Iako odredbe Zakona o dobrobiti životinja koje stupaju na snagu 1. januara 2019. godine propisuju potpuno ukidanje držanja, reprodukcije, uvoza, izvoza i ubijanja životinja isključivo zarad proizvodnje krzna i kože u Srbiji, oni koji se bave tim biznisom pokušavaju da odgode njihovu primenu.
Zakon je donet 2009. i predvideo je prelazni period od 10 godina za uzgajivače krznašica da nađu drugo zaposlenje. Uprkos očekivanjima da se po približavanju roka stupanja na snagu odredbi tog zakona o obustavi uzgoja životinja krznašica broj uzgajivača smanji u Udruženju za popularizaciju farmskog gajenja činčila „Aguti“ tvrde da se njihov broj rapidno povećava. Sa druge strane, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede to negiraju i tvrde da je broj registrovanih uzgajivača isti još od 2012. godine.
– Nemamo informaciju da se povećava broj uzgajivača činčila, pošto Uprava od 2012. godine nije primila nijedan zahtev za upis ove vrste objekata u registar – navode iz Ministarstva gde su trenutno registrovane 32 farme za uzgoj činčili. Ipak, mediji su nedavno izvestili da nadležni u Udruženju „Aguti“ iz Valjeva navode da „danas u Srbiji ima više od pet stotina farmi za uzgoj životinja za proizvodnju krzna i kože.“ Reč je o mini farmama, za koje tvrde da navodno ne podležu pravilnicima o registraciji u Upravi za veterinu, već su registrovane kao individualna poljoprivredna gazdinstva.“
Snježana Milosavljević, predsednica Udruženja za popularizaciju farmerskog gajenja činčila „Aguti“ i pr farme koja se bavi uzgojem činčili „Uno Srbija“, rekla je za Danas da su uzgajivači krznašica na prvobitnu verziju Nacrta zakona o dobrobiti životinja iz 2006. odmah reagovali. Naime, tada je bilo predviđeno da zabrana stupi na snagu 2011. a uzgajivači činčili se zalažu da se ukine član 7 tačka 37 i njemu pripadajuće kaznene odredbe, kao i poslednji član, u kom je predviđeno da zabrana stupi na snagu 1. januara 2019. godine. „Uzgajivači, kojima je naša kampanja bila vidljiva, imali su puno poverenje u naš uspeh, što je verovatno jedan od razloga za dalji rast broja farmi“, navodi Milosavljevićeva.
Borci za zaštitu prava životinja burno reaguju na pokušaje izmene Zakona, pa tako predsednica udruženja „Sloboda za životinje“ Snežana Milovanović za Danas kaže da je „navodno“ povećanje broja uzgajivača pokušaj vršenja pritiska na državu. „Pokušaj izmene Zakona je zapravo pokušaj da se država uceni velikim brojem farmi koje su naduvani i neistiniti podaci kojima se manipuliše. Broj farmi se stvara na veštački način jer uzgajivači idu na to da državu uplaše što većim brojem njih koji bi zahtevali oštetu, i da kao kompenzaciju dobiju još jedno produženje prelaznog perioda“, kaže Milovanović i objašnjava da kada je dat prelazni period, odšteta se ne isplaćuje, već samo kad Zakon stupi na snagu odmah.
Pravna zastupnica Udruženja građana Alfa Tanja Ostojić smatra da za državu Srbiju ne postoji opravdana ekonomska korist od uzgoja krznašica. „Zvanični podaci iz finansijskih izveštaja za sve proizvođače navodi da porez na dobit koji je Uno Valjevo uplatio od 2010. do 2014. godine iznosi 607.000 dinara ili šest hiljada evra dobiti za državu“, ističe Tanja Ostojić. Poređenja radi, navodi podatke kompanije koja se bavi proizvodnjom veštačkog krzna.
– Porez koji je uplatio od 2010. do 2013. Baltix Ivanjica iznosi 15,7 miliona dinara, dok je porez koji su uplatili uzgajivači činčila 465.000 dinara. Zbog tako minimalne društvene dobiti nije opravdano da se dozvoli surovo postupanje prema životinjama – kaže Ostojićeva i dodaje da je potrebno da javnost prihvati da su životinje osećajna bića, što Zakon o dobrobiti životinja proklamuje. Poseban problem smatra Ostojićeva je u tome što se uzgajivači činčila ne pridržavaju veterinarskih propisa.
– Uno na svom sajtu savetuje kako sami odgajivači da vrše veterinarske usluge, amputacije udova i još neke stvari. Onaj ko to radi vršu krivično delo, jer je reč o neadekvatnom pružanju veterinarske pomoći – kaže Tanja Ostojić. Na pitanja Ministarstvu poljoprivrede da li ljudi koji se bave uzgojem činčila imaju odgovarajuće sertifikate za veterinarsku negu i ubijanje, dobili smo odgovor da se Zakonom jasno propisuje da se lišavanje života životinje mora obavljati na human način koji prouzrokuje trenutnu smrt. „Lica, koja vrše lišavanje života životinja moraju prići obuku u skladu sa Zakonom“, naveli su u Ministarstvu poljoprivrede. Međutim na pitanja koliko često Inspekcija proverava uslove u kojima se drže ove životinje, kako se tretiraju i ubijaju, nismo dobili odgovore
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.