Nećemo više biti „bela mrlja’’ na karti Evrope

Dragana Miličić, rođena Piroćanka, asistent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nedavno je odbranila doktorsku disertaciju i stekla zvanje doktora nauka. Tema njene disertacije je Morfološka varijabilnost i taksonomski status populacija roda Branchipus Schaeffer 1766 (Branchiopoda, Crustacea) na teritoriji Srbije.
U razgovoru za Danas dr Miličić kaže da ona godinama proučava branhiopodne rakove.
– Rod Branchipus na kojem sam doktorirala pripada evolutivno veoma staroj grupi rakova branhiopoda čiji su preci živeli na Zemlji pre više od 500 miliona godina, periodu poznatom i kao „kambrijumska eksplozija“, kada je počelo intenzivno širenje različitih vrsta na Zemlji. Da bismo lakše shvatili njihovu veliku evolutivnu starost treba reći da se u tom periodu Zemljine istorije celokupni život odvijao u vodi, dok su na kopnu živeli samo pojedini mikroorganizmi, i to na obalama. Tek stotinjak miliona godina kasnije pojavile su se prve ribe, a čak 200 miliona godina kasnije Zemlju su naselili prvi dinosaurusi. Fosilni ostaci ovih rakova pokazuju neverovatnu sličnost sa izgledom današnjih vrsta: na telu imaju veliki broj ekstremiteta spljoštenog, listolikog izgleda, pomoću kojih plivaju, hrane se i dišu (prema ovoj poslednjoj osobini su i dobili naziv branhiopoda) – kaže dr Miličić.

Neke stvari nemaju cenu

– Ne krije samo dolina Nišave bogatstvo ovih retkih i još neistraženih organizama, takozvanih „živih fosila“. Naša preliminarna istraživanja na terenu pokazala su da slična situacija postoji i u dolinama drugih reka – Toplodolske, Temštice, Visočice… To je samo još jedan dokaz o ogromnoj vrednosti prirodnih resursa pirotskog kraja. Mislim da je ovo i dobar trenutak da ukažem na veličinu odgovornosti, ne samo nas profesionalaca, već i lokalne samouprave, stanovništva i medija, pogotovu kada je reč o bilo kakvim, pa i o najmanjim intervencijama čoveka. Pojedine stvari jednostavno nemaju cenu – kaže dr Dragana Miličić.

Ona naglašava da je uobičajeno mišljenje da rakovi naseljavaju isključivo čiste vode.
– Međutim, branhiopode žive u stajaćim vodama manje dubine (barama, manjim jezerima…) koje veoma često imaju povećanu količinu organskih materija, malo kiseonika i velike sezonske i dnevno-noćne promene. U takvim uslovima malo živih organizama može da opstane. Branhiopode žive kratko, pošto i bare brzo presušuju, što znači da već desetak-petnaest dana po rođenju počinju da se razmnožavaju. Posle isušivanja bare, u sasušenoj zemlji ostaju delovi njihovih tela, kao i oplođena jaja otporna na dugotrajne suše, sve do nove kiše – kaže dr Miličić.
Dragana Miličić ističe da je njena doktorska teza rezultat dugogodišnjeg i mukotrpnog rada.
– Reč je o terenskim istraživanjima, ali i o laboratorijskom radu koji je podrazumevao veliki broj merenja, obrade podataka, prikupljanja relevantne literature, ostvarivanja kontakata i saradnje s kolegama iz inostranstva… Svaki novi podatak, bar što se branhiopodnih rakova tiče, interesantan je s obzirom na to da su još uvek relativno slabo izučeni. Posebno interesovanje postoji za račiće iz pirotskog kraja, pa se nadam da više nećemo biti ona „bela mrlja“ na karti Evrope – kaže dr Miličić.
Govoreći o svojim dosadašnjim istraživanjima dr Dragana Miličić kaže da su ispitivanja obuhvatila dosad poznate lokalitete na teritoriji Srbije, uglavnom na području Vojvodine, gde je registrovan veliki broj populacija ovih rakova.