Negiranjem bosanskog negira se postojanje Bošnjaka 1Zgrada RTS Foto: Miroslav Dragojević

Bošnjačko nacionalno veće (BNV) ponovo sa žalbama kuca na vrata međunarodne zajednice.

Ovog puta, razlog je odluka Programskog saveta RTS da odbije zahtev za osnivanje redakcije na bosanskom jeziku, jer „ne postoje razlozi da se lokalni govor Bošnjaka smatra zasebnim jezikom“.

Novoizabrana predsednica bošnjačkog nacionalnog saveta Jasmina Curić uputila je pismo šefu Delegacije EU Semu Fabriciju u kojem traži „zaštitu Ustavom, zakonom i međunarodnim dokumentima garantovano pravo bošnjačkog naroda u Sandžaku i Srbiji“, jer je takva odluka doneta na osnovu mišljenja Odbora za standardizaciju jezika SANU.

Curić je, između ostalog, napisala da „negiranjem postojanja bosanskog jezika, negira se i postojanje Bošnjaka kao zasebnog nacionalnog entiteta. Osporavanje bošnjačkog nacionalnog identiteta i posebnosti, te osporavanje Bošnjaka kao posebnog nacionalnog korpusa, uključujući i osporavanje maternjeg jezika i pisma pripadnicima bošnjačkog naroda predstavlja zvanični stav državnih organa Srbije i njenih javnih institucija“ i da na taj način „aktivno sprovode diskriminatorsku politiku prema bošnjačkom narodu u Sandžaku“.

Uz zaštitu, od međunarodnih institucija se zahteva i „hitno“ pristupanje rešavanju pitanja statusa Bošnjaka i regije Sandžak.

Osnivanje redakcije na bosanskom jeziku na RTS, pre desetak godina pokrenuo je doskorašnji predsednik BNV Esad DŽudžo. To pitanje je više puta potencirano na sastancima u Beogradu, a u Sandžaku se predstavljalo kao veliki projekat, koji „treba uskoro da se reali

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari