„Neka ministarka pogleda redove po čekaonicama i pita pacijente zašto idu u privatno kod doktora“: Imaju li lekari u državnim klinikama pravo na dopunski rad?

Doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), veruje da je ministarka iznela lični stav, “nesvesna važećih zakonskih akata i pravosnažne sudske presude na ovu temu”.

– Objašnjenje problema je zaista opširno. Glavni problem je neusaglašenost važećih zakonskih akata. Drugi je izražen nedostatak zdravstvenih radnika i nerešen odnos državnog i privatnog zdravstva. Postoji presuda gde se odobrava rad zaposlenima u državnim ustanovama i u privatnom sektoru, a pozivajući se na pravo na rad – ukazuje Panić.

Dragan Cvetić, anesteziolog u penziji i nekadašnji predsednik SLFS, na pitanje o razdvajanju privatne i državne prakse, kaže da je “taj voz odavno prošao”.

– Lekari, kao i svi drugi zaposleni, imaju pravo na dopunski rad u svom slobodnom vremenu. I to je zakonom regulisano. A problemi koje ministarka iznosi se ne rešavaju zabranama već dobrom organizacijom sistema zdravstvene zaštite. Uočiti šta su uzroci tih problema a onda tražiti najbolja rešenja. Problem je sistemski a ne stvar pojedinačnih slučajeva, koje ako bi ih zabranili, onda bi ih rešili. Ne biva tako – ukazuje Cvetić.

Naš sagovornik ponavlja da svako ima pravo na dopunski rad, a da jedino nije dozvoljeno onima koji rade sa skraćenim radnim vremenom, iz zdravstvenih razloga, “što je i logično”.

– Neka ministarka juri zloupotrebe pojedinih lekara kojih svakako ima, ali neka porazmisli zbog čega sve više pacijenata traži pomoć u privatnim zdravstvenim ustanovama. Neka odšeta neko pre podne u bilo koju veću privatnu zdravstvenu ustanovu i vidi koliko ljudi ima po čekaonicama. To su sve ljudi koji imaju zdravstveno osuguranje a ipak odlaze u privatnu ustanovu. Neka se pre zapita zašto. Zbog viška novca sa kojim ne znaju šta bi, sigurno ne. Tačan odgovor na to pitanje bi joj razjasnio mnoge stvari – poručuje Cvetić.

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ocenjuje da je ministarkina izjava data u dnevno političke svrhe, da je neozbiljna i kontroverzna.

– Dve stvari padaju u oči. Prvo najava borbe protiv korupcije, što je već duže od decenije parola, tačnije, nažalost, prazna floskula aktuelne vlasti, a drugo pohvala kao “sjajne” ideje o digitalizaciji zdravstva koju ministarka pripisuje svojoj šefici, premijerki. Neozbiljno je da se kao glavni izvor korupcije u zdravstvu apostrofira mogućnost zakonom inače dopuštenog dopunskog rada lekara iz državnih ustanova u privatnim – ističe Šabić.

On dodaje da korupcija s tim u vezi nije naravno isključena, ali je stvar adekvatne organizacije i kontrole da je spreči.

– Ako sistem to nije u stanju i ako je jedino što može i ume zabrana rada, treba da prizna da je sasvim nesposoban. Inače, ako ozbiljno želi da se pozabavi korupcijom, ministarka ima mnoštvo ozbiljnih akutnih tema od npr. sumnjivih uslova na tenderu za nabavku 140 rendgen aparata, pa do danas totalno netransparentnih, izuzetno skupih nabavki neracionalno velikog broja respiratora tokom epidemije kovida ili pompezno najavljivanih ogromnih investicija bez ikakvih efekata, poput fabrike kineskih vakcina ili ekstremno problematičnog posla u vezi sa gradnjom garaže Univerzitetskog kliničkog centra, da ne nabrajam u nedogled – naglašava Šabić.

Prema njegovim rečima, i digitalizaciju u zdravstvu je neozbiljno doživljavati kao nečiju ličnu ideju, ona je logična, normalna stvar za vreme u kome živimo.

– Bilo bi odgovorno, u kontekstu realizacije digitalizacije, uzdržati se od ocena tipa “sjajno” a osvrnuti se na brojne probleme od kojih su neki bili bukvalno skandalozni i podrazumevali velike rizike po prava građana, kao npr. u totalno neodgovornom “mutnom” poslu Ministarstva zdravlja sa nekakvom fantomskom firmom u slučaju aplikacije “Izabrani doktor” ili propusta u zaštiti informacionog sistema – kaže naš sagovornik.

Na kraju, dodaje da ne misli da najavljivanje bilo kakvih važnih poteza od bilo kog člana nove vlade treba doživljavati baš ozbiljno.

– Tim što im je svojevoljno, više nego prepolovio Ustavom utvrđeni mandat, predsednik Vučić doveo ih je u situaciju u kojoj i od vlade čiji bi personalni sastav bio daleko kvalitetniji od ovog ne bi bilo realno očekivati iole ozbiljan rezultat – zaključuje Šabić.