Neeksplodirane bombe u Beogradu: Koliko ih je i kako reagovati u slučaju pronalaženja?

Među njima bilo je i bombi teških celu tonu, piše RTS.

U Prijedorsku i okolne ulice na Zvezdari palo je na desetine avionskih bombi tokom bombardovanja 1999. godine, zbog toga što se u blizini nalazi vojna kasarna.

Pored jedne bombe, koja je pod zemljom, ljudi i dalje žive.

Deo kuće u beogradskoj opštini Zvezdara srušen je tokom NATO bombardovanja, a bomba koja nije eksplodirala nalazi se na samo pedesetak metara udaljenosti.

„Ovaj objekat je baš srušen od te bombe, ona je prošla kroz kuću i ostala u zemlji, sada se nalazi na nekih 27 metara dubine, porodica koja je bila tu je raseljena, smešteni su negde druge“, priča Dragan Janjić.

Postojali su planovi da se bomba, teška jednu tonu, izvadi iz zemlje, ali sve je ostalo na papiru. Kada bi se to radilo, deo naselja bio bi evakuisan, kažu stručnjaci i uveravaju da su građani koji ovde žive bezbedni.

„Sve zavisi na kojoj je dubini bomba, koji infrastrukturni objekti u blizini, da li postoji opasnost odnosno sumnja na narušavanje stabilizacije objekata u blizini“, objašnjava Predrag Stančević savetnik direktora Centra za razminiranje.

Procedura uklanjanja zavisi od dubine na kojoj je bomba, kao i okoline.

Prošle godine pronađena je bomba u Volginoj ulici, 2013. aviobomba teža od tone, u Budimskoj, u centru grada, 2015. na Čukarici granata iz Drugog svetskog rata, dve aviobombe na gradilištu u Bulevaru Zorana Đinđića.

Sumnjive predmeta obavezno prijaviti policiji

Na Banovom brdu, pre tri godine deo naselja je evakuisan zbog uklanjanja aviobombe, teške 250 kilograma.

Prvo se radi projekat uklanjanja, a zatim demineri izlaze na teren. Poslednja je izvađena artiljerijska granata kod Narodne skupštine, a korišćena je za haubicu iz Prvog svetskog rata.

„Bez obzira što je bila u zemlji 109 godina, eksploziv u njoj je bio vrlo stabilan što se i videlo tokom uništavanja. Ako građani nađu sumnjiv predmet, treba da ga obezbede, ne diraju ga i učine ga vidljivima, obaveste policiju i čekaju dok ne stignu pripadnici MUP-a“, naglašava Kosta Isailović, zamenik načelnika Odeljenja za uništavanje eksplozivih ostataka rata MUP-a Srbije.

Pripadnici Sektora MUP-a za vanredne situacije tokom 2024. uništili su 797 eksplozivnih naprava, od toga dve velike aviobombe.

Upućeni procenjuju da se u Beogradu na još 18 lokacija nalaze granate ili aviobombe koje nisu eksplodirale.

Za dve decenije demineri su uništili skoro 40.000 eksplozivnih ostataka.

Projekti uklanjanja mogu da koštaju i više stotina hiljada evra, pa i to može da bude jedan od razloga što su neke bombe još pod zemljom.

Izvor: RTS