Nedostatak političke volje koči procesuiranje zločinaca

To je ocenjeno juče na regionalnoj konferenciji o ratnim zločinima BIRN-a održanoj u Sarajevu.

Niko se iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine nije pojavio na ovom skupu, pod izgovorom da je u toku izbor novog tužioca za ratne zločine.

I dok su predstavnice tužilaštava Hrvatske, BIH i Crne Gore govorile o uspešnoj regionalnoj saradnji, Kevin Hjuz iz Haškog tribunala je naglasio da to nije dovoljno, već da je potrebna politička volja, odnosno politički sporazum država regiona da bi se procesuirali svi predmeti, poput slučajeva visokorangiranih zvaničnika.

Pravni savetnik glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca je naglasio i da se pod hitno mora rešiti pitanje ekstradicije, da se dokazi i podaci brže prebacuju iz tužilaštva u tužilaštva, te da je potreban strateški prilaz regionalnoj saradnji.

– Manjak političkog poverenja je kada zemlje ne žele da izruče svoje državljane – istakao je Hjuz, podsećajući da je regionalna saradnja uokvirena i u poglavljima 23 i 24 pregovora Srbije sa EU i iskazao razočarenje zbog toga što niko iz Tužilaštva Srbije nije došao na konferenciju u Sarajevo, kao što se niko nije pojavio ni na nedavnom regionalnom skupu održanom na Brionima.

Gordana Tadić iz Tužilaštva BiH, navela je da regionalna saradnja neupitna, i da je na visokom nivou, ukazujući i na to da se najveći broj predmeta nalazi upravo u ovom sudu.

– Mi imamo 35 tužitelja, ali i veliki broj predmeta. Optužili smo preko 600 osoba – naglasila je Tadić i dodala da je Haški tribunal mnogo pomogao Tužilaštvu BiH u procesuiranju ratnih zločina.
Lidija Vukčević, specijalna tužiteljka Tužilaštva Crne Gore, podsetila je da je broj predmeta u ovom sudu znatno manji – šest slučajeva je procesuirano. Kako je ukazala, regionalna saradnja je neophodna, jer su problemi svih tužilaštava isti, poput obezbeđenja dokaza.

Jasmina Dolmagić, zamenica glavnog tužioca Državnog odvjetništva Republike Hrvatske, takođe je ukazala da je saradnja zemalja u okruženju neophodna, ali i postizanje jednakih ili skoro pa jednakih kriterijuma i standarda kako bi se uspešno procesuirali ratni zločini. Upitana zašto hrvatsko zakonodavstvo ne poznaje udruženi zločinački poduhvat kao zločin, ona je odgovorila da uvek ima načina da se prevaziđe taj deo i uspešno procesuiraju zločini.

Tokom rasprave, u punoj sali Hotela Sarajevo, bilo je reči i o neizvršavanju kazni, nezavisnosti sudova za ratne zločine i problemima s kojima se suočavaju, paralelnim istragama, ali i međunarodnoj pravnoj pomoći.

Kosovo i barijere

Tužilac Euleksa Čarls R. Hardvej je napomenuo da političke saradnje Srbije i Kosova nema, da je to tragično, jer tako žrtve i albanske i srpske nacionalnosti ostaju bez pravde. On je istakao da nema informacije ko će biti optužen pred Specijalnim sudom za OVK, dodajući da je jedan od problema ekstradicija, ali i da su pred Kosovom brojne barijere, poput te da pet zemalja EU i dalje ne priznaje nezavisnost te zemlje.