U Nedelji sećanja i zajedništva škole beleže crnu statistiku: Dokle više?

Šesnaestogodišnjak je u Bačkoj Palanci nasrnuo na bivšeg profesora i naneo mu teške povrede, u jednoj zemunskoj osmoletki četvrtak je navodno potegao nož na vršnjaka, a roditelji učenice petog razreda iz sela kod Malog Crnića obelodanili su da je devojčica duži vremenski period zlostavljana od strane drugih učenika.

U toj istoj nedelji kada treba da se kao društvo sećamo žrtava majskog masakra i ubistva trinaestogodišnjeg dečaka u Niškoj Banji, zabeležen je incident kome je visoki funkcioner SNS i kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić oduzeo i bacio telefon aktivisti na Savskom keju, čemu su prethodili međusobna rasprava i teške reči okupljenih.

A Nedelja sećanja i zajedništa počela je saopštenjem novosadskog odbora SNS koji na najgrublji način vređa Dinka Gruhonjića i opoziciju koja je napravila koalicioni dogovor pred predstojeće lokalne izbore u tom gradu, nazivajući ih lopovima i srbomrscima.

„Udružili se svi zajedno u jednu splačinu, nalik na onu koju alkoholičar povrati posle teškog pijanstva…Kad pogledate sve te njuške, šta su oni nego jedna najobičnija splačina“, deo je rečnika novosadskih naprednjaka koji valjda treba da predstavlja pristojnu Srbiju, kako reče njihov lider.

I kada čovek pogleda samo ova dva detalja, koji su prošli bez ikakve reakcije nadležnih, ne može da se ne zapita kakvom promocijom kulture nenasilja treba da se bave škole ako u javnom prostoru svakodnevno svedočimo agresivnom ponašanju, bahaćenju, vređanju, koje nije svojstveno samo predstavnicima vlasti, već i pojedinim opozicionarima.

Zbog čega se iščuđavamo da se u prethodnih godinu dana od majskih tragedija stanje u školama nije popravilo, već je, naprotiv, još gore, kada baš ništa nije urađeno da se spreči popularizacija nasilja?

Šta je vlast, ukljućujući i prosvetnu, uradila da se tome stane na put, osim što je pravila kozmetičke izmene u propisima koje se ne odnose na prevenciju, već na postupanje kada je do incidenata već došlo?

Mesecima posle slučaja „izmaknute stolice“ nastavnici u Trsteniku trajalo je usaglašavanje mera za smanjenje nasilja u školama.

Trebalo je da se dogodi „Ribnikar“ da bi nadležni, takođe nekoliko meseci kasnije, usvojili zakonske izmene koje suštinski nisu ništa promenile.

Ni to što su prosvetni radnici prekidali rad i izlazili na ulicu tražeći zaštitu za sebe i svoje đake nije imalo efekta.

Rezultata neće biti ni posle novog jednodnevnog protesta, najavljenog za 16. maj.

Dokle više, pitaju se prosvetari, i sami svesni da je pitanje dana kada će škole nastaviti da beleže crnu statistiku.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.