Hrvatska je umereno napredovala u zaštiti ljudskih prava, nedovoljno u uklanjanju prepreka za povratak i reintegraciju srpskih izbeglica, dok je u Bosni i Hercegovini bilo napretka u suđenju za ratne zločine, ali ne i po pitanju povratka, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča.
Hrvatska je umereno napredovala u zaštiti ljudskih prava, nedovoljno u uklanjanju prepreka za povratak i reintegraciju srpskih izbeglica, dok je u Bosni i Hercegovini bilo napretka u suđenju za ratne zločine, ali ne i po pitanju povratka, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča.
U izveštaju u četvrtak objavljenom u Vašingtonu ukazuje se da ključni problemi u Hrvatskoj ostaju posledice rata. „Nedovoljan je napredak u uklanjanju preostalih problema za povratak i reintegraciju srpskih izbeglica“, navodi HRW. Ova organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Njujorku ocenjuje, međutim, da je bilo izvesnog napretka u procesuiranju zločina u vreme rata, ali da su nepristrasnost i efikasnost domaćeg tužilaštva i dalje upitni.
Prema podacima UNHCR 1.745 Srba se u prvih devet meseci 2007. vratilo u Hrvatsku, ali oni su se suočili s nasiljem i uznemiravanjem. Kad je reč o proceduri, i dalje su pod znakom pitanja mnogi sudski procesi koji se vode protiv Srba, zbog toga što postoji zabrinutost da li su suđenja poštena i da li su efikasni advokati odbrane koji se imenuju po službenoj dužnosti.
Oslobađajuća presuda u procesima protiv Hrvata za zločine tokom rata mnogo je verovatnija, dodaje HRW i ukazuje da je potrebno ukloniti prepreke za svedočenje izbeglica i drugih svedoka koji žive izvan Hrvatske.
U izveštaju se takođe navodi da hrvatske vlasti rutinski ignorišu zahteve ombudsmana za ljudska prava pošto ne postoje sankcije za to i dodaje se da se od Hrvatske, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje da ispuni evropske kriterijume u oblasti ljudskih prava, navodi HRW.
U BIH je bilo napretka po pitanju suđenja ratnim zločincima, ali se u izveštaju ukazuje da je opao broj povratka raseljenih i izbeglih u svoje domove. Poboljšana je zvanična saradnja s Haškim tribunalom, uključujući i RS, a Odeljenje za ratne zločine uspešno je nastavilo s radom.
Međutim, ostaje zabrinutost po pitanju prioritetnosti nekih slučajeva i činjenice da su suđenja veoma često zatvorena. HRW ukazuje da nijedan entitet nema strategiju za rešavanje zahteva za ratnu odštetu. Procenjuje se da se 13.000 ljudi i dalje vodi kao nestalo i da je uglavnom reč o Bošnjacima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
