Neka se spremi Ratko Mladić

Udarne vesti u Srbiji i u svetu ove nedelje bile su o tome da je u Beogradu uhapšen najtraženiji haški optuženik Radovan Karadžić i bar za trenutak sklonile fokus sa dugogodišnjih bezuspešnih pokušaja da se pronađe Ratko Mladić.
Kako je priča o Karadžiću skoro ispričana, odnosno skoro da nema više ništa dramatično da se dogodi, osim ukoliko se potpuno ne otkrije njegovo kretanje i ljudi sa kojima je kontaktirao, javnost se ponovo zainteresovala za Mladića. Glavne spekulacije odnose se na to da je hapšenje Karadžića zapravo uvod u hapšenje Mladića. Ipak, mišljenja poznavalaca bezbednosne problematike o ovom pitanju su različita. Prema jednoj struji hapšenje Karadžića neće dovesti do hapšenja Mladića, dok prema drugima to će se sasvim izvesno dogoditi u narednim nedeljama.

IGNJATOVIĆ: Hapšenje Mladića i Hadžića pitanje dana

Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, kaže za Danas da je posle hapšenja Radovana Karadžića, „sasvim izvesno“ da će se i Ratko Mladić i Goran Hadžić naći u Haškom tribunalu.

– Sada je samo pitanje dana kada će se i preostala dvojica naći u Hagu. U ovoj situaciji najvažniji je Ratko Mladić. Sada, kada je uhapšen najvažniji haški begunac Radovan Karadžić, biće teško bilo kome iz međunarodne ili domaće javnosti da kaže da Srbija ne želi da sarađuje s Haškim tribunalom – ocenio je Ignjatović.

Izvor Danasa blizak istrazi za haškim optuženicima kaže da je Karadžićevo hapšenje, zapravo, uvod u hapšenje Mladića. Prema istom izvoru, postoje informacije da su Stojan Župljanin, Radovan Karadžic i Ratko Mladić bili povezani za istu grupu ljudi. Ključni momenat je bilo hapšenje Župljanina 11. juna ove godine, jer je upravo njegovo hapšenje otkrilo, odnosno upotpunilo sliku bezbednosnih organa o mreži Mladićevih pomagača.

Enigma – Goran Hadžić

Za razliku od Ratka Mladića, o Goranu Hadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske Krajina, malo se pisalo u medijima. Spekulisalo se da je pobegao za Rusiju, ali i u Hrvatsku. Kao i kod ostalih haških optuženika, kao mesto skrivanja se spominju i manastiri, u ovom slučaju fruškogorski. Poslednje što se zna o njemu jeste da je svoju kuću u Novom Sadu napustio 2004. U utorak, 13. jula u 9.30 Tužilaštvo je predalo optužnicu Ministarstvu inostranih poslova i zatražile da vlast reaguje u roku od 72 sata, s tim da se sve informacije proslede vlastima u Beogradu. Istog dana u 11.30 kopija optužnice predata je ambasadi SCG u Hagu. Tog dana u 12.38 Hadžić je napustio svoju kuću u Novom Sadu. Vratio se 45 minuta kasnije i proveo ostatak popodneva sa svojom porodicom. U 18.50 otišao je iz kuće u automobilu, vozač je kasnije vratio kola, a Hadžić se ni do danas nije vratio. Tog 13. jula, Ministarstvo inostranih poslova prosledilo je optužnicu Okružnom sudu u Beogradu, kao i nalog za Hadžićevo hapšenje. Dan kasnije predsednik Okružnog suda odredio je istražnog sudiju za ovaj slučaj, sa zadatkom da prosledi nalog za hapšenje MUP Srbije. Narednog dana Hadžić u 17 časova nije bio dostupan. Tada se spekulisalo da su za optužnicu Hadžiću dojavili njegovi poštovaoci, ali i da je informaciju dobio od hrvatske obaveštajne službe. Rezultati istrage o ovom slučaju nikada nisu saopšteni.

U okviru potrage za haškim beguncima, BIA i MUP Srbije su otvorili i posebne telefonske linije za prijave informacija. Vlada Srbije nudi 250.000 evra za Gorana Hadžića, a za Mladića milion evra.

Ono što bi moglo da povezuje Župljanina, Karadžića i Mladića su originalne lične karte izdate u policiji. Osim u Karadžićevom slučaju, lične karte su bile izdate na identitet preminulih osoba. U Župljaninovom slučaju reč je bila o Branislavu Vukadinu, koji je preminuo pre desetak godina. Dokumenta su izdata u policijskoj stanici u Bačkoj Palanci, a prilikom hapšenja kod njega je pronađeno i uverenje o državljanstvu i vozačka dozvola. U Karadžićevom slučaju, dokumenta su izdata u policijskoj stanici u Rumi, a kako je u četvrtak izjavio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, čovek pod imenom Dragan Dabić živi u Rumi i poseduje ličnu kartu sa podacima potpuno identičnim onima koji se nalaze u ličnoj karti pronađenoj kod Karadžića. Dakle, Karadžić je imao falsifikovanu ličnu kartu, a Ljajić kaže da se te dve lične karte „razlikuju samo u fotografiji“. Lična karta je izdata 20. aprila 1999. u Rumi, a pravi Dragan Dabić rođen je u Han Pijesku.

Dugogodišnja potraga

Uprkos dugogodišnjim tvrdnjama srpskih zvaničnika da se Mladić ne nalazi u Srbiji, u izveštaju Vojno-bezbednosne agencije (VBA) navodi se da je Mladić do 1. juna 2002. boravio u tri vojna objekta u Srbiji, a da je poslednji put viđen na planini Povlen kod Valjeva. Službe bezbednosti rekonstruisale su Mladićevo kretanje po Srbiji do kraja 2005, a u medijima se s vremena na vreme kao zemlja njegovog skrivanja navodila i Rusija.

Najintenzivnije akcije potrage za Mladićem policija i srpske službe bezbednosti su preduzele tokom 2006. i 2007. U nekoliko navrata policija je pretresla nekoliko lokacija oko kuće Ratka Mladića u Ulici Blagoja Parovića na Košutnjaku, ali i kuću u kojoj se nalazi firma Impakt, čiji je vlasnik njegov sin Darko Mladić. Vojska Srbije je tokom prošle godine pregledala više od 100 vojnih objekata u Srbiji, između ostalog i vojni hotel u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali bezuspešno. Srbija je čak za informacije koje bi dovele do hapšenja Mladića raspisala nagradu od milion evra, dok su BIA i MUP Srbije otvorili posebne telefonske linije za prijave informacija o haškim beguncima, ali bez rezultata. Za Mladićem postoji raspisana poternica Interpola, ali i nagrada u iznosu od pet miliona dolara američke asocijacije Reward for justice.

U ovu fascinantnu priču na mala vrata se ubacuje i haški optuženik Vlastimir Đorđević, bivši načelnik Resora javne bezbednosti Srbije, koji je za skrivanje, potpuno paradoksalno, koristio dokumenta na ime Novica Karadžić, koji je preminuo 2000. Đorđević je uhapšen 17 . juna 2007. u Budvi u Crnoj Gori.
Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme, kaže za Danas da nije siguran da su Karadžić i Mladić podelili isti logistički aparat, od finansijera do pomagača.
– U tim poslovima nikad ne stavljaš „sva jaja u istu korpu“. Možda su oni i napravili tu grešku. Mislim da je aparat za podršku Župljanina i Karadžića bio odvojen od Mladića, ali je vrlo moguće da je bio zajednički, što ne znači da su oni po tom aparatu bili otkriveni – navodi Vasić. Po njegovim rečima, verovatno su u BIA došli do zaključka da je Karadžiću i Mladiću „rok trajanja“ istekao i da je „veća šteta čuvati ih, nego izručiti“.
– To pitanje logističke, obaveštajne i finansijske podrške ne čini manje zanimljivim. To je kao kada povučete konac, pa džemper krene da se para. Tako i u ovom slučaju, ne zna se šta će još isplivati – zaključuje Vasić.
Ipak, ono što ih sigurno povezuje jeste jedna ulica. Naime, i Karadžić i Mladić su stanovali u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu.
Da se nešto neobično dešava moglo bi da se zaključi na osnovu misterioznih izjava sa konferencije za novinare u ponedeljak, koju su održali predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Rasim Ljajić je na konferenciji rekao da se još pravi rekonstrukcija Karadžićevog kretanja, „a operativna saznanja ćemo koristiti za pronalaženje preostalih haških optuženika“, kao i da je „praćena grupa osoba za koju se pretpostavilo da su u mreži pomagača“. O Mladiću se Vukčević nije tada izjašnjavao, ali je u razgovoru za medije rekao da su „sve akcije povezane“ i da „jedna olakšava drugu, odnosno, svaka uspešno završena akcija put je ka sledećoj“.
Prema izvoru Danasa, na sastanku sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, koji je bio planiran prvo za sredu, zatim pomeren za utorak i na kraju otkazan, Akcioni tim za okončanje saradnje s Tribunalom trebalo je da predstavi nova saznanja o Mladiću. Do tih novih informacija o mreži njegovih pomagača, ali ne i o Mladićevom tačnom mestu prebivališta, tvrdi naš sagovornik, došlo se tokom akcije potrage za Župljaninom.
To bi samo moglo da znači da je srpska tajna služba na pravom tragu Ratku Mladiću, skoro 13 godina nakon što je protiv njega podignuta optužnica Haškog suda. Istine radi, srpska služba bezbednosti je već jednom ušla u trag Mladićevim pomagačima početkom 2006, ali je umesto da preko njih dođe do bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, svoju operaciju zaustavila samo na pomagačima. To suđenje u Drugom opštinskom sudu prekinuto je na neodređeno vreme, jer se prvooptuženi Jovo Đogo teško razboleo. Nakon hapšenja ove grupe Mladićevih pomagača 2006. utvrđeno je da se skrivao po iznajmljenim stanovima na Novom Beogradu i kod svojih ratnih drugova.
Sa ocenom da hapšenje Karadžića vodi do Mladića slaže se i Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost. On za Danas kaže da je rečeno da je na osnovu istih informacija, „koje su vodile hapšenju Mladića, uhvaćen Karadžić“.
– Verujem da bi se po tom modelu moglo doći i do Mladića. Ali odgovor na to pitanje mogu da daju samo ljudi iz službe koji rade na tom slučaju, a oni ga u ovom trenutku sigurno neće dati – rekao je Dragišić.
Po njegovim rečima, u Srbiji se ništa neće dogoditi zbog hapšenja haških optuženika, pa ni politički potresi.
– Mislim da je poruka tužioca Vukčevića da će svi koji su pomagali Radovanu Karadžiću odgovarati pred zakonom bila usmerena na one koji pomažu Mladiću u skrivanju, a i njima je posle hapšenja Karadžića potpuno jasno da se bave jednim uzaludnim poslom – ističe Dragišić. On dodaje da će se i Mladić „vrlo brzo naći u Specijalnom sudu“.
Valjalo bi podsetiti i na intervju koji je 20. septembra 2007. Danasu dao Aleksandar Kostić, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP Srbije. On je tada rekao da se „u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći ko sve pomaže skrivanje Mladića, mada se sumnja na određene ljude“.
– Reč je o grupi ljudi bliskoj porodici Mladić. Policija i druge službe bezbednosti neprekidno prikupljaju, analiziraju i proveravaju sve informacije koje direktno ili indirektno ukazuju na moguće mesto skrivanja Mladića, kao i na njegove pomagače. Rad bezbednosnih struktura trebalo bi da donese rezultat, odnosno informacije o mestu skrivanja Mladića – istakao je Kostić. On je tada naveo da osobe za koje se sumnja da pomažu skrivanje Mladića to čine iz ličnih razloga, „odnosno zbog bliskih veza iz prošlosti s Mladićem i njegovom porodicom“.