Nedeljom u Vašingtonu zabranjeno točenje alkohola

„Po zakonu nijedna zgrada ne sme biti veća od deset spratova. Ovo je učinjeno zbog Kapitola, američkog parlamenta, koji mora da dominira nad svim ostalim građevinama“, piše Vreme u tekstu „Vašington jedina varoš na svetu u kojoj se ne glasa“.

Na 600.000 stanovnika – piše Vreme – 200.000 automobila. Što nije rekord, podseća autor i napominje da u Holivudu „svaki drugi stanovnik tera sopstvena kola“. Od zanimljivosti Vreme izdavaja i to da u gradu živi 150.000 crnaca, te da u državnim službama radi 120.000 ljudi. Kako bi svi oni posao obavljali kako treba u Vašingtonu je od subote uveče do ponedeljka ujutru te 1938. bilo zabranjeno točenje alkohola.

Osim toga, u Vašingtonu niko nema pravo glasa, jer se smatra da bi vladin aparat imao mnogo veliki uticaj i da „raspoloženje stanovništva tako ne bi došlo do punog izražaja“. I dok Kapitol naziva „najimpozantnijom zgradom“, o Beloj kući autor teksta u Vremenu ima drugačije mišljenje.

– Najneuglednija zgrada je čuvena Bela kuća, rezidencija pretsednika republike. Mala, jednospratna zgrada izgubljena u vrtu sa vodoskocima iznenađuje svojom jednostavnošću – piše Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Gotova cela naslovna strana Pravde tog četvrtka 18. avgusta 1938. bila je rezervisana za autorski tekst stalnog dopisnika iz Pariza dr. Sv. Petrovića koji je u tekstu pohvalno pisao o „velikom prijatelju našeg naroda“, francuskom državniku i „budućem pretsedniku države“ Eduaru Eriu. Tek po koji red na naslovnici Pravde ostavljen je za vesti poput one iz Londona da se lord Halifaks vratio sa odmora ili one iz Rima da je izvedena drama „Peters Ajbston“.

Pravda izveštava tog dana i o tome da „Sjedinjene Države napuštaju politiku usamljenosti“, ali i da se u španskoj Estramaduri i dalje vode ogročene borbe između republikanaca i nacionalista za rudnik žive Almaden.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.