Nedopustivo da se akreditacija shvata kao orkan koji treba preživeti

– Upravni odbor NAT je formiran u zakonskom roku, pre oko mesec dana. Na svojoj konstitutivnoj sednici je usvojio i predlog Statuta, što je preduslov za raspisivanje konkursa za direktora, kao i za članove Komisije za akreditaciju. Međutim, saglasnost Vlade na Statut još nismo dobili, što je usporilo dalji postupak, ali očekujemo da će to biti završeno iduće nedelje. Potom sledi raspisivanje konkursa, prijavljivanje kandidata, razmatranje prijava, zatim Nacionalni savet za visoko obrazovanje sačinjava predlog kandidata za Komisiju za akreditaciju, o čijem izboru konačno odlučuje Upravni odbor NAT. Tek nakon toga se može pristupiti konstituisanju Komisije za akreditaciju i početku njenog rada. S obzirom na to da predstoji dosta prethodnih radnji i da je u pitanju vrlo odgovoran i delikatan postupak, realno je očekivati da će Komisija za akreditaciju početi sa radom tek za par meseci – ističe Avramović.

* Ima li osnova za strahovanje da Komisija neće biti nezavisna, pošto se po zakonu članovi biraju na predlog Nacionalnog saveta (u kojem država ima većinu), vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola i obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja?

– Očekuje se da će Nacionalni savet za visoko obrazovanje predložiti za Akreditacionu komisiju bitno veći broj kandidata od onoga koji se bira, što će omogućiti Upravnom odboru NAT da dođe do najkvalitetnijih članova. Osim toga, Upravni odbor ima i zakonom predviđeno pravo da po potrebi razrešava članove Komisije. U svakom slučaju, za razliku od dosadašnje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), koja je u velikoj meri bila na različite načine vezana za Ministarstvo prosvete, pre svega finansijski, sada je NAT telo koje je znatno nezavisnije od države. NAT ima svojstvo pravnog lica poput agencije, ima sopstvenu organizaciju, svoje službenike, sopstveno finansiranje, što svakako obezbeđuje veći stepen samostalnosti i veću otpornost na spoljne uticaje.

* Predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić je u intervjuu Danasu nedavno izjavio da je reakreditacija u visokom obrazovanju neophodna. Slažete li se sa njegovim stavom?

– Zakonom o visokom obrazovanju je predviđeno da se postupak akreditacije sprovodi svakih sedam godina, a većina visokoškolskih ustanova će po prirodi stvari u narednih par godina morati da prođe kroz taj proces. Pored takve reakreditacije koja je nezaobilazna, zakon predviđa i spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova koju sprovodi Komisija za akreditaciju u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa, što se može takođe smatrati jednim oblikom reakreditacije. Drugim rečima, postoji dovoljno zakonskih mogućnosti da se vrši ne samo provera, nego kontinuirano obezbeđivanje i podizanje kvaliteta visokoškolskih ustanova.

* Kako komentarišete zamerke ENKVA, upućene KAPK, i na koji način će njihove primedbe biti uvažene? Imate li plan kako da se otklone nedostaci na koje je ENKVA ukazala?

– Kao evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, ENKVA je Srbiju u martu, iz punopravnog članstva, stavila na dve godine u status „člana pod nadzorom“, pre svega zbog toga sto smatraju da KAPK nije imao nezavisan položaj u odnosu na Ministarstvo prosvete. Prvi korak ka otklanjanju zamerki je već učinjen na normativnom planu, prvenstveno zbog toga što je NAT novim zakonskim rešenjima stekao institucionalnu i finansijsku nezavisnost, koja omogućava nesmetano odvijanje njegovog rada. Novi zakonski okvir nam omogućava da NAT i organizaciono bude razuđeniji i specijalizovaniji, što ce doprineti donošenju stručnih odluka o akreditaciji i spoljašnjoj proveri kvaliteta, jer planiramo oslonac na odgovarajuća ekspertska tela i druge oblike otvorenosti. Veća uloga spoljnih eksperata i stručnjaka iz inostranstva će biti jedan od prioriteta NAT, što će verovatno dobrim delom doprineti otklanjanju postojećih zamerki.

* Da ne bude zabune, diplome izdate na našim visokoškolskim ustanovama nisu sporne, iako su neki pokušali izveštaj ENKVA da prikažu u tom svetlu. Pretpostavljamo da delite ovaj stav.

– Naravno, ENKVA niti ima takva ovlašćenja, niti su njihove primedbe imale takvu konotaciju. NJihov cilj je isključivo preventivan i korektivan, o čemu govori i činjenica da je ostavljeno dovoljno vremena da se primedbe otklone. To što pojedini u okruženju dramatizuju nalaze ENKVA i pokušavaju da im daju veći značaj nego što oni imaju, govore o nekoj drugoj njihovoj potrebi. Uostalom, naše diplome su bile validne i pre nego što smo postali članica ENKVA.

* Izjavili ste da će zadatak NAT biti provera kvaliteta? Na koji način?

– Provera kvaliteta se podrazumevala i u radu dosadašnje KAPK, ali je sada potrebno da krenemo korak dalje, koji uključuje ne samo proveru, nego obezbeđivanje i podizanje kvaliteta visokoškolskih ustanova. To podrazumeva da se kroz našu aktivnost, na različite načine koje nameravamo da razvijamo, kreira svest visokoškolskih ustanova da je u njihovom interesu da kontinuirano vode računa o kvalitetu, a ne samo o dohotku koji će ostvarivati. Nedopustivo je da se akreditacija i provera kvaliteta shvataju kao periodično nužno zlo ili orkan koje treba preživeti, pa dalje nastaviti po starom. Ili, što je još gore, a često se dešavalo, da se fingira kadrovsko stanje ili neki drugi parametri u vreme akreditacije, na primer privremenim zapošljavanjem nastavnika, a da se potom, kada „orkan“ prođe, otpuštanjem i na druge načine ugroze standardi koji su prikazani. Visokoškolske ustanove moraju shvatiti da na takve načine u stvari varaju sebe i svoje studente, jer će na srednji rok i one same biti gubitnici. Samo će diplome kvalitetnih visokoškolskih institucija, sa prestižnim nastavnim kadrovima, modernim nastavnim planovima i programima, kvalitetnim uslovima za studiranje, bogatom međunarodnom razmenom nastavnika i studenata, postepeno privlačiti sve više novih studenata, naročito onih iz inostranstva, a one druge će se postepeno gasiti. Sigurno će za to biti potrebno vreme, ali jednom se mora početi. No, već se i sada na našem tržištu rada, pogotovo u privatnom sektoru, primećuje tendencija da poslodavac sve češće zapošljava one mlade ljude koji donose diplome sa kvalitetnijih i prestižnijih visokoškolskih ustanova.

Promene

* U javnosti je mnogo puta govoreno o lošim stranama akreditacionog procesa. Da li će se menjati standardi za akreditaciju i treba li uopšte nešto menjati?

– U nadležnosti NAT nije kreiranje standarda za akreditaciju, već njihova primena. U eventualnoj promeni standarda glavnu ulogu ima Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Na Akreditacionoj komisiji je da ih pravilno, stručno i nepristrasno primenjuje, što naravno ne isključuje mogućnost da se Nacionalnom savetu daju određene sugestije i u pogledu moguće modifikacije standarda. Sigurno postoji prostor za fino doterivanje standarda za akreditaciju, ali mislim da ni dosadašnji standardi u osnovi nisu loši, već glavni problemi leže u njihovoj primeni, kao što je to često slučaj i sa našim zakonima. Što se tiče rada NAT, nameravamo da, kako bismo svoj deo posla obavljali što uspešnije, u prateće službe dovedemo najstručnije ljude, da sastavimo veoma kompetentnu Komisiju za akreditaciju, da se oslanjamo na iskustva drugih država, kao i na veći broj eksternih eksperata. Glas privrede i studenata će takođe biti prisutniji u našem delovanju, što može dodatno učiniti rezultate rada NAT kvalitetnijim.