Zahvaljujući projektu „Održivi eko prijateljski region“ negotinska lokalna samouprava sada raspolaže čamcem za podvodno istraživanje i čišćenje PVC ambalaže.
Polazeći od činjenice da je biodiverzitet u vodnom okruženju prekogranične regije ozbiljno ugrožen i da je proiritet i to hitan, potraga za alternativnim tehnikama za očuvanje i upravljanje biodiverzitetom riba, Udruženje „Tehnološki institut za akvakulturu“ iz Montane u Republici Bugarskoj i Opština Negotin u okviru Programa prekogranične saradnje IPA Bugarska-Srbija zajednički realizuju projekat čiji je fokus očuvanja flore i faune u dunavskoj regiji na teritoriji opštine Negotin i bugarskom okrugu Montana.
Plovilo o kome je reč je specijalne izrade i služiće da se prikupljaju podaci o životinjskim i biljnim vrstama u delu reke Dunav koji prolazi pored Negotina koji će se kasnije procesuirati kroz GIS sistem koji je takođe razvijen kao deo ovog projekta, kažu nadležni u negotinskoj lokalnoj samoupravi.
Plovilo koje je već porinuto u vodu dugačko je 11,85 m, široko 2,9 m i dozvoljene nosivosti tri tone za šest osoba.
– Čamac je funkcionalan u potpunosti i sa njim već možemo uzimati uzorke i raditi osnovne testove kroz razvojni softver.
Projekat se realizuje sa partnerskom organizacijom Udruženjem „Tehnološki institut za akvakulturu“ iz Montane u Republici Bugarskoj, kao vodećim partnerom na projektu sa kojim takođe realizujemo zajedničke aktivnosti kao što su izrada studije i istraživanja o trenutnom stanju biljnog i životinjskog sveta u prekograničnoj regiji reke Dunav.
Ovo plovilo će imati i namenu sakupljanja otpada na samoj reci Dunav, plastičnu ambalažu i nerazgradive predmete na samoj reci. – pojašnjava predsednik Opštine Negotin Vladimir Veličković, dodajući da se projekat odvija planiranom dinamikom, da je do kraja realizacije projekta, a implementacija će trajati narednih pet godina.
Projekat „Održivi eko prijateljski region“ u trajanju od 24 meseca započet maja prošle godine, pokrenut je u cilju procene biodiverziteta ribe u rečnim područjima, a posebno za vrste jesetra.
Dunav je reka sa prirodnom populacijom jesetri i u njemu je živelo šest vrsta jesetri – moruna, pastruga, ruska jesetra, klas, atlantska jesetra i čita. Danas su ostale samo četiri od ovih vrsta jer su atlantska jesetra i klas nestali iz rečnih voda.
– Bugarska i Srbija su jedno od evropskih žarišta biodiverziteta sa približno: 210 vrsta i podvrsta riba u Bugarskoj (bez onih u Crnom moru) i 125 riba u Srbiji.
Ova bogata biološka raznolikost podložna je uticajima širokog spektra pretnji kao rezultat ljudske aktivnosti i prirodnih procesa koji se javljaju u ekosistemima.
Antropogene pretnje kopnenim sistemima uključuju građevinske aktivnosti, infrastrukturne projekte, vađenje resursa, poljoprivredno intenziviranje, zagađenje životne sredine, direktno istrebljenje / eksploataciju, genetsku eroziju i klimatske promene. To su problemi na koje je aktuelni projekat usmeren i čiji je cilj rešavanje putem uspostavljanja mrestilišta za vrste jesetra, edukativnog centra i sprovođenja kompleksa aktivnosti u oblasti zaštite biodiverziteta. Na ovaj način će zajednički pogranični region zaštititi svoje prirodno nasleđe za buduće generacije. – kaže član Projektnog tima, Mladen Bošković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.