Situacija u našoj opštini je za nijansu bolja, ali se i dalje izuzetno teško živi, a ljudi su ubijeni bedom. Država je intervenisala kada je bilo najkritičnije, ali utisak je da samo povremeno „gasi požar“, i da zapostavlja jug Srbije, kaže za Danas predsednik opštine Kuršumlija Goran Bojović (Nova Srbija), govoreći o rezultatima radničkog i građanskog protesta u Kuršumliji, održanih početkom ove godine, isprovociranih siromaštvom.
Proteste su tada započeli radnici ŠIK „Kopaonik“ i konfekcije „7. juli“ koji su ostali bez posla i plata nakon neuspešnih privatizacija. Pridružila im se većina građana Kuršumlije na blokadi puta Niš – Priština. Kada su čelnici protesta najavili da će „cela Kuršumlija, sa starcima, ženama i decom, na traktorima i kamionima doći u Beograd“, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić obezbedio je konkretno, ali delimično rešenje. U „Kopaonik“ su stigli predstavnici Simpa iz Vranja, koji su pristali da postanu njihov strateški partner.
– U „Kopaoniku“ danas radi nekoliko stotina ljudi i na posao je vraćena većina radnika koji su učestvovali u protestima. Tu su i neki novi, mladi ljudi, što je posebno dobro za budućnost Kuršumlije. Takođe, opštini se javilo više zainteresovanih firmi. Moguće je da njihovo interesovanje „ide“ preko Vlade, kaže predsednik opštine Bojović. Međutim on dodaje da je konfekcija „7 juli“ i dalje u teškoj situaciji, a propali su „Metalac“ i sve druge firme u opštini. Prema zvaničnoj informaciji, ovde je nezaposleno „samo“ oko 23 odsto stanovništva, ali naš sagovornik procenjuje da je bez posla više od polovine radno aktivnog stanovništva.
– Beograd i dalje nedovoljno brine o jugu Srbije. Od skoro sam na funkciji, pa stoga i u Stalnoj konferenciji gradova i opština, tako da znam da su mnogi čelnici lokalnih samouprava na jugu zemlje ljuti na centralnu vlast, kaže Bojović.
On podseća da Kuršumlija ima veliki potencijal za razvoj agrara, odnosno voćarstva i stočarstva, kao i za drvnu industriju. Opština ima šansi i za proizvodnju električne energije, a mogla bi predstavljati i „pravi turistički biser“, kako zbog lovnog turizma, tako i zbog Lukovske, Prolom i Kuršumlijske Banje. Poseban fenomen i magnet za turiste je čuvena Đavolja varoš. Na osnovu stručne procene Zavoda za zaštitu prirode Srbije ona je predložena za upis u Listu svetske baštine.
Potencijali i problemi
U Strategiji održivog razvoja do 2020., koju je opština donela krajem prošle godine, u okviru projekta EU Exchange 2, jasno se navodi da su problemi daleko veći od (neiskorišćenih) potencijala. Saobraćajna infrastruktura veoma je loša, a otežan je pristup izvorima finansiranja. U Strategiji se, takođe, ocenjuje da Kuršumliju opterećuje i „veliki odliv stanovništva, posebno visokoškolske radne snage“. Kuršumlija, beleži i bezmalo najnižu prosečnu zaradu u Srbiji. Prema – u prvom kvartalu ove godine iznosila je samo 15.566 dinara, a manji prosek od Kuršumlije ima jedino Vladičin Han.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
