„Neću se vratiti dok je Putin živ“: Ruski disident u Srbiji o razlozima napuštanja svoje zemlje

Ovaj opozicioni odbornik iz Sankt Peterburga stigao je u Beograd u maju, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji.

On je posle ruske invazije na Ukrajinu javno pozvao kolege iz proputinovske „Jedinstvene Rusije“ da napuste tu stranku.

Ipak, odluku da napusti domovinu doneo je još pre početka agresije.

„Ruska realnost je realnost velike neizvesnosti i skoro sve se dešava na apsolutno nepredvidiv način“.

Otišao je na nagovor majke, koja je živela u strahu za svoju bezbednost.

„Ostala je u Rusiji, bolesna je i ne želi da napusti svoj dom. Nisam siguran, ali osećam da se više nikada nećemo videti.

Mnogi njegovi drugovi ostali su u Sankt Peterburgu, od kojih su neki u zatvorima.

„Danas nemam konkretne planove, neću se vratiti dok je Putin živ“, kaže on.

Međunarodne organizacije za ljudska prava oštro kritikuju vladu u Rusiji zbog tretmana političkih neistomišljenika i njihovog zatvaranja.

Hapšenje i neizvesnost pred polazak

Svoj rodni grad napustio je 7. marta, dva dana nakon što je policija upala u njegov stan i privela ga.

„Došli su mi na vrata, razvalili ih, oborili me na pod i pretresli stan. Bilo je sedam ujutru. Uvek dođu tada. Ako vam neko zakuca na vrata u to vreme, znate da je policija“, kaže Vladimir.

On je priveden pod optužbom da je slao lažne dojave o bombama u sudu i drugim institucijama u Sankt Peterburgu.

„U istražnom zatvoru sam proveo oko šest sati, izvršili su sve pripreme da me odvedu u zatvor i nakon toga, umesto da me prevezu, odveli su me kući i rekli – idi i nemoj više da radiš loše stvari“.

U tom trenutku nije znao šta će se dalje dogoditi.

„Postojao je potpisan protokol po kome sam osumnjičen i po kome sam poslat u zatvor. Ali nisam bio u zatvoru i nisam znao zašto. Možda zato što tog dana nije bilo mesta, ali sledećeg dana možda će ih biti i možda će doći po mene.“

Istog dana policija je upala u stanove skoro 40 ljudi, uglavnom opozicionih aktivista, navodi Vladimir za RSE.

Pravi razlog za pretres i pritvaranje, prema njegovim rečima, dogodio se deset dana ranije kada su on i drugi aktivisti registrovali protest protiv rata u Ukrajini.
Bio je 24. februar. Početak ruske invazije.

„Bilo je to jutro kada mnogi ljudi još nisu bili svesni da je rat počeo. Otvorio sam oči i video neke lažne vesti. Ali onda su stigle prave vesti i bilo je strašno“.

Dani strepnje i straha okončani su kada je odleteo za Taškent, glavni grad Uzbekistana, sa sletanjem u Novosibirsk (Rusija).

„Kada sam stigao na aerodrom, nisam znao da li postoji nalog za moje hapšenje ako pokušam da napustim zemlju, nisam bio siguran. Laknulo mi je tek kada je avion poleteo. Iz Uzbekistana je otišao u Crnu Goru, a potom u Srbiju.

„Drugi put mi je laknulo kada su mi odobrili privremeni boravak jer nisam bio siguran da hoće. Možda bi mogli da odluče da sam neka vrsta opasnosti po nacionalnu bezbednost. Ali policajce nisam ni video , advokati su mi uzeli dokumenta i sve završili“. Prema njegovim rečima, Srbiju je odabrao jer građanima Rusije nije potrebna viza.

Apel da se napusti Jedinstvena Rusija

Pre dolaska u Srbiju, u aprilu je osudio rusku invaziju na onlajn sastanku opštinskog veća Sankt Peterburga.

On je pozvao odbornike proputinske Jedinstvene Rusije da „što pre tiho napuste tu stranku, pošto su odgovorni, ne samo za dosadašnje postupke vlasti, već i za ratne zločine koji se sada dešavaju na ukrajinskom tlo“.

Tekst i video svog govora objavio je na internetu.

On je odbornicima rekao da je u Rusiji danas „u potpunosti formiran režim fašističke diktature“.

„Pre svega, iz bezbednosnih razloga, definitivno ne mogu da vas pozivam na bilo kakve konkretne radnje. Neću ni da vas pozivam da ne ćutite. Svako sada bira za sebe, a ćutanje definitivno nije najgora u repertoaru akcija koje su dostupne. vama“, rekao je Volohonski u svom govoru.

Pritisci zbog podrške Alekseju Navaljnom

Pretres i pritvor nakon početka invazije na Ukrajinu nije bilo prvo takvo iskustvo za Vladimira.

U januaru 2021, policija je upala u kuću njegove majke. Bilo je to vreme protesta zbog hapšenja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Navaljni je uhapšen po dolasku u Moskvu iz Nemačke, gde je lečen od trovanja onim što su evropske laboratorije definisale kao nervni agens sovjetskog tipa, i od tada je u zatvoru. Međunarodne organizacije ga smatraju političkim zatvorenikom.

„Ne mogu da vam pokažem slike sa tog protesta. Nisam fotografisao iz bezbednosnih razloga jer su počeli da koriste naše slike sa društvenih mreža kao razlog za hapšenje“, kaže Volohonski.

Formalno – prema njegovim rečima, policija je tvrdila da u kući majke krije dokaze o „određenim” kriminalnim radnjama.

„Za nju je to bio veliki stres i verujem da je doprinelo pogoršanju njenog zdravlja. Posle toga je počela mnogo češće da me traži da napuštam zemlju.

Volohonski je tužio za pretres, ali ga je sud odbio.

Prijava zbog majice

Dva meseca kasnije, u martu 2021. godine, nekoliko odbornika Opštinskog veća u Sankt Peterburgu prijavilo ga je tužilaštvu zbog objavljivanja video snimka sa mitinga podrške Navaljnom, kao i natpisa na majici koju je nosio tokom intervjua.

„’Porno filmovi’ je naziv angažovanog ruskog pank benda. Ovo je bilo neobično čak i za naše tužioce jer su me optužili da promovišem pornografiju“, rekao je Volohonski za RSE.

Snimak sa protesta i natpis na majici odbornici su u žalbi nazvali ekstremizmom, a Volohonski je ovom prilikom dao izjavu policiji.

„Ne verujem da ’Porno filmovi’ mogu da nastupaju dok se vlast u Rusiji ne promeni“, kaže Vladimir i pušta njihovu pesmu „Rusija za nesrećne“.
Prijatelji u zatvorima

U Rusiji mu je ostalo mnogo prijatelja i političkih drugova. Neki od njih su u zatvoru.

„Trenutno nisam dobro emotivno jer moj prijatelj Saša Skočilenko ima zdravstvenih problema i bojim se da će ona umreti tokom procesa protiv nje.

Umetnica iz Sankt Peterburga i antiratna aktivistkinja Aleksandra Skočilenko uhapšena je u aprilu pod optužbom za diskreditaciju ruskih snaga.

Preti joj kazna od 10 godina zatvora jer je prijavila da je u prodavnicama u Sankt Peterburgu lepila etikete na proizvode sa nalepnicama sa informacijama o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel zatražila je njeno trenutno puštanje na slobodu u junu. Aktivisti za ljudska prava traže da se obustavi postupak protiv umetnice i poništi član Krivičnog zakonika po kome je optužena.

Zašto sam ušao u politiku?

Vladimir Volohonski je rođen 1979. godine u Sankt Peterburgu. Diplomirao je psihologiju na državnom univerzitetu u tom gradu.

„Kada su bili parlamentarni izbori 2007. godine, stranci za koju sam želeo da glasam bilo je zabranjeno da učestvuje. Za mene je to bio jasan dokaz da ne mogu da glasam za koga sam hteo i zato sam počeo da učestvujem na protestima, a kasnije da ih organizuje“.

Od 2009. do 2012. godine bio je član Političkog saveta opozicionog demokratskog pokreta „Solidarnost“.

On se povukao zbog neslaganja sa odlukom pokreta da se ne udruži sa drugim opozicionim organizacijama u protestnim akcijama.

Sin sovjetskog disidenta

Vladimirov otac bio je sovjetski disident Lev Volohonski, koji je proveo sedam godina u zatvoru pod optužbom za antisovjetsku propagandu kasnih 1970-ih.

„Uhapšen je mesec dana nakon mog rođenja. Video sam ga dva puta u životu, ali možda postoji neka genetska veza“, kaže Vladimir citirajući oca.

„A kada niste u zatvoru, niste slobodni u Sovjetskom Savezu.

Isto važi i za današnju Rusiju“, dodaje on.

Šta možete u Srbiji, ne možete u Rusiji

Za sada ostaje u Srbiji gde radi kao programer u jednoj zapadnoj IT kompaniji.

Učestvovao je na antiratnim protestima i skupovima podrške Ukrajini u Beogradu.

„Ljudi iz srpske opozicije kažu da ovde nemate slobodu. U Beogradu smo organizovali ozbiljan protest gde smo od Trga Republike krenuli do ruske ambasade. U Rusiji bi bilo apsolutno nemoguće da uradite nešto slično.

Pretnje ruskih desničara

Zajedno sa ostalim protivnicima Putinove politike i antiratnim aktivistima, on je i meta pretnji koje dolaze iz Rusije u Srbiji.

Na društvenoj mreži Telegram na meti je ekstremno desničarske organizacije „Rusko-srpski centar Orlovi“ sa sedištem u Sankt Peterburgu.

Prema istraživanju RSE, ova grupa je povezana sa desničarskim partijama u Srbiji.

„Baš juče (2. avgusta) pozvali su svoje aktiviste da mi pišu, a jedan od njih mi je napisao – ti si glupa životinja, iskreno želim da ti dođu pravi Srbi.

Nema daljih planova

Za sada nema konkretnih planova za budućnost.

„Možda ću se preseliti u neku drugu zemlju, ne znam. Teško je praviti bilo kakve planove jer pre pet meseci skoro niko od ljudi koji su sada u Beogradu nije imao ideju ni da poseti ovaj grad.

Ne zna se tačan broj ruskih državljana koji su došli u Srbiju nakon invazije na Ukrajinu.

Telegram grupe imaju hiljade članova koji razmenjuju informacije o životu u Srbiji.