Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeKudravi nesit, najveći u porodici nesita, u Srbiji je nestao do polovine 20. veka zbog isušivanja prostranih ritova, bara i močvara, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U ovom veku boravak kudravih nesita beležen je nekoliko puta, a ovog januara kudravi nesiti viđeni na Dunavu u Negotinskoj krajini.
Ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i pročavanje ptica Srbije su tokom Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa, zabeležili su prisustvo mnogih ptica netipičnih ili retkih u zimskom periodu za naše podneblje.
Kako navode u ovom društvu, reč je gaku, crvenoj lunji, zlatnom vivku, crvenoj čaplji, a na Dunavu u Negotinskoj krajini bio je i kudravi nesit (Pelicanus crispus), najveći u porodici nesita, u narodu poznatoj i kao pelikani.
-Kudravi nesiti su i ovog januara naši gosti na Dunavu, u Negotinskoj krajini. Tokom tri dana pretraživanja za vreme Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa zabeležili smo bar šest ptica. Od toga četiri su bile mlade, te po jedna odrasla i nezrela ptica – navodi koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji, Marko Šćiban.
Prema njegovim rečima “učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina na Dunavu u Negotinskoj krajini bude nadu da će kudravi nesiti u Srbiji možda pronaći i odgovarajuće stanište za gnežđenje u budućnosti“.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističu da je kudravi nesit jedna od 12 ciljanih vrsta ptica koje pokušavaju da zaštite u okviru međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav „Danube Free Sky LIFE“ .
– Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari. Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno zimuju kod nas i da su već naučili da izbegavaju dalekovode kod hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2 – ističu u ovom Društvu.
Dodajmo da je kudravi nesit impozantna ptica koja od kljuna do repa može biti duga 183 cm, a njen raspon krila seže do neverovatnih 320cm. Teška je i do 13 kilograma, jedna je od najmasivnijih letačica na svetu, a zbog dužeg, razbarušenog perja na potiljku dobio je naziv.
Kudravi nesit je u 19. veku u Srbiji bio gnezdarica, ali je nestao do polovine 20. veka usled isušivanja prostranih ritova, bara i močvara za potrebe poljoprivrede, progona, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U 21. veku boravak kudravih nesita bio je beležen nekoliko puta, ali nije bilo sumnje o gnežđenju, pojašnjavaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
