Naša sagovornica potpisuje jednu od najzanimljivijih emisija na javnom servisu. Reč je o emisiji „Savremeni svetski pisci“.
Neda Valčić Lazović je ugošćujući neke od najbriljantnijih umova današnjice uspela da nas podseti šta znači raditi dobre intervjue koji su možda najzahtevnija novinarska forma. Svojevremeno je i objavljena knjiga najzanimljivijih intervjua u knjizi „Sve što ne kažem pogrešno je“. Zato je prvo i pitamo kako je javnost reagovala na knjigu i možemo li očekivati nastavak knjige:
– U knjizi sam pokušala da, osim intervjua, dočaram i atmosferu razgovora i sve ono što se dešavalo iza kamere – tu nisu samo intervjui već i priča o susretu sa piscima, o putu u nepoznato, o nekom pogledu ili osmehu… Mnogima se dopalo. Otada sam razgovarala sa dosta pisaca – kad budem pravila pauzu u intervjuima, rado ću pisati o njima.
*Šta je tajna odličnog intervjua, zbog čega gledaoci pre svega i gledaju „Svetske pisce“?
– Razmena energije je polazna tačka svakog razgovora: treba da prenesete energiju sa tačke A, na kojoj ste vi, do tačke na kojoj je vaš sagovornik. I da se onda ta energija prenese na gledaoca. Podrazumeva se da se dobro pripremite, da vas prepreke ne plaše, da osećate svog sagovornika. Od mojih pisaca sam naučila mnogo, a mislim da je to slučaj i sa ljudima koji gledaju moje emisije.
*Susreli ste se sa nekim od najvećih umova planete. Ima li nekog susreta koji posebno pamtite?
– Pamtim beogradsku šetnju sa Orhanom Pamukom, nemir inače staloženog Gintera Grasa na Salonu knjiga u Parizu, eksplozivni smeh Marija Vargasa LJose u Madridu, jurnjavu po FDU za Alenom Rob-Grijeom – ne mogu da nabrojim sve slike koje su postale deo mog emotivnog prtljaga. Ipak, najbolje pamtim susret sa francuskim nobelovcem Žan-Mari Le Klezioom, koji je najčešće nevidljiv ne samo za novinare već i za svoje agente i izdavače. Susret sa njim je filmski scenario – telefonski poziv sa nepoznatog broja, suludi dogovor da se sretnemo ispred napuštene crkve u Bretanji, Le Klezio koji nas vozi makadamskim putem do usamljene kuće na litici. U toj kući na kraju sveta sam napravila jedan meni izuzetno drag razgovor…
*Možete li nam otkriti u društvu kojih pisaca će gledaoci uživati?
– Ove jeseni počeo je da se emituje mini serijal o piscima koji žive i stvaraju u NJujorku. To je zapravo jedan mogući pogled na ono što se dešava na literarnoj sceni Velike jabuke – nije lako dogovoriti četiri intervjua u pet dana sa autorima koji su prezauzeti a vi stižete iz Evrope (bez kofera koji je zalutao)… Srela sam se sa čuvenim prozaistom Majklom Kaningemom, koji je istinska zvezda u Americi – o njega se otimaju i izdavači, i novinari, i univerziteti, i filmska industrija u Holivudu. Nasmejan i srdačan, širom nam je otvorio vrata svog minijaturnog stana u Grinvič vilidžu – mislim da je razgovor razbarušen i razigran baš kao i sam Kaningem. Drag mi je bruklinski susret sa Siri Hustvet, renomiranom književnicom koja se bavi i fikcijom i psihijatrijom i likovnom kritikom i filozofijom, autorkom britke misli i erudicije. Tu je i razgovor sa, iz književnih i vanknjiževnih razloga, najtraženijim piscem na svetu – Salmanom Ruždijem koji od 2000. živi u NJujorku.
*Da li je bio izazov doći do Salmana Ruždija?
– Pravi izazov! I zbog toga što je veliki pisac, a i zbog toga što je do njega teško doći. Zapravo, tu privilegiju imaju jedino novinari CCN-a i BBC-ija… Tri godine sam pisala – najpre njegovom američkom i engleskom izdavaču, pa američkoj Akademiji za književnost i umetnost čiji je član, te Univerzitetu na kojem predaje. Odgovor je uvek bio – ne! A onda sam zatražila malu “pomoć prijatelja” i Ruždi je, pomalo nerado, prihvatio… Možda i zbog toga što i dan-danas živi u posebnom režimu života. Iako se zvanični Iran još 1998. ogradio od fatve, smrtne kazne koju je protiv Ruždija 1989. izrekao Ajatolah Homeini zbog romana “Satanski stihovi”, ona nije povučena te je ta pretnja još uvek “na snazi”. Samo snimanje se odvijalo u posebnim uslovima, i u gluvoj sobi; povrh svega, bila je potrebna i zvanična izjava da u intervjuu neće biti političkih pitanja. Zanimljivo je da je Ruždi govorio i o politici…
U društvu nobelovaca
Mnogo je značajnih ljudi bilo u emisiji „Savremeni svetski pisci“. Prisetićemo se samo nekih razgovora i to sa Marijom Vargas LJosom, Orhanom Pamukom, Ginterom Grasom i Jan Mari Gistav Le Klezioom, dok razgovor sa Josifom Brodskim nije sačuvan. Tu su i filozofi Žan Bodrijar, Alen Badju, Mišel Onfre, Edgar Moren, Režis Debre, pa velika imena – Alen Rob-Grije, Peter Handke, Alesandro Bariko, Klaudio Magris, Amos Oz, David Grosman, Julija Kristeva, LJudmila Ulicka, Đerđ Konrad, Pol Oster.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
