Srpsko arheološko društvo, drugo najstarije, strukovno udruženje u Srbiji iza sebe ima 136 godina postojanja i rada.
Možda ne previše medijski eksponirano, Društvo je veoma aktivno kada je u pitanju zaštita arheološkog i kulturnog nasleđa uopšte, a jedan od načina je podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa.
Istoimeni projekat se uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi već tri godineu koordinaciji sa lokalnim muzejima, na informisanju i obučavanju predstavnika i donosioca odluka u lokalnim samoupravama, njihovih određenih stručnih službi, predstavnika policije, tužilaštava i škola, saznaje Danas od predsednika Srpskog arheološkog društva dr Adama Cnobrnje.
– Do sada je taj program realizovan u 22 grada u Srbiji, u ovoj je planiran rad u još 12. Društvo se trudi da bude aktivno kada god se pojavi situacija u kojoj preti opasnost po kulturno nasleđe. Od slučajeva ugrožavanja pojedinih manje poznatih lokaliteta, do kompleksnih situacija poput trenutno aktuelne gradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi, gde smo nastupili zajedno sa drugim strukovnim udruženjima. Društvo je takođe aktivno i po pitanju sprovođenja zakona i pravila struke, te savetodavno pomažemo kolegama u institucijama, u određenim situacijama, ali se trudimo i da aktivno učestvujemo u procesima donošenja zakona i podzakonskih akata od interesa za očuvanje kulturnog nasleđa, kaže Crnobrnja.
Muzej Krajine u Negotinu bio je dobar domaćin ovogodišnjeg okupljanja arheologa iz Srbije i inostranstva u organizaciji Srpskog srheološkog društva.
Na ovogodišnjem skupu inače 42. održanom u kontinuitetu, koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, okupilo se oko 130 arheologa iz Srbije, kao i deset drugih zemalja – Rusije, SAD, Nemačke, Poljske, Letonije, Rumunije, Bugarske, Grčke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Dvodnevni naučni deo skupa odvijao se u okviru pet redovnih sekcija Društva, kao i tri tematske sesije.
Jedna od sesija organizovana je u saradnji sa evropskom asocijacijom koja okuplja arheologe koji se bave eksperimentalnom arheologijom (EXARC), kao suorganizatorom. Ukupno je održano preko 80 izlaganja, a na ovogodišnjoj skupštini Društva, na inicijativu članstva, osnovana je nova Sekcija za zaštitu arheološkog nasleđa.
– To je veoma bitno jer ćemo sada u okviru Društva imati tim ljudi koji će se u kontinuitetu baviti tom problematikom. Iako jeDruštvo već veoma aktivno na tom polju, rad u novoosnovanoj sekciji će omogućiti bolje sagledavanje problema, ali i pripremanje određenih strategija i aktivnosti unapred. Na taj način ćemo, nadam se, biti u mogućnosti da više ne reagujemo prevashodno na trenutna dešavanja, već ćemo moći da za postojeće i naslućene probleme ponudimo rešenja i pre no što oni prerastu u nešto svima vidljivo – smatra predsednik Srpskog arheološkog društva kome je članstvo na izbornoj Skupštini ponovo ukazalo poverenje, dajući mu da još jedan mandat bude na čelu Društva.
Minimalne promene u sastavu Upravnog odbora pokazuju da je većina članova Srpskog arheološkog društva zadovoljna radom u minule četiri godine, kaokvalitativnim i kvantitativnim pomakom koje je Društvo u celini postiglo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.