Nedostatak medijskog pluralizma i naklonjenost vlasti tabloidima pogodno tlo za dezinformacije

Na onlajn debati čiji su učesnici predstavnici Evropske službe za spoljne poslove, Evropske federacije novinara, kao i predstavnici domaćih medija koji se bave proverom činjenica i novinari, razgovarali su o delotvornosti Evropskog Kodeksa dobre prakse u borbi protiv dezinformacija, kao i o glavnim problemima sa kojima se suočavaju mediji širom sveta pa tako i u Srbiji.

Prema podacima Raskrinkavanja, tokom 2020. godine samo pet tabloida iz Srbije objavilo je na naslovnim stranama 1.172 lažne vesti.

Naime, istraživanja pokazuju da oko 83 odsto evropljana prepoznaje opasnost dezinformacija po demokratiju. U tom smislu, ovaj Kodeks predstavlja prvi dokument u svetu koji se bavi regulisanjem dezinformisanja, a potpisale su ga i gigantske platforme kao što su fejzbuk, tviter i TikTok.

S tim u vezi, član Komisije za žalbe Saveta za štampu Bojan Cvejić predočava kako se tradicionalni mediji u Srbiji nose sa dezinformacijama.

“Mi u Danasu možda nismo dobar primer za celu sliku Srbije, jer se trudimo da proveravamo informacije, naročito one koje dolaze sa društvenih mreža. Posao novinara je da proveri svaku informaciju, ali većinski mediji to ne rade, žele da budu što brži i teže većoj čitanosti. Većina štampanih medija kod nas su tabloidi. U Savetu za štampu o pritižbama možemo da odlučujemo samo kada dobijemo prigovore, a taj broj iznosi pet do deset žalbi mesečno”, objašnjava Cvejić.

Kada je reč o komentarima koji mogu odvesti do lažnih vesti, Cvejić ukazuje na koji način Danas reguliše ovaj sadržaj.

“Na portalu Danasa imamo premoderaciju komentara, tako da ne može biti objavljen pre nego ga administrator odobri. Ne puštamo komentare koje šire mržnju, ali ni botovske komentare”, kaže Cvejić.

Generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutiereš apeluje da je novinarstvo javno dobro, te da su uslovi za smanjenje dezinformacija sloboda medija ali i pluralizam.

“Tu sam da branim osnovna prava evropskih građana – da imaju pristup ispravnim i besplatnim informacijama. Kako je rekla Hana Harent, onog trenutka kad ne budemo imali slobodnu štampu, sve može da se desi – ukoliko svi uvek lažu neće biti posledica da svi veruju u laži već da niko ništa neće verovati. Poverenje u medije pada godinama, političarima je cilj da se umanji snaga medija. Ono što mi promovišemo jeste verovanje da je najbolji protivotrov pluralističan medijski sistem, te da bi EU trebala da obezbedi nezavisno novinarstvo i slobodu štampe dobim uslovima za novinare”, ukazuje Gutiereš.

Da je Srbija jako pogođena nedostatkom pluralizma ali i povlašćivanjem tabloida od strane vlasti podseća Cvejić, uz skretanje pažnje na diskriminisanje kritički nastrojenih medija.

“U Srbiji nemamo zdrav ekosistem, a pluralizam koji postoji nije ravnopravan. Većina najčitanijih medija su neprofesionalni. U Srbiji imamo veći problem sa manipulacijom i propagandom nego sa dezinformacijama na društvenim mrežama. To dolazi kako iz medija, tako i kroz izjave političkih aktera što podržavaju većinske medije koji ne poštuju kodekse. Najveći problem je što najviši predstavnici vlasti daju legitimitet takvim medijima, daju intervjue za njih, hvale njihove novinare i urednike dok diskredituju sve koji se profesionalno bave informisanjem”, zaključije Cvejić.

Jovana Prešić projektna koordinatorka Istinomera, ukazuje na to kako Istinomer funkcioniše i na koji način se umrežava sa drugim platformama radi širenja područja svog delovanja.

“U julu 2020. godine postali smo zvanični partner fejzbuka na programu za nezavisnu proveru informacija. Svakodnevno skeniramo sadržaj koji se objavljuje na platformama, procenjujemo informacije koje smatramo dezinformacijama a koje su dospele do velikog broja građana. Kada ih detektujemo, kolege napišu članak o tome zbog čega informacija nije validna. Svi korisnici koje detektujemo da su objavili dezinformaciju mogu da je isprave, jave nama i mi im ispravimo ocenu“, ilustruje Prešić.

Ona dodaje da Istinomeru nije omogućeno da ocenjuje izjave i objave političara, te da je moguće oceniti objavu ukoliko nije podeljena od strane političara ili stranaka.

Iako je broj dezinformacija koje kruže Zapadnim Balkanom i dalje zabrinjavajući, šefica grupe za strateške komunikacije za Zapadni Balkan Evropske službe za spoljne poslove Jasna Jelisić ukazuje da fakt čekeri ipak rade izvanredan posao „prečišćavanja“ lažnih vesti.

„Njihov rad značajno je doprineo smanjenju dezinformacija. Znamo da se dezinformacije ne zaustavljaju na granicama, zato je važno da sve zemlje sarađuju. Da bi se sa ovim izazovom suočilo, značajna je politička podrška i međusobna saradnja kao što se odvija recimo između Danas i Istinomera. Pored toga, važno je uključenje naučne zajednice i provera informacija“, objašnjava ona i podseća da je Kodeks dobre prakse važan element za napredak na tom polju.

Zbog suočenosti sa navedenim problemima, Evropska komisija je još 2018. godine izdala Komunikaciju o suzbijanju dezinformacija na internetu, što je bila osnova za usvajanje Kodeksa dobre prakse u suzbijanju dezinformacija, kao seta principa za odgovor na taj trend u javnoj onlajn sferi.

Kodeks su potpisale vodeće onlajn platforme, trgovačke asocijacije i novinarska udruženja koje su se dobrovoljno obavezale da će poštovati principe dokumenta i sprovoditi politiku za njihovo postizanje, a u pripremi je ojačani Kodeks dobre prakse, koji neće biti obavezujući u Evropskoj uniji.