svih naših zakona. Mi, ne možemo da utičemo na ljude da li da prodaju svoje imanje ili ne ali možemo da ih informišemo koliko su pogubne aktivnosti koje će se na tom području odvijati, ističe ona.

Pred prepunom salom Doma u Guberevcu o opasnostima po životnu sredinu, ako dođe do istraživanja i iskopavanja ruda, govorio je Miloš Stanojević, diplomirani ekolog iz susednog Leskovca.

– Ako dođe do iskopavanja, pomešaće se slojevi podzemnih vodotoka. Pod pritskom će rudne vode, pune teških metala izbiti na površinu i potpuno zagaditi vodu, vazduh i zemlju. Ako dođe do otvaranja rudnika jalovina koja ostaje od vađenja i prerade rude kontaminiraće okolinu na desetine kolmetara unaokolo gde neće biti moguć život ne samo nama, već i svim generacijama posle nas, upozorio je on.

Stanojević je podsetio da se teritorija na kojoj se planiraju istraživanja nalazi samo dvadesetak kilometara vazdušnom linijom od većih gradova kao što su Kragujevac i Kraljevo koji će ovim aktivnostima biti direktno ugroženi.

Okupljenima je ekolog Miloš Stanojević predočio činjenicu da najrazvijenije zemlje poput Švajcarske još uvek danas saniraju posledice srednjevekovnog rudarenja i da tretiranje pet kilometra kvadratnih jalovine od pre više stotina godina košta više od dve milijarde evra.

– Mi i danas osećamo posledice i zagađenja rudarstva na našim prostorima u vreme Nemanjića. U Gruži je u fokusu ispitivanje ruda bakra i zlata. Za jednu tonu bakra da bi se dobila kao čista ruda potrebno je pet do 10 tona iskopane mase a za tonu čiste rude zlata čak 1.000 tona sirovine. Iskopani materijali se tretiraju cijanidom, najotrovnijom materijom da bi se dobila siplatljiva, čista ruda, istako je on opasnost koja se nadvija nad Donjom Gružom, apelujući da se svi ujedine oko rešavanja ovog problema.

Aktivistkinja Tatjana Mlađen informisala je Gružane o tome da će imati svu neophodnu besplatnu pomoć advokata i pojasnila im njihova konkretna zakonska prava, poput onih o ulasku na privatan posed ako kompanija poseduje dozvole za istraživanje.

– Građanin može po zakonu da zabrani ulaz i aktivnosti na svom imanju iako dozvole postoje a policija je dužna da izađe na teren po primanju prijave, istakla je ona, dodavši da država ima pravo da dozvoli ispitivnje i istraživanje ruda na svojoj imovini poput one kojom raspolažu Srbijašume i Vojska Srbije, što žitelje ovih mesta posebno brine jer postoji veliki vojni objekat u susednom Leskovcu.

Ona je takođe podsetila građane da po zakonu imaju prava da se mirno okupljaju, protestuju kao i da razmenjiivanje informacija nije nikakvo prekršajno i krivično delo.

Milan Živadinović iz novoformiranog ekološkog udruženja „Gružni štit” predložio je organizovanje javne tribine na kojoj bi se okupili predstavnci vlasti, stručnjaci, nevladine organizacije, ekološki aktivisti i žitelji Donje Gruže na kojoj bi se jasno i glasno definisalo o kojem obimu istraživanja i kavim se radovima tačno radi.

On je istakao da opština Knić nije dala dozvolu za iskopavanje, već istraživanje ruda i pozvao građane da pokrenu peticiju, poput one u Levču o izmeni prostornog plana, kojim bi se ovakve aktivnosti i delatnosti trajno zabranile.

– Cela Srbija je ekološka katastrofa od kamenoloma, preko trovačnica vazduha, kineskih kompanija koje zagađuju okolinu. Borba koja sledi neće biti ni kratka ni laka, upozorio je Miloš Srejović, dodavši da Gružanima sada, po iskustvima ljudi iz Pranjana, Levča i Nedeljica sledi „drugi talas” – lobiranja, zastrašivanja, pretnji, ucena i pritsaka da prodaju svoja imanja.

– Istraživanja ruda i potencijalnog otvaranja rudnika čak dva i po miliona ljudi u Srbiji može biti primorano na iseljenje i napuštanje svojih ognjišta, zaključio je Srejović.

Da niko nije zvanično obavešten o istraživanjima i da su ljudi uzemireni, uplašeni i revoltirani, potvrdio je i Nenad Pantović, profesor iz Guberevca po kome su „da se nešto oko njihovih kuća” saznali tek pre sedam dana i to iz Kragujevca.

On je upitao i predstavnike Mesne zajednice Guberevac da li su ih ljudi iz kompanije Stara planina resources, o tome obavestili pošto se na to pozivaju.

– Nikada nam se niko od njih nije obratio, rekao je pred svima na skupu Nebojša Arsenijević, predsednik saveta MZ Guberevac.

– Nećemo u ekološko izbeglištvo i da deci umesto grobova pradedova pokazujemo na brda jalovine, poručili su u subotu veče sa skupa u Guberevcu žitelji Donje Gruže.

Na kraju, Živadinović iz udruženja „Gružni štit” obavesto je prisutne da su došli i do saznanja da se i u Gornjoj Gruži sprema ispitivanje i istraživanje ruda u potencijalnom kopu „Talambas” na potezu sela Konjuša, Bečevica i Vraćevšnica – samo u njihovom slučaju nije ispitivanje bakra i zlata već litijuma.

Braća Davidovići oterali istraživače iz svoje šume

Na skupu u Guberevcu, posebno je istaknut primer braće Slobodana i Dušana Davidovića koji su prole nedelje iz svoje šume u zaseoku Krunići oterali istraživače ruda.

Oni su, snimili svoj celokupan razgovor sa nijima i odmah ga prosledili na internet i društvene mreže čime je šira javnost po prvi put saznala da se u Donjoj Gruži nešto dešava.

Kako kažu Davidovići za Danas, ljudi koje su zatekli u njihovoj šumi, odbili su da im se predstave i samo su rekli da rade geološka istraživanja za formu Stara planina resurs.

– Kada smo im se predstavili ko smo i zahtevali da odu sa našeg imanja odbili su. Pozvali smo policiju a oni su onda izjavili da će otići ali da neće da sklone opremu. Insistirali smo da momentalno napuste naše imanje sa sve sondama i kablovima koje su razvukli po šumi i oni su na kraju otišli a mi smo policiji javili da nema potrebe da šalju ekipu na teren, kažu za Danas Slobodan i Dušan Davidović.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije