Nedelja privatnosti: Zdravstveni podaci građana ugrožavani više puta tokom pandemije

 Ovo je zajednička poruka sa panela “Obrada podataka o ličnosti za vreme pandemije” organizovanog drugog dana „Nedelje privatnosti“ kojom grupa organizacija civilnog društva obeležava Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, 28. januar.

Zdravstveni podaci građana spadaju u grupu najosetljivih ličnih podataka i u načelu je njihova obrada zabranjena. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti pripisuje pod kojim uslovima se mogu obrađivati ovi podaci. Međutim, borba protiv pandemije pokazala je da to nije uvek tako u praksi, da je znanje državnih organa po pitanju bezbednosti ličnih podataka građana nedovoljno i da je bilo mnogo propusta. Glavne zamerke odnose se na nedovoljnu zaštitu ličnih podataka pacijenata koji su deo informacione baze covid 19, zatim na netransparentnost vlasti kod najavljivanja masovnog nadzora građana, kao i na propuste na portalu e-zdravlje putem kog se građani izjašnjavaju i prijavljuju za vakcinaciju.

„Vakcina je trenutno najvrednije javno dobro i važno je da građani znaju kako se ono raspodeljuje. Nije sigurno da se to kroz portal e-zdravlje može najjasnije pratiti. Nejasno je kako se ljudi pozivaju na vakcinaciju prema evidenciji na tom portalu, po kojim kriterijumima dobijaju pravo prvenstva. Ovo je ogroman prostor za diskriminacijiu i toga se najviše pribojavamo“, rekao je Đorđe Krivokapić iz SHARE fondacije koji je moderirao ovaj panel.

Nevena Ružić, ekspertkinja za zaštitu prava na privatnost iz Fonda za otvoreno društvo, analizirala je formular za iskazivanje zainteresovanosti za vakcinu koji građani popunjavaju na portalu e-zdravlje. Prema njenoj proceni kritični delovi ovog formulara odnose se na pitanje kojim se traže podaci o „zdravstvenim problemima“ i „specifičnim oboljenjima“, kao i sa činjenicom da će ovlašćeno lice organa vlasti (u ovom slučaju Insituta za javno zdravlje „Batut“) raditi obradu ovih podataka. Takođe, identifikacija putem matičnog broja građana, po njenom sudu, nije adekvatan izbor.

Napor države da, koristeći tehnologiju, ubrza i poboljša borbu protiv pandemije svi učesnici su pohvalili ali i naglasili da je važno da držva bude u stanju da i u tim vandrednim okolnostima štiti privatnost svojih građana.

„Pohvalno je što je tako brzo napravljena informaciona baza covid 19 ali je za veliku brigu i kritiku to što je ova baza odmah kompromitovana i to na dva načina. Najpre, javno je bila dostupna šifra za ulazak u ovu bazu pa je, praktično, bilo ko mogao da vidi podatke o pacijentima a potom, i sumarni podaci o broju zaraženih, lečenih u bolnicama i preminulih bili su ozbiljno dovedeni u pitanje nakon izveštavanja istraživačkih novinara“, rekla je Jelena Adamović iz SHARE fondacije, jedna od autorki „Vodiča za zaštitu podataka o ličnosti za vreme pandemije“.

I druge, razvijenije demokratske države prošle su kroz brojne izazove kad je reč o zaštiti privatnosti građana i borbi protiv pandemije. Neke vlade izabrale su masovni nadzor putem aplikacija kao put za praćenje i kontrolu širenja infekcije. Naša Vlada je, podsetila je Ana Toskić Cvetinović, iz organizacije Partneri Srbija, saopštila da odustaje od aplikacije za masovni nadzor koju je već razvila a da građani nisu ni znali da se radi na ovom rešenju. „U Srbiji je postojala neka forma masovnog nadzora ali mi ne znamo tačno koja. O tome znamo jedino iz delova izjava predsednika Srbije koji je, jednom prilikom rekao „pratimo kontakte iz Italije“ a drugom „da ako neko ostavi mobilni naći ćemo još neke načine kako da ga pratimo“, rekla je advokatica Dunja Tasić iz SHARE fondacije. Ona je podsetila i na to da su kamere postavljene po Beogradu koje prepoznaju lica korišćene u vreme vanrednog stanja ali nije jasno da li u svrhe suzbijanja pandemije ili nečeg drugog.

Dragana Stojković iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je rekla da ni u javnom, ni u privatnom sektoru još uvek ne postoji dovoljno jaka svest o važnosti zaštite podataka pa ni o posledicama koje kršenje ovog prava donosi.

Bojana Kostić, istraživačica u polju ljudskih prava i digitalnih tehnologija, koja živi i radi u Holandiji, ispričala je kako je u ovoj zemlji doneta sudska presuda koja zabranjuje da državni organi međusobno dele prikupljene podatke o ličnosti. Ipak, nedavni skandal sa „profilisanjem“ građana preko etničkog porekla prezimena pa dovođenje tog podatka u vezu sa sumnjom da nisu platili porez, imao je za posledicu pad holandske vlade i pokazao da i daleko razvijenije zemlje još uvek imaju ogromne probleme u regulisanju i očuvanju prava na privatnost građana.

Sutra, trećeg dana Nedelje privatnosti, tema panela biće kako novi Nacrt Zakona o socijalnoj karti tretira privatnost građana a moderator je organizacija A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava.

„Nedelja privatnosti“ je onlajn manifestacije koju “Partneri Srbija” organizuju zajedno sa Share fondacijom, udruženjem A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beogradskom otvorenom školom, i udruženjima ATINA i “Da se zna”, povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti koji se u svetu obeležava 28.januara.