Rukovodilac Radarskog centra „Bešnjaja“ Svetlana Biljić izjavila je FONETU da njihove protivgradne stanice imaju samo po tri rakete što je nedovoljno za uspešnu protivgradnu zaštitu deset opština Šumadije i Pomoravlja. Ona je rekla da je ta količina „dovoljna za jedno dejstvo“, ali bi u slučaju potrebe uzastopnog dejstva „nastao veliki problem“.
Rukovodilac Radarskog centra „Bešnjaja“ Svetlana Biljić izjavila je FONETU da njihove protivgradne stanice imaju samo po tri rakete što je nedovoljno za uspešnu protivgradnu zaštitu deset opština Šumadije i Pomoravlja. Ona je rekla da je ta količina „dovoljna za jedno dejstvo“, ali bi u slučaju potrebe uzastopnog dejstva „nastao veliki problem“.
– Prekjuče smo dobili 100 raketa za popunu protivgradnih stanica tako da sada svaka stanica ima po tri rakete. To je dovoljno za jedno dejstvo na teritoriji celog poligona, ali nije dovoljno za slučaj uzastopnog delovanja u dva dana jer bi tada nastao veliki problem – rekla je Biljić.
Preko 30 odsto škarta
Hidrometeorološki zavod Srbije je naručio protivgradne rakete srednjeg dometa do šest kilometara, što je uslovljeno dozvolama Civilne kontrole leta, a stručnjaci HMZS su Beti rekli da su se u velikom nevremenu, koje je valjevsku opštinu zahvatilo 27. maja, gradonosni oblaci formirali na visini od devet kilometara.
Prema oceni stručnjaka HMZS, kvalitet protivgradnih raketa pojedinih proizvođača nije na zadovoljavajućem nivou, jer se procenat „škarta“ kreće i preko 30 odsto, što sistem čini nepouzdanim.
Izvori agencije Beta iz „Krušika“, međutim, tvrde da „dobar deo problema“ u funkcionisanju Protivgradne odbrane Srbije proističe i iz činjenice da odbrana od grada u Republici Srpskoj gotovo da i ne postoji posle raspada bivše Jugoslavije. Prema tim izvorima, dobar deo zapadne Srbije ne može se uspešno braniti dok se ne uspostavi sistem protivgradne odbrane na Majevici “ zbog toga što već formirani gradonosni oblaci stižu preko Drine“.
Ona je navela da je od početka sezone protivgradne zaštite 15. aprila Radarski centar „Bešnjaja“ ispalio ukupno 761 raketu.
– U protekle tri nedelje dejstvovali smo sedam puta. Tom prilikom ispaljene su 674 protivgradne rakete, a tokom cele prošle sezone utrošeno je ukupno 1.000 projektila što govori da je ova sezona znatno žešća nego prošla – rekla je Biljić.
I pored toga, grad je oštetio oko 20 hektara vinograda u okolini Ćuprije, u području stanice Mijatovac, i još toliko voćnjaka u Masloševu u okolini Topole.
Radarski centar „Bešnjaja“, na Crnom vrhu između Jagodine i Kragujevca, sa 132 protivgradne stanice štiti od gradonosnih oblaka teritoriju deset opština Šumadije i Pomoravlja i površinu od 487.200 hektara.
Ni Radarski centar Hidrometeorološkog zavoda Srbije (HMZS) na Blizonjskom visu kod Valjeva i dalje nema dovoljno protivgradnih raketa. Raketa, neophodnih za odbranu od jakog nevremena, koje je i ove nedelje pogodilo područje Valjeva, nema dovoljno na oko 200 protivgradnih stanica, koje koordinira taj Radarski centar.
Dežurni u tom centru kazali su da o nabavci protivgradnih raketa odlučuju rukovodioci HMZS, dodajući da imaju najave da će optimalan broj raketa na stanicama u zapadnoj Srbiji biti „oko 20. juna“.
Iz Radarskog centra na Blizonjskom visu ranije je saopšteno da je od 23. maja, od kada su dejstva bila „učestana i gotovo svakodnevna“, ispaljeno oko 1.500 raketa. Grad je, međutim, ozbiljne štete usevima, voćnjacima i povrtnjacima naneo u opštinama Koceljeva i Valjevo, dok je manjih šteta bilo i u opštini Ub.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
